Пре извесног времена наиђем на нету на неки документ што о школским смеровима, што о будућим запослењима у Америци. Две сфере су главне: дизниленд и космички, то јест роботички програм. И за те сфере су и највећа интересовања. Упоредо са овим ваља се присетити речи председника Буша након пада Кула близнакиња. Он је поручио: „Наставите да купујете!“. Како је ово у спрези? 

Капитализам је дошао до границе где неће моћи да се нађу (нормална) нова радна места у свету. Чак и људи са запада, који одлазе да траже посао у ЕУ, не иду тамо ни ради културе, посете позориштима, или због неких нових креативних идеја, већ само ради неке веће плате да би могли да плаћају кредите (а кредит је најбољи начин да се слободном човеку ставе окови на ноге и он постаје марионета туђих интереса). Једна од главних тенденција капитала јесте пораст органског капитала, а то значи веће учешће аутоматике (роботизација) него грубог људског рада. Самим тим то обара профитну стопу, јер ви сад морате да се ослоните на хиперпродукцију. Сад је проблем да ли постоји тржиште за њу? Не постоји! Мора се оборити цена производу (на пример ципеле): трошкови производње + неки мали профит преко тога. Да бисте натерали људе да купују и оно што им није потребно (десет ципела уместо једног пара) даље расте тај органски састав и обара профитну стопу. Боља машина прави још више ципела - али је тржиште и даље исто. Мора још да обара профитну стопу. И једини начин да се сачува маса профита јесте да исту количину пара добијете при мањој профитној стопи, то јест хиперпродукција и хиперпродаја. Тако сте некад могли да продате сто ствари за профит од десет динара по комаду, а сад морате да продате хиљаду комада где је профит динар по комаду. Они који буду отпуштени због аутоматизације опет ће негде морати да постоје као купци да би се сачувала хиперпродукција. Роботи могу да буду произвођачи и продавци али не могу да буду купци (ни министри, уосталом). Људи морају да купују. Роботи троше само струју. И ту се план некако заглавио. Људи морају да преживе као потрошачи. И зато се сад измишљају бесмислена занимања да би примали неке плате, а да би могли да купују оно што роботи праве. Јер кад крену да отпуштају људе због роботизације аутоматски се убија потрошња. Зато је порука Џорџа Буша била: „Наставите да купујете!“. Западни свет критично зависи од куповине. Он је као фирма која нема магацине: камиони уносе сировине, сировине истог тренутка улазе у погоне, не складиште се, а други камиони чекају готов производ. Један дан престанка куповине изазвао би озбиљан колапс. Тако да заливање пластичног цвећа неће бити неуобичајен посао у скоријој будућности.

*

Сиротињи је свеједно ко је кињи, средња класа је мирна све док може за плату да подмири своје потребе. Али елита је та која не може да поднесе незадовољење својих хирова.

Тренутно је у Француској уведен порез на гориво, такозвана еколошка такса. Власт приморава народ да пређе на електричне аутомобиле, што је за сиротињу прескупо. 

Ових протеста ће бити све више, али то елити одговара. Зато је добро разумети време у којем живимо.

И кад смо код Француза треба споменути и ово: Француска је 1927. године поднела тужбу против Србије и тражила наплату ратне штете иако Србија није ратовала са њом, већ су тобож били савезници на истој ратној страни. Тражили су да исплата буде у злату, међутим краљ се побунио и хтео је да плати у францима, то јест папиру, што они нису хтели већ су нас тужили, тражећи да оно што Немачка и Аустроугарска треба да плате Србији пређе у њихову касу.

Другарски, јашта.