Понедељак, Септембар 23, 2019

Где је био Бог

Крајем прошлог века у Америци.

У једној фабрици, где се радило са токсиколошким отпадом, радиле су искључиво жене. Фабрика је отворена у неком месташцу тотално економски запуштеном и добити посао била је чиста премија - задржати га још и већа. Али су жене почеле да се разбољевају. Мужеви нису били ништа срећнији са послом. Могло би се рећи да су ових двадесет и пет жена биле "срећнице". А онда је руководство кренуло да их усрећује још и више! Због сталних разбољевања руководство је донело одлуку да ако жене желе да задрже посао морају да се стерилишу и притом да потпишу обавезујући документ у коме неће против руководства, власти, државе, лекара подносити никакву тужбу. Ове жене нису пред собом имале никакву могућност избора, већ само то да донесу одлуку. Неке су и урадиле то и никад се више нису опоравиле. Само једна жена је кренула да нађе правника како би се изборила за своје Богом дано право да рађа. Нашла га је, али пазите сад како се на нешто, што је ненормално отпочетка, калеми ново зло под видом правде. И није случајно један амерички судија, у једном исто тако гнусном суђењу, рекао да они нису ту да доносе правду, већ само да спроводе законе. Дакле, из овог нечовештва никао је покрет против сексуалног узнемиравања на послу. Погледајте сад како је врх друштва саучесник у сваком злочину. Политичари су спремни да вас жртвују, ви радите само за плату послове опасне по живот, лекари вас секу за плату. Сад исто тако имате ове вакцине, које дајете својој деци, на којима нема ни имена произвођача, и још су лекари и сестре изузети од сваке одговорности. У Француској је од десет умрлих беба од малих богиња осам било два пута вакцинисано против истих! За вађење органа обучавају се лекари, којима је унапред одређена већа плата. Шта мислите колика ће плата бити за еутаназију? А ви мислите неко размишља о томе да лечи болесну децу!? Лекари, којима такси службе довозе Хрватице овде на абортус, јер у Хрватској то не желе да раде. Одатле добијамо паре, плате и сендвиче и зато нам се држава распада. Ништа нечасно Господ неће пустити пред себе.

Као што видите ништа се не брише, само се надодаје. А кад зло уђе у децу, тад ће бити и крај...

*

"Где је био Бог?"

"О, немој Бога да увлачиш у ово! То што нам се десило дело је људи. Богу није било дозвољено да се меша. Људи су сами изабрали да, уместо Бога, радије слушају телевизију."

Овако отприлике се завршава филм Оливера Стоуна (The infamous McMartin Case - Indictment), снимљеног према истинитом догађају, када су, у оквиру школе, ухапшени мајка, ћерка, син и бака због содомизације, педофилије и сатанизма. На крају су сви ослобођени због недостатка доказа, али не само тога. Заправо, сам фокус филма је у нечем трагичнијем од трагичности самих ликова, који су изгубили готово све. Режисер Оливер Стоун представио је људима драму о систему, бескрупулозном, који је од самог почетка имао сазнања о неодрживости доказа, али је, због политичких каријера упрегнуо и адвокате, и истражитеље, наводне скрбнике и душебрижнике за дечју добробит мењајући им свест и стављајући им у уста туђе мисли, речи (заправо је систем извршио насиље над децом), лажне сведоке, телевизијске и новинске медије, разне емисије са обавезно неким плаћеним и естрадним звездама које се разумеју у све (звучи ли вам то познато?). Свет и даље воли линчовања и да суди свима само себи да допушта свашта.

Зато кад видите да се медији и јавност усталаса, размислите коме иду поени.

А ако вам неко у корумпираном систему говори о насилном добру, и ту будите опрезни. (Мора вам бити сумњиво, на пример, да се у време епидемије богиња деца најпре вакцинишу тбц вакцином, или "Тијанин закон", који је једини дошао до Скупштине након потписаних петиција).

Тамо где медији кроје правду, све је циркус у којем смо ми пацијенти.

 

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме