Недеља, Јул 22, 2012

[Одговори]

Čekam još nekog gosta da ne budem usamljena.Bitno je da si me ugostila kako dolikuje domaćinu, kvalitetom koji je svojstven u tvojoj kući.

Comment by Daca (07/23/2012 13:31)

[Одговори]

Причалице, Причалице :)) умирујућа и охрабрујућа прича. Лепо је да има оних који о смерности приповедају и знају да раскошност "крошње" није најважнија.
Слажем се са Дацом, угостила си нас квалитетом који је својствен твојој писаној речи.

Comment by Јанакис (07/23/2012 19:52)

[Одговори]

odlicna prica

Comment by ezel (07/24/2012 16:03)

[Одговори]

*Даца
Ко чека, тај дочека! :)

Comment by pricalica (07/24/2012 19:38)

[Одговори]

*Јанакис
"Видјех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво; али прође, и ево нема га; тражим га и не находим." (Пс.37,35-36)
Велики поздрав! :)

Comment by pricalica (07/24/2012 19:42)

[Одговори]

*езел
:)

Comment by pricalica (07/24/2012 19:42)

[Одговори]

Divna i poucna...
Nije sve u raskosi!
A ti kao i uvek,znas da se nikad ne gleda samo jednim ocim..
Zato te pratim.

Pozdrav Pricalice

Comment by lora1 (07/25/2012 14:46)

[Одговори]

...утешно и поучно.

Comment by Зоран (07/25/2012 22:48)

[Одговори]

На њима птице небеске живе; кроз гране разлиеже се глас њихов. (Шс.103,12)

Comment by Зоран (07/25/2012 22:53)

[Одговори]

*лора1
Мислим да је, заправо, најмање у раскоши - ако јој се дамо у власт, али ако смо ми власт над њом, то је већ другачија прича, у сваком случају.
Велики поздрави теби, драга Лора! :)

Comment by pricalica (07/28/2012 21:32)

[Одговори]

*Зоран
Хвала, Зоки, на дивном стиху. Машем! :)

Comment by pricalica (07/28/2012 21:32)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме