Четвртак, Јун 28, 2018
`Ришћани или ријалишћани?
Нови закон о родној равноправности, свему ономе што нормалном човеку нити пада на памет, нити је то бирао, већ сад креира много радних места за студенткиње родне равноправности. Ускоро ће свако предузеће, које броји 50 радника, морати да има и једног овог шпијуна. У Њујорку већ сада има 30 врста родних дефиниција и заједно са њима иду казне за све који их емотивно повреде. Како се то мери, не зна се, али ако они кажу да су увређени, то се рачуна вама у казну. Да ли сте ви увређени њиховим испадима, то се већ не може мерити.
Углавном, како на нама престаје да се осећа мирис хришћанства, а све више се поводимо за мртвацем и смрадом сатанизма, то наша власт потписује све што им трули запад поднесе и пре Хрвата, који јесу у ЕУ, а ми само на путу без алтернативе, то очекујте даље отимање деце, продају органа и то посебно од болесне и аутистичне деце, даље разбијање породице (активисткиње овог радикалног феминизма су у ноћ на "дан жена" (који и јесте празник феминизма, а не мајки, како их мали Перица и њему слични замишљају) носиле транспарент на којем је писало да само мртав мушкарац не силује), а заједно са свим овим иде и продаја мушких и женских робота за полне односе, то ће све већ корумпиране додатно да мотивише на подмуклост и рушилачки фактор свега пристојног и нормалног. Већ се дешава да је жена, која се спрема за пут, отишла да извади пасош и личну карту на мушкарца. Она се, јелте, тако осећа и закон јој то допушта. Полиција, која само ради свој посао и само она има децу, рекла је да може ако донесе лекарско уверење. Лекар, који само ради свој посао и само он има децу, потписао је то и жена је добила пасош на мушко име. Цариници и они само раде свој посао и имају децу. Кад ова сподоба стигне где је пошла, опет ће да промени мишљење и очешљаће се на други раздељак и терај даље.
Онима, који не желе ништа да имају са овим лудилом, који ће наставити са трендовима олупавања, препоручује се потпуно ограђивање од истих. Од овога вас само позивање на веру може избавити. И то ће бити једино светло наде у тунелу који ће потрајати...
Али пре тога морамо знати: јесмо ли `ришћани или ријалишћани?
Trazile ste, dobile ste...
Петере, Перо...! Ти си портир, а ту је већ психологија у примени. Ове боркиње тако резонују. Не треба нам иста прича ни са које стране.
E pa na zalost, cena koju cemo platiti za cutanje je velika. Vise bi se ljudi okupilo na protestu protiv sudije na SP u fudbali ili ukidanja nekog od rialitija nego na protestima protiv otimanja dece, izdaje Kosova ili nasilnog spricanja. Majke se danas vise brinu da im krema ne sadrzi parabene dok dopustaju da im detetu ubrizgaju vakcinu za koju nemaju pojma sta sadrzi. U Americi dete moze da odluci da ide na operaciju promene pola bez da roditelj ima ikakvo pravo glasa. Nema sumnje da ce nasi poslusnici brzo prepisati jos nakaradnih zakona, pa i taj. Uskoro nas ceka i zakon o doniranju organa. A pravo da odluci ko je mozdano mrtav imace mozda ista ona komisija koja je maloj Zorici Dragojlovic odbila da da lek I bar nadu za zivot? Kosovo se predaje, mi cutimo. Srbija cuti i brine rialiti brige. Nasu decu kataloski nude strancima na usvajanje. Postalo je dovoljno da stranac dodje, pokaze klikom koje ce I njegovo je.Ali svi imamo radno mesto i decu o kojoj brinemo, zato mora da se cuti. Bitno je da li ce imati za ekskurziju, nije bitno sta cemo im ostaviti u nasledje. Bojim se da cemo postati odgajivacnica jeftine dece i organa za bogat svet. Bojim se da nas cekaju prorocke reci Vladike Nikolaja iz Nebeske liturgije ako se ne pokajemo i ne vratimo na Hristov put. Da li sad bijemo poslednji Kosovski boj ili cemo se mirno predati?
ана
Покушала сам прошли пут на оној теми да ти оставим дужи одговор, али оно чересло које сам избацила није дозволило. Но, ево прилике.
Протести, петиције, апели не служе другом већ да се неко представи патриотом и да као нешто ради. То симулирање ради и Вучић. И још нешто: тв дизниленд је за Вучићеве гласаче, а ови су намењени интернет публици. Знали или не знали то је све контролисано и дириговано споља. Од народа не треба очекивати много. Потпуно је сулудо да би културни, историјски или какви други садржаји држали пажњу гледалаца. Свуда у свету управо Задруге и њој слични садржаји заиста интересују публику и држе им пажњу. Само мали број људи се склања и не додаје дрва у ватру која носи све пред собом. Најпосле, и Христос позива мало стадо и још на узак пут. Тако и ако нас Господ буде помиловао и нашао међу нама два или три која се кају, наћи ће се мала дејствујућа група која ће хтети најпре власт и за то ће да гине.
Sta da radim, ne mogu ni da sedim i cekam da dodju da mi otimaju decu zato sto nisu spricana ili zato sto sam ga lupila po guzi za bezobrazluk. Znam ja da protesti ne donose nista, videli smo od pre osamnaest godina pa na ovamo. Patriote se pretvaraju u poslusnike, pa opet novi poslusnici pa u krug. Nestajemo polako kao narod, gubimo Kosovo pa kako normalan covek sve to da gleda a da mu nije tesko. Ne mogu ni da cutim.
E sad ko zeli da bude deo malog stada bice mu teze ali ce imati blagodat, Bog ce mu dati snage. I da se vracamo na selo, da imamo svoju hranu i vodu.
Извините што псујем, али све иде у три лепе. Влада светски тренд , да у било чему мањина терорише већину, са некаквим својим нити Божјим нити природним законима.
Читам на нету, како се 18 хиљада месара у Паризу, пожалило градоначелнику на терор вегана, који у сред дана, спрејевима фарбају излоге, улазе у радње и бацају прерађевине на под. Притом да све полиција немо гледа. Вегани су регистровани и легални, те наводно не може им се забранити такав вид протеста и борбе за њихова права. Док два вегана демолирају месару, двадесетак купаца бежи из месаре остављајући месара на милост и немилост. То је карактер већине (масе) не само у случају вегана.
Која права? Ако си веган немој јести месо пусти друге нека једу. Ако си хомосексуалац и неможеш имати децу , пусти оне друге да их имају. И једни и други плаћамо цену имања и немања систему који нас држи у невидњивом и нај модернијем робству.
Све се ради под заштитом мањине која влада светом и ту поправке нема. Зато на почетку рекох, све иде у три лепе.
Svidelo se nekome ili ne debakl zdravog razuma i bela kuga koje haraju hriscanskim svetom derivati su zenske emancipacije, to jest njihovog napustanja svoje tradicionalne uloge. To menja socijalnu dinamiku u potpunosti. Prvi talas feminizma s pocetka 20 veka borio se za pravo glasa zenama, treci talas feminizma je "Femen" i slicne organizacije koje napustaju i onako klimave argumente o potlacenosti zene na Zapadu i otvorenom pribegavanju nasilju na ulici i drugim javnim mestima. U Argentini su pokusale da spale crkvu. Ali su je muskarci branili zivim zidom. Trpeci pritom psovke, pljuvanje i sijaset uvreda kojih su aktivistkinje mogle da se sete... Sve u stavu mirno.
Hriscanska civilizacija se ne moze vratiti unazad. Steta je ucinjena i ostaje da se vidi koliko ova konstrukcija, ovaj wonderland rodne i politicke korektnosti moze da izdrzi. Ali debakl je neminovan, iz tog pepela i haosa ustace novi patrijarhat, kao prirodno ustrojstvo. Nadam se poucen prosloscu sta nikako ne treba ciniti za opstu dobrobit, sigurnost i opstanak jednog naroda pa i jednog kulturoloskog okvira mnostva naroda. Ocevima ce se kad tad morati vratiti ingerencije koje je prisvojila drzava. Mora im se omoguciti da stite dostojanstvo i cast svojih supruga i dece. Preljubu i abortus treba zakonski kriminalizovati.
Ана
Мора доћи до светског улупавања да би се овде ишта променило. Излазак на протесте, поготово мале групице људи, који немају никакву идеологију, ништа да их држи на окупу дуже од сат времена, само погоршава стање нације. Чак и ако има огромних повода за негодовање. Али они који нису спасили ваљевску Грачаницу од потапања сигурно неће спасити ни Космет. Погледај нас и видећеш сама да нас само Господ држи на окупу, и можда сами окупатори, иначе по овим нашим нас одавно не би било овде. Сутра да уз Космет узму и Крагујевац нико реч не би рекао.
Лаки
Нисам наишла на чланак, па не знам за случај. Мада је Париз одавно арапски. Французи, као и сви западњаци, полако градове препуштају мигрантима. Тамо ни полиција нема контролу. Ако залуташ у арапски део, питање је да ли ћеш преживети, причају наши људи.
Пера портир
На западу се већ формирају групе жена које се боре против радикалног феминизма. То је и морало да се деси, јер увек једна крајност повлачи другу.
Са друге стране свет стоји у ставу мирно, то јест прихвата својевољно позитивистичке ставове о миру овог света као свето добро. А мира од овог света нити је било, нити ће бити. Зато ће буђење да буде болно. Тренутно је избегнут Трећи светски рат, али видећемо за колико. Овде мислим на авионе и бомбе не и на мислено бомбардовање.
Католичкој цркви се управо догодило оно што је рекао Старац Тадеј: због свих својих грехова точак се почео ломити и о њену кичму. Зато она и тражи азил код православних народа. А Православље ће бити последњи бедем којем ће се и Срби окренути. Бар за кратко...
To je da prostite, p... majčina. Takvih žena nema ni 5% u društvima razvijenih zemalja.
Ako muškarci ne podvuku crtu i ne kažu "dosta" beskrajnom cviljenju za novim "pravima", sve će propasti.
Žene su deca koja vole da se igraju svim i svačim. Ali gotovo ništa ne umeju (niti žele) da poprave.
To rade majstori.
Ženski prkos mora biti slomljen, one moraju kapitulirati i ponovo tražiti bezbednost u svojim muževima, ne u policiji.
A to svakako neće dobiti tako što ih varaju, provociraju ih i rugaju im se. Nagledao sam se toga i previše.
Opet kažem, žene su deca koja nisu dovoljno često dobile porciju batina koju zaslužuju.
Za katoličku crkvu me zabole. Ali je lep primer koliko osionosti aktivistkinja može da se rasplamsa i pred verskim objektom, kad nema bojazni od krivične odgovornosti. To su banditi, a suknja im je izgovor za sve.
Njima su potrebni autoritarni muškarci koji će ih zadovoljiti i zaštititi, ali svoje su već smekšale višedecenijskim uslovljavanjem na koji način maskulinitet sme i može da se manifestuje.
Takvi brzo postanu dosadni. A masovno dolaze neki koji nisu tako vaspitavani...
Što se pravoslavlja tiče, trčite Makedoncima koji vam svojataju crkve. Ili braći Bugarima. Zaboravlja se njihova okupacija istočne Srbije... Trče i Gruzini Rusima koji su im ušli na tenkovima i napravili haos od države... Tu je i Moldavija koja takođe puca zbog rusofilnog istoka.
Nigde nećeš naći idealnu slogu ako samo veru gledaš. Nema je ni u muslimanskom svetu. Narodi nemaju identične potrebe ni interese.
Neće vera sama po sebi ujediniti ništa, već kompatibilni interesi dva ili više naroda. I to na određeni rok.
U realnom svetu, van srpskog mitomanskog bunila o nekakvom bratstvu... tamo se trguje. Prodaje i razmenjuju se usluge. A onda se posle mole istom Bogu. To je lepo, ali samo ne drži vodu.
Jer tim koji gubi ili nestaje ili se raspadne na više timova. Utvrdili smo to već, nadam se.
Пера портир
Није битно колико кога има, већ је важно да се праве нове групе и поделе. Тако се влада. Зато и неће ништа ићи набоље, ја то не мислим. Свет ће наставити да пропада, само појединци ће се спасавати. Симболи су ти који уједињују, а да би се могао бранити у овом свету мораш имати добро оружје. Слажем се да је данас и међу нама који се називамо вернима много нас који веру видимо како је мали Перица замишља. Слажем се и да ће међу борцима бити и атеиста и других народа и вера, као и увек. Али симболи ће православни предњачити, но ни то неће бити задуго. Па већ сада у Русији снимају филмове и серије са гејевима и то под забраном, тамо су банке сперме највеће у свету, децу продају странцима и отимају је као и свуда. То мора изаћи православнима на нос, па да се и православна Русија, не либерална као што је сада, тргне. Зато ће се свет поделити на територије. Европа постаје Латинска Америка, а у оквиру саме Европе доћи ће до поделе на Америку и Латинску Америку. Чак ни ове примљене земље у ЕУ неће ући у статус главних; биће једнако пљачкани као и ми. Нама је још можда и добро, јер је Пољска прва прошла транзицију и добила за поклон нуклеарни отпад. Она се трује отада. Притом је она једино католичко упориште у Европи тренутно.
Да, хришћана нестаје, полако се пуни трпеза и сад долазе на крштење Јевреји. Америка је већ отворила своју амбасаду у Јерусалиму. Чекамо устоличење кнеза овог света. Свет иде ка уједињењу. И ови царински ратови ће помоћи томе да се сарадња држава повезује.
За време Велике депресије проблем нису створиле саме машине, већ бубица која је озбиљно смањивала потребне сировине.
Видећемо шта ће сада бити окидач.
А оно што ће бити добро из рата јесте што ће људи оживети. Спајаће се мушкарци и жене и рађаће ће се деца. Тако је било и овог последњег грађанског рата, кад је војска, пролазећи кроз наше место, учинила да се многе девојке сретну са мушкарцима и удају. Жене воле мушкарце а не метиљавце и нема никакве потребе стављати им на терет оно што им не припада. Оне не могу рађати доживотно а већина жели да се уда, али за кога кад данас немаш мушкарца који зна и сијалицу да заврне, а камоли да нешто ради и осигура живот жени и деци. Зато се и удају за старије, који још нешто вреде - из сигурности. Не причам напамет, знам поуздано за свој крај.
Nemam nameru da se dotaknem svega što je ušlo u vaš odgovor... otišlo bi u beskrajnu geopolitičku prepisku, a sit sam već i sprske dalekovidosti po tuđim avlijama dok se saplićemo o sopstvene greške na svakih pola koraka. Malo toga što ste napisali vezano je za degradirajuće efekte feminizma.
Svet se uistinu ubrzano menja, u nebrojenim aspektima. Donekle neminovno, većim delom ka projektovanim ishodima.
Nacionalni resurs broj jedan u takvom svetu, za budućnost je pitka voda. A personalni resurs broj jedan za budućnost u takvom svetu je zdrav razum!
Biće ga malo.
Mnogi se posrnuti,odustati. Mnogi već i jesu, viđam ih svaki dan. Crv je već u mekom moždanom tkivu i oni žive preporučeni život, a ne svoj.
Ostaće stoga ko bude za život. Ko ostane glup, uplašen i zbunjen, najebaće poprilično...
Što se mladih i nesposobnih muškaraca tiče, majka jezičara a otac konobar za kućnu upotrebu...
Šta je sin mogao da postane kad mu majka zavitlava oca, klinac će uzore potražiti drugde. A često ga i ne nađe.
Još kad se na takvog sina doda i ćerka istetovirana bezgaćuša. Okuražena maminim toplim odobravanje da si konačno nakon spiska plastike raznih oblika na sebi i u sebi, ugradi i silikone. I tako konačno nađe sebi muškarca kakvog zaslužuje... Uglavnom sa podebljim dosijeom.
Pa ko će razumeti, ako majka neće?
Generalno sam skeptičan i ne verujem u srpsko društvo, pa mi ni jednog beskorisnog ministra pokrajinske vlade ne možemo da smenimo peticijom. Srbi žive na fejsbuku a ne u Srbiji. Kakvi zaokreti, salto mortale..
Šteta je napravljena, zakon o rodnoj ravnopravnosti još jedan cunami u najavi. Koji pride ima i debelo da košta. Ko zna da pliva, neka se pripremi. Ko ne zna...
Пера портир
Ако сви осећамо бреме, значи да сви сносимо кривицу. А свако себи изабере друштво и нема ту љутње. Увек има простора за сваког.
Не треба само све доживљавати острашћено и поводити се за страстима. Никад свет није црно бели. Некад је и проблем и решење у нијансама.
Такав је живот.
Svaka čast na odgovoru, "takav je život". U 70 godina dovedemo vas komunističkom emancipacijom do demografske provalije (dok narodi koji nas preziru beleže suprotno), pobile ste više sopstvene nerođene dece nego ustaše rođenih, a samo je ubistvo žene za zgražavanje... U javni život uvedete atmosferu bordela svojom besramnom golotinjom i ponašanjem koje više dolikuje skupljačima bakra sa četiri razreda osnovne škole, i kad sve ode u Honduras, šta da se radi...
Saće Hristos i Putin sve da nam poprave. Neće. Hristosa nema a Putim ima pametnija posla.
Mene lično ne peče osećaj krivice da nisam izišao na izbore, kad je trebao da se menja čovek koga Srbija ne može očima da vidi. A možda bi trebalo da ga vidi, jer i takav kakav jeste odlično prikazuje i predstavlja Srbiju u datom trenutku... Šta je radilo pola Srbije na prošlim izborima? Igralo tabliće kod kuće i šetalo kučiće.
Ne snosim takođe sramotu da nisam izišao na ulicu, kad je bilo stani pani i kad smo verovali da menjamo jedan represivan režim (što nije bilo ni daleko od istine). Samo su došli još gori. Ne snosim teret krivice da nisam služio vojni rok, platio neki porez, nekome upropastio život iz čiste dosade ili hira. Ništa od navedenog.
Ja sam prevaziđeni sloj građana Srbije na čijoj grbači se živi kabadahijski i osiono.
Mi još uvek čistimo ispred svoje kuće, ne čekamo komunalne službe jer nismo debili, iako je to njihov posao. I javljamo se komšijama koje nas ignorišu, jer je to sada postalo moderno.
Od straćare nikad više dobra kuća. Od njenih cigala - možda.