Недеља, Јул 22, 2012
Čekam još nekog gosta da ne budem usamljena.Bitno je da si me ugostila kako dolikuje domaćinu, kvalitetom koji je svojstven u tvojoj kući.
Причалице, Причалице :)) умирујућа и охрабрујућа прича. Лепо је да има оних који о смерности приповедају и знају да раскошност "крошње" није најважнија.
Слажем се са Дацом, угостила си нас квалитетом који је својствен твојој писаној речи.
*Јанакис
"Видјех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво; али прође, и ево нема га; тражим га и не находим." (Пс.37,35-36)
Велики поздрав! :)
Divna i poucna...
Nije sve u raskosi!
A ti kao i uvek,znas da se nikad ne gleda samo jednim ocim..
Zato te pratim.
Pozdrav Pricalice
На њима птице небеске живе; кроз гране разлиеже се глас њихов. (Шс.103,12)
*лора1
Мислим да је, заправо, најмање у раскоши - ако јој се дамо у власт, али ако смо ми власт над њом, то је већ другачија прича, у сваком случају.
Велики поздрави теби, драга Лора! :)
