Недеља, Децембар 02, 2018
Разумети време
Пре извесног времена наиђем на нету на неки документ што о школским смеровима, што о будућим запослењима у Америци. Две сфере су главне: дизниленд и космички, то јест роботички програм. И за те сфере су и највећа интересовања. Упоредо са овим ваља се присетити речи председника Буша након пада Кула близнакиња. Он је поручио: „Наставите да купујете!“. Како је ово у спрези?
Капитализам је дошао до границе где неће моћи да се нађу (нормална) нова радна места у свету. Чак и људи са запада, који одлазе да траже посао у ЕУ, не иду тамо ни ради културе, посете позориштима, или због неких нових креативних идеја, већ само ради неке веће плате да би могли да плаћају кредите (а кредит је најбољи начин да се слободном човеку ставе окови на ноге и он постаје марионета туђих интереса). Једна од главних тенденција капитала јесте пораст органског капитала, а то значи веће учешће аутоматике (роботизација) него грубог људског рада. Самим тим то обара профитну стопу, јер ви сад морате да се ослоните на хиперпродукцију. Сад је проблем да ли постоји тржиште за њу? Не постоји! Мора се оборити цена производу (на пример ципеле): трошкови производње + неки мали профит преко тога. Да бисте натерали људе да купују и оно што им није потребно (десет ципела уместо једног пара) даље расте тај органски састав и обара профитну стопу. Боља машина прави још више ципела - али је тржиште и даље исто. Мора још да обара профитну стопу. И једини начин да се сачува маса профита јесте да исту количину пара добијете при мањој профитној стопи, то јест хиперпродукција и хиперпродаја. Тако сте некад могли да продате сто ствари за профит од десет динара по комаду, а сад морате да продате хиљаду комада где је профит динар по комаду. Они који буду отпуштени због аутоматизације опет ће негде морати да постоје као купци да би се сачувала хиперпродукција. Роботи могу да буду произвођачи и продавци али не могу да буду купци (ни министри, уосталом). Људи морају да купују. Роботи троше само струју. И ту се план некако заглавио. Људи морају да преживе као потрошачи. И зато се сад измишљају бесмислена занимања да би примали неке плате, а да би могли да купују оно што роботи праве. Јер кад крену да отпуштају људе због роботизације аутоматски се убија потрошња. Зато је порука Џорџа Буша била: „Наставите да купујете!“. Западни свет критично зависи од куповине. Он је као фирма која нема магацине: камиони уносе сировине, сировине истог тренутка улазе у погоне, не складиште се, а други камиони чекају готов производ. Један дан престанка куповине изазвао би озбиљан колапс. Тако да заливање пластичног цвећа неће бити неуобичајен посао у скоријој будућности.
*
Сиротињи је свеједно ко је кињи, средња класа је мирна све док може за плату да подмири своје потребе. Али елита је та која не може да поднесе незадовољење својих хирова.
Тренутно је у Француској уведен порез на гориво, такозвана еколошка такса. Власт приморава народ да пређе на електричне аутомобиле, што је за сиротињу прескупо.
Ових протеста ће бити све више, али то елити одговара. Зато је добро разумети време у којем живимо.
И кад смо код Француза треба споменути и ово: Француска је 1927. године поднела тужбу против Србије и тражила наплату ратне штете иако Србија није ратовала са њом, већ су тобож били савезници на истој ратној страни. Тражили су да исплата буде у злату, међутим краљ се побунио и хтео је да плати у францима, то јест папиру, што они нису хтели већ су нас тужили, тражећи да оно што Немачка и Аустроугарска треба да плате Србији пређе у њихову касу.
Другарски, јашта.
Након завршетка Првог светског рата, италијански писац и политичар Антонио Грамши рекао је: "Стари свет је нестао а нови се у мукама бори да се роди; пред нама је време монструма.". У овом смислу има се разумети и онај хеловин комеморативни скуп поводом дана примирја, који је логичан наставак тога. Ми смо већ ушли у доба нових наплата и за кратко време ће све ово што користимо данас бити давна прошлост. Цене енергената ће наставити да расту, вода ће да се приватизује, ко нема нуклеарно оружје биће евентуално жандармерија у склопу нових подела и савеза. Тамо где буде одлазио новац за војску, да ли странцима, или милицији, знаћете да ли сте робље или вазали.
Pa danas vecina nasih radnika radi u radnim logorima, koje drze takozvani investitori. Neki koju su "na brdu stajali" kupili su ili obnovili seoska imanja, sa sopstvenim bunarom i sumom. Onaj ko to bude imao u buducnosti bice slobodan.
Gde se moze procitati o toj tuzbi za ratnu odstetu, bas me zainteresovalo? Nedavno sam citala clanak jedne italijanske novinarke, gde je istrazivala prebacivanje Srpskih vijnika brodovima na Krf. Dosla je do saznanja da su nasu vojsku zapravo prevozili italijanski brodovi, medjutim to je iz nekog razloga zatasnkano nakon Velikog rata. Verovatno jer Saveznici nisu ispunili ono sto su Italiji obecali pre nego sto je stupila u rat. Na koja god vrata da je pokucala, novinarka je naisla na zid cutanja. Ali su joj potvrdili da su dokumenta autenticna, a postoji i neko pismu u kome se Pasic zahvaljuje Italijansko vladi na pomoci. Eto, tolko o ladji francuskoj i velicanju saveznistva.
Има једна прича коју сам негда поставила на блогу а изузетно је поучна. То је прича о гаврану:
http://pricalica.blog.rs/blog/pricalica/biserje-sa-net-a.../2011/08/17/gavran
Сажето и јасно је све речено: све што нам јесте сами бирамо; па и рад у логору. Ово горе моје писаније заправо је сажето размишљање које покупих из прича паметнијих и поделих овде. Гавран-прича и сведочи у прилог томе да ће људи сами хтети да буду бесловесна стока у већини, јер лењост је одвајкада била терен непомјаника; све лење ђаво очас упосли бесмислом. И кад помињем паметне, не мислим нужно само на људе са имањем, већ са разумевањем. Сељак ће бити гоњен и сваки слободан човек и то, како се и види, од оних који себе називају православцима (најпре од тзв. хришћана), а заправо су либерали, ријалишћани и томе слично. Као Христос, слободан човек неће имати где да склони главе. Али се он и спрема за време прогона увек и вазда. Он, тај слободан човек, како каже Црњански, говори шта мисли, а једе шта има (и носи знак крста на себи и у себи). Јер све је овде због тога, а друго је илузија.
А на податак о спору сам чула преко радија, од оних који су имали прилике да прочитају чланак. Но, поред овога треба знати и да је сва своја потраживања од непријатеља Србија добила у оквиру Југославије, и тако су и паре дељене - према унапред срачунатим границама по којима се Југославија има и да подели (као што и јесте) тако да те паре најмање заврше у српској каси, а највећма поново у касама непријатеља. Нуклеарна електрана Кршко у Словенији је направљена од пара намењених српским жртвама.
Eh, nikad hriscanima nije bilo lako a i Hristos je rekao da ce biti gonjeni oni koji ga budu sledili.
Takse na gorivo u Francuskoj su uvedene jer oni vise nemaju odakle da finansiraju migrante. Bice sve vise nemira I u drugim zemljama. Ne ulazeci u to da li su protesti dirigovani I ko sprovodi islamizaciju Evrope, tek ono za cime smo mi zudeli i za cim jurimo da postanemo (izdajuci svoju veru i pretke) ce nestati preko noci. Takozvana posthriscanska Evropa ce se strmeknuti u prvaliju kao covek u prici o Gavranu.
Sta su trazilili to su dobili.
Уопштено постајемо кратковиди и не видимо даље од сопственог носа а нос нам је често где му није место. У мом граду се селе Срби а тзв. Срби праве станове за Турке који долазе. Ту је и кланица са говеђим месом, Јевреји финансирају узгој оваца и коза, а свињетина је ГМО што се воза преко мора и океана па стигне овде фришка. Тако да прича о гаврану говори о стању у свету уопште. Има једна епизода "Зоне сумрака" где у мирном кварту неко искључи воду и струју и од мирног и питомог места то постане стратиште. А ми видимо да се то време ближи, и уместо да се спремамо, ми ћемо почети да се понашамо као поживотињена стока. Чињеница је да је горива све мање, биће све скупље, гледаће да склоне аута из употребе или шта већ али нафте ће бити више и дуже ће трајати ако има мање људи. Зато је рат потребан елити а сиротиња ће, из неразумевања, да помогне. Исто као и протести жуте патке данас у Београду.
Večito se vrtimo oko te alternative - ili ćemo mi razumeti i iskoristiti vreme ili će ono pregaziti nas.
A monstrumi su istorijska neminovnost.
Kažu da čovek kad je star sve više gleda u prošlost. Treba gledati u budućnost i večito ostati mlad. I naravno, na vreme umreti. ;)
Неки дан наиђох на још једну изреку, коју Чехову приписују, а која каже, отприлике, да од друге половине живота човек учи како да се ослободи предрасуда сакупљених у младости. То би могло бити добро гледање у прошлост, рецимо.
Будућности је превише у речнику политичком, тако да кад би им футур забранили ови не би имали о чему да говре.
Сад је најбоље време, увек и вазда. :)
Да се не бисмо вртели вечито, зар не? :)