Покајање
Храм Светог Петра и Павла, град Петроураљск, Васкрс 2015. године
Човек је упао у дубоку провалију.
Лежао је на смрт израњаван.
Дотрчали су његови пријатељи. Покушали су, држећи један другог за руку, да се спусте до њега, али нису успели.
Пришло је и милосрђе. Спустило је у провалију мердевине, али, на жалост, нису могле да досегну до дна.
Дошла су добра дела која послаше човека са ужем да се спусти доле, али је уже било прекратко.
Узалуд су покушавали да човека избаве и његова огромна слава, силан новац, власт...
Најзад, пришло је Покајање. Пружило је руку и човек се ухвати за њу, те изађе из провалије!
– Како ти је успело? – упиташе га удивљено.
Али Покајање није имало времена да им одговори. Журило је свим оним другим људима, којима је само оно могло да помогне.
Причу монаха Варнаве из књиге „Мале приче“ у слободном преводу са руског за блог и причољупце превела је причалица.
Патријарх српски својој духовној деци
Патријарх српски својој духовној деци:
Заштитимо српску и свестску духовну и културну баштину!
МИЛОШЋУ БОЖЈОМ,
АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ
Драга децо духовна,
Наша браћа и сестре на Косову и Метохији и светиње Српске Православне Цркве су у великој опасности, јер поборници такозване државе Косово желе да чланством у УНЕСКО присвоје српске цркве и манастире. Због тога, Српска Православна Црква позива сав благочестиви и православни народ, све људе добре воље и све којима је стало до права и правде у свету, да се успротиве учлањењу такозване државе Косово у УНЕСКО, што би било равно хуманитарној катастрофи, односно уништавању српских православних светиња, а тиме и светске баштине.
Тим поводом Српска Православна Црква објавила је на свом интернет сајту www.spc.rs релевантне информације.
Позивамо вас да ове информације које пронађете на интернет сајту Српске Православне Цркве и порталу на енглеском језику - SAVE WORLD HERITAGE, http://saveworldheritage.org, Заштитимо српску и светску духовну и културну баштину - проширите што више можете путем интернета и социјалних мрежа у наредних пет дана. Тако бисмо заједничким напорима и овим путем упознали међународну јавност са озбиљношћу ситуације и високим степеном угрожености духовних и културних светиња српског народа на Косову и Метохији.
Уверени смо да би овакав вид информисања помогао да многи, којима ове чињенице нису доступне, буду обавештени брже и ефикасније. То ће верујемо помоћи да чланови Генералне скупштине УНЕСКО, упркос свим притисцима, ипак донесу праведну одлуку пре коначног гласања на предстојећој седници и сачувају српску и светску баштину у Јужној српској покрајини.
С благословом,
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
+ИРИНЕЈ
* * *
BY THE GRACE OF GOD,
ARCHBISHOP OF PEC, METROPOLITAN OF BELGRADE-KARLOVCI AND SERBIAN PATRIARCH IRINEJ
Dear spiritual children,
Our brothers and sisters in Kosovo and Metohija and the holy shrines of the Serbian Orthodox Church are in great danger, because the proponents of the so-called state of Kosovo want to obtain the membership in UNESCO and confiscate Serbian churches and monasteries. Therefore, the Serbian Orthodox Church calls upon all pious and Orthodox people, all people of good will and everyone who cares about the rights and justice in the world, to oppose the so-called state of Kosovo's membership in UNESCO, which threaten to cause a humanitarian disaster and destruction of Serbian Orthodox shrines and thus the UNESCO world's heritage.
Consequently, the Serbian Orthodox Church announced on its website www.spc.rs some most relevant information.
We strongly invite you to share the following information on our website, and to share the website SAVE WORLD HERITAGE http://saveworldheritage.org/ through your social media and internet means in the most visible way possible, until 9 November 2015; join our efforts to inform the international community of the gravity of situation and the current danger threatening the sacred, spiritual and cultural heritage and Serbian people in Kosovo and Metohija. We are convinced that this kind of information would help many uninformed people get informed quickly and efficiently.
We believe this would help the members of the General Assembly of UNESCO, despite all the pressures, to make a fair decision before the final vote at the forthcoming session and preserve Serbian and World Heritage in the South Serbian province.
With the blessing,
SERBIAN PATRIARCH
+IRINEJ
* * *
PAR LA GRÂCE DE DIEU,
ARCHEVÊQUE DE PEC, MÉTROPOLITE DE BELGRADE ET DE KARLOVCI,
PATRIARCHE SERBE IRINEJ
Chers enfants spirituels,
Nos frères et sœurs au Kosovo et Métochie et les lieux saints de l'Église orthodoxe serbe sont en grand danger, parce que les représentants de l'autoproclamé état du Kosovo veulent adhérer à l'UNESCO et confisquer ainsi les églises et les monastères serbes. Par conséquent, le Patriarcat serbe appelle toute personne pieuse, toute personne de bonne foi, et tous ceux qui se soucient des droits et de la justice dans le monde, à s’opposer à l'adhésion du Kosovo à l'UNESCO, ce qui équivaudrait à une catastrophe humanitaire ou la destruction des sanctuaires orthodoxes serbes reconnus comme le patrimoine mondial de l’UNESCO. À cette occasion, l'Église orthodoxe serbe annonce sur son site Web http://www.spc.rs/ les informations ad hoc.
Nous vous invitons à diffuser, les informations que vous trouverez sur notre page de site internet, ainsi que sur le portal SAVE WORLD HERITAGE http://saveworldheritage.org/ sur vos réseaux sociaux et sur internet de façon à ce que ce soit le plus visible, avant le 9 novembre 2015, et de nous aider à informer le large public concernant la situation grave et la grande menace à laquelle est confronté le patrimoine sacré spirituel et culturel ensemble avec le people au Kosovo et Métochie. Nous sommes convaincus que la diffusion de ce type d'information aiderait beaucoup, à informer de façon rapide et efficace tous ceux qui ignorent ces faits. Nous croyons que cela aidera les membres de l'Assemblée générale de l'UNESCO, en dépit de toutes pressions, à prendre une décision juste au moment du vote final à la session en cours et de le patrimoine mondial et serbe dans la province du Sud de Serbie.
Avec la bénédiction,
PATRIARCHE SERBE
+IRINEJ
Од пропасти ка васкрсу Србије
Кажи ми, Свети весниче небески, зашто је држава моја осуђена на пропаст?
Одговори му весник вишњих Небеса:
- Зато, кнеже, што је остарила. По логици стварања, све што у овој вашој васиони остари, мора да се склони, и да се замени новим. Тебе ове речи изненађују, видим. Видим - јер ја гледам скроз душу твоју, са свима њеним мислима и осећањима што је наизменично испуњују и таласају. Таква је моћ нас грађана Царства духовнога, да прозиремо душе скроз, као кроз провидно стакло. Нас не интересују тела од земље, променљива, трошна и пролазна; нити се ми на њима погледом задржавамо. Ми испитујемо у земљи тела оно што припада нашој држави, Небесима. Оно што је сродно нама, и што ће некад делити с нама бесмртно грађанство, оно нас занима...
Твоја држава је престарила и мора да падне. Не пада она због старости временске, него због отрова, који је узимала у се и нагомилала у себе. Тај отров овештао ју је и смежурао као старицу. Српској властели прерасла је земља кроз душу. Зато их је Дух Божји оставио и склонио се у душу народну. Но дим страсти, који је удаљио од властеле Духа Светога, и који је из пакла пробио кроз дух природни, почео се ширити и у народ. Опасност је била, да се од злог духа и душа народна уземљани, упепели, умртви. Само један велики страх, као оштар ветар, могао је одувати тај смрадни дух, и спасти народ Божји од пропасти. Да би се народ твој, дакле, душевно спасао, држава је твоја морала пропасти. И сами Светитељи српски, са начелником својим Светим Савом, молили су и умолили Свевидећег, да попусти пропаст временских тековина њиховог народа, само да би се спасла душа народна од вечне смрти.
Из књиге „Царев завет“
Свети Владика Николај
Грађанин покорни
Како ћете препознати грађанина у Србији? Он ради исто што и његови родоначелници: док Србе бију, вешају, черече, убијају – он окреће главу одлазећи на концерте или у биоскоп. Грађанин ће вам бранити да васпитавате своју децу. Грађанин је борац за равноправност полова и да се уводе појмови тренер и тренерка, посланик и посланица. Упљуван је од борбе да то заштити, уопште не примећујући да се већ увелико уводи родна равноправност која полове не признаје. Бори се против „ратнохушкачке“ политике Срба (таман посла да то непријатељ ради) и уједно се залаже за донацију органа (треба, то ће у будућности бити валидна наплата дугова) а зверски убијени живаљ на Космету само што не прогласи за донаторе. Бори се за останак Фолкландских острва у власништву Енглеза, брине о правима у Украјини (таман посла да размишља успут и о Србији). Подржава и права ЛГБТ да парадирају. Све ово и друге бесмислице он ради. Али никог од нас, нас као људе, без обзира на веру, нацију или склоности не штити од гажења људских права! Овим он, заправо, подржава свеукупну тиранију над људима, одузимајући им, једно по једно, људско право: на воду, на ваздух, на кућу, њиву и све оно од чега заиста зависи живот сваког од нас. На памет му не пада да пита Запад за уранијумске бомбе чија радиоактивност све више улази у нашу земљу, воде, ваздух и од које ћемо сви да се разбољевамо. Ништа људско, ништа морално нема у њему да, ако и не мисли на друге, да бар мисли на своју децу. Корист је њему једина вера којој се клања! Али то неће ни њега ни његову децу заштитити од болести. Здравље нема цену.
Питао је син оца како да најбрже и најједноставније дође до виле, јахте а отац му рече - да прода државу.
Можда би било добро да овај отац, који васпитава сина да буде грађанин покорни, погледа на Горбачова: и он је то радио, а сад свира да заради и преживи. Зашто? Јер су сви њихови рачуни ван земље! И они сами најмање су власници над њима. Чиме те уцењују, то ти одузму. На крају испадне да си радио – џаба.
Нема струје - и?
Нема струје - нема проблема!
Нема струје - урадиш више посла!
„Принцеза Анђела“
Хеклана хаљиница „Принцеза Анђела“ рађена је од роза и белог памучног конца (Сент Џорџ, Танго) и украшена је перлицама у боји. Величина је намењена узрасту до три године.
Заинтересовани за куповину могу да ми се јаве овим путем.
„Принцеза Анастасија“
Хеклана хаљиница „Принцеза Анастасија“ рађена је од белог и зеленог (две нијансе) памучног конца (Сент Џорџ, Танго) и украшена је перлицама у боји. Величина је намењена узрасту до три године.
Заинтересовани за куповину могу да ми се јаве овим путем.
Послушни магарац
Недалеко од главне цркве у Скиту Свете Ане налази се кућица коју зову „Патријархова“. Ту је живео и подвизавао се патријарх по имену Кирило. Напустио је патријаршијски престо и дошао да живи као обичан монах. Монаси су храну доносили на плећима, али су патријарху рекли:
- Ваша светости, Ви сте исувише стари и нисте навикнути на наш начин живота. Набавићемо Вам магарца који ће преносити Ваше следовање.
Тако су му набавили магарца, с којим је корачао горе-доле низ планинску падину.
Једног дана, док се патријарх с магарцем успињао уз планину а остали оци на плећима носили вреће с храном, сели су да се мало одморе. Патријарх је у полусну видео Пресвету Богородицу окружену ангелима. Пресвета Богородица је држала сасуд и из њега напајала оце који су свој терет носили на плећима. Ангели су носили убрусе и брисали им зној.
Патријарх је са запрепашћењем видео да и магарцу бришу зној. Почео је да их преклиње:
- Избришите и мене, молим вас!
Тад му се обратила Пресвета Богородица:
- Оче, ти се ниси ознојио, а магарца ћемо избрисати јер је знојав.
Тад се пробудио и дошао себи. Оцима је рекао:
- Узмите магарца, јер сам лишен многих благослова. Пресвета Богородица и ангели избрисали су и магарца а мене нису!
Од тог доба, и он је свој терет носио на плећима.
Старац Јефрем Филотејски
Очинске поуке
(Избор из писама и беседа)
У грузијском храму
Ако имаш - остави, ако немаш - узми.
Сведочанство Клаудије Устјужанине
Била сам безбожница и јако и страшно сам хулила на Бога и прогањала Свету Цркву. Водила сам греховни живот и била сасвим мртва у духу, помрачена ђаволском прелешћу. Али милосрђе Божије није дало да погине Његова творевина, Господ ме је призвао ка покајању...
Разболела сам се од рака 1962. године, боловала три године. Нисам лежала, него сам радила и лечила се код лекара. Гајила сам наду да ћу имати од њих неке користи, али је није било: последњих шест месеци сам сасвим изнемогла, чак нисам могла пити ни воду, било ми је мука, и одвели су ме болницу; била сам веома активна, па су ради мене позвали из Москве главног професора и одлучили да идем на операцију. Године 1965, 19. фебруара у 11 часова су ме оперисали, приликом операције су установили: злоћудни тумор, са распадом црева. За време операције сам умрла. Када су ми разрезали стомак, моја душа је стајала између два лекара, и ја сам са ужасом посматрала своју болест. Сав желудац је био у чворовима рака, а исто тако и танка црева. Стајала сам и мислила: зашто нас је две, ја стојим и ја лежим. Онда су лекари извадили моју утробу на сто и рекли: тамо где би требало да буде дванаестопалачно црево, тамо је само тецност, може се рећи сасвим иструлело, и - избацили око литру и по гноја. Када су уклонили све труло, лекари су рекли: она нема с чим да живи, нема ништа код ње здраво, све је труло, то јест иструлило од рака.
Све то сам посматрала и мислила: зашто нас је две, ја лежим, и ја стојим. Онда су лекари поставили копче на стомаку. Ову операцију ми је радио професор Израиљ Исајевич Неимак, у присуству десет лекара. Онда су лекари рекли да је треба дати младим лекарима да раде као праксу. Онда су моје тело одвезли у мртвачницу, и ја сам ишла за њима и све се чудила, зашто нас је две, онда су ме оставили у мртвачници и лежала сам гола. Онда су ме плахтом прекрили до груди, одмах је ушао мој брат са мојим сином Андрејем. Син ми је притрчао и пољубио ме у чело, и плакао, говорећи: «Мамице, зашто си ти умрла, ја сам још мали, како ћу ја без тебе да живим, ја немам тату». Ја сам га загрлила и пољубила, али он није обраћао никакву пажњу на мене. Све сам видела, и како је мој брат плакао. А онда сам се нашла код куће, где је дошла свекрва првога мог законитог мужа; тамо је била и моја рођена сестра. С првим мужем ја нисам хтела да живим јер је он веровао у Бога. У мојој кући су одмах почели да деле моје ствари. Живела сам богато, али сво то богатство сам стекла неправдом и блудом. Моја сестра је почела да бира најбоље ствари, а свекрва је замолила да остави бар нешто за мога малишана, али сестра јој ништа није хтела дати, почела је свашта да виче на моју свекрву, и да јој говори да «дечак није од твог сина, и ти му ниси рођена мајка». Када је сестра викала овде сам ја видела зле духове, и они су записивали у своје хартије сваку ружну реч и радовали се. Онда су сестра и свекрва отишле и закључале кућу, сестра је однела огроман завежљај својој кући.
У четири сата, ја грешна Клаудија, сам полетела у вис и веома сам се зачудила, како могу да летим; нашла сам се изанд Барнаула, а затим је и Баранаул нестао, а онда је постало тамно. Тама се дуго продужила, на путу су ми показивали она места, где и када сам ја била од моје младости. На чему сам летела, не знам, или на ваздуху, или на облаку; не могу да објасним. Када сам долетела до прве поднебесне, дан је био облачан, онда је постало веома светло, неисказано светло, да чак нисам могла да гледам. Положили су ме на црни трг, иако сам се и за све време летења налазила у лежећем положају, на чему сам лежала не знам, нешто као на плочи, али мекој, црне боје. Уместо улице је стајала алеја, у доњем делу грмови не високи и мени непознати, гране на њима веома танке, а листићи заоштрени на оба краја. Даље се видело огромно дрвеће, на којима су били веома лепи листови разних боја, између њих своје нове куће, али у њима нисам никога видела, у тој долини је била веома лепа трава, и мислила сам: где сам то ја и где сам дошла, у село или у град, не виде се ни предузећа, ни фабрике, нема ни људи, и ко ли овде живи. А онда сам видела да не тако далеко од мене иде Жена, веома лепа и висока, на Њој веома дуга одећа и огртач од броката на Њој, иза Ње је ишао младић; и видим како младић силно плаче, и нешто као да моли од Ње, а Она не обраће никакву пажњу на њега, и ја сам помислила: каква је то мајка, дечак моли, а Она неће ништа да му да. Када се Она приближила мени, младић је пао до њених ногу, и опет нешто од Ње моли, али ја ништа нисам могла да схватим. Хтела сам да је питам: где сам ја? Али изненада ми је Она пришла и рекла: «Господе, куда ће она?» Стајала је са сложеним рукама на грудима, с очима упртим у Небо. Тада сам се ја силно тргла, схвативши, да сам умрла, а душа се налази на Небу, а тело на земљи, и одмах сам схватила, да ја имам много грехова и да ћу морати за њих много да одговарам, и почела сам горко да плачем. Окренула сам главу, да бих могла да видим Господа, али никога нисам видела, а глас Господа чујем. Рекао је: «Врати је назад на земљу, она није дошла у време. Добродетељи њеног оца и непрестане молитве су Ме умилостивиле.» Тек тада сам схватила да је та Жена -Царица Небеска, а младић - мој Анђео - чувар, који је ишао за Њом и плакао, и умољавао Је. А Господ је наставио да говори: «Доста је било њеног богохулства и богохулног и смрадног живота. Хтео сам да је избришем са лица земље без покајања, али отац њен Ме је умољавао ». Господ је рекао: «Треба јој показати њена места, која је она заслужила», и за трен сам се нашла у аду, и почеле су да пузе по мени страшне и огњене змије, са дугачким језицима, а из језика њихових излази ватра, и свакакве друге гадости; смрад тамо је неиздржив, а ове змије су се увукле у мене и почели су да пузе по мени црви дебели, дебљи од палца, дужине четврт метра и с реповима, а на њиховим реповима игле назубљене, и пузали су ми у предњи и задњи отвор, у уши, у очи и у уста, и у ноздрве, увукли се у мене. Болови неиздрживи, и ја вичем не својим гласом, али милости и помоћи нама тамо ни од кога; онда се појавила умрла од абортуса жена, она је стала да моли милости од Господа, и Он јој је одговорио: «Како си ти живела, Мене ниси призивала, децу си убијала у утроби својој и људе си саветовала: не треба правити милостињу. Вама су деца сувишна, а код Мене нема сувишних, и Ја дајем све и свима, и код Мене има свега за Моју творевину». Онда ми је рекао Господ: «Дао сам ти болест, да би се покајала, а ти си до краја хулила на Мене; ти Мене ниси призивала, сада Ја тебе овде не признајем». Завртела се земља заједно са мном, и ја сам полетела, оданде је кренуо смрад и земља се поравнала; био је звук, а онда сам видела своју Цркву коју сам грдила, онда су се отворила врата и изашао је свештеник сав у белом, блистајући зракама, стајао је са сагнутом главом. Тада ме је питао Господ: «Ко је ово?» Рекла сам да је то наш свештеник, а глас ми је говорио: «А ти си говорила, да је он джабалебарош, али не једе он залуд хлеб, него је он трудбеник, он је истински пастир, а није најамник. Тако да знаш, како год био он мали по чину, он служи Мени, Господу, и ако свештеник не прочита над тобом молитву разрешења, тада ти Ја нећу опростити грехе». Онда сам почела да га молим: «Господе, пусти ме на земљу, ја имам дечака. Господ ми је одговорио: «Ја знам да ти имаш дечака, теби је жао њега». А ја кажем: веома жао! «Тако, ето ,теби је једног детета жао, а вас код мене нема броја и Мени је свих вас хиљаду пута више жао, али какав сте ви неправедни пут изабрали себи у животу ! Зашто сте ви стремили да скупите себи велико богатство, зашто чините сваку неправду; видиш, како разносе твоју имовину, коме је отишло све твоје после живота. Имовину су твоју разнели, дете одвели у дом за сирочиће, а твоја прљава душа је дошла овде; служите идолу и жртве му правите, у биоскоп идете и носите новац сатани, а у Цркву Божију не идете. Ја чекам, када ћете се ви пробудити од греховног сна и покајати се». Онда је Господ рекао: «Спасавајте сами ваше душе, и молите се, јер је век мизерни настао, ускоро ћу доћи да судим свету, молите се». Питала сам: Господе како да се ја молим, ја не знам молитве. Господ ми је рекао: «није она молитва вредна, коју читају и науче је, него је она молитва вредна, коју ми од чистога срца узносите из дубине душе; реците: Господе, опрости ми, Господе, помози ми! - и чисто срдачно са сузама у очима вашим. Ето таква молитва и такво мољење ваше биће Мени угодни и пријатни». Тако ми је рекао Господ. Онда се појавила Мајка Божија, и ја сам се опет нашла на оном тргу, али нисам лежала, него сам стајала.
Онда је Царица Небеска рекла Господу: «На чему да је спустим, она има кратку косу?» И чујем глас Господа: «Дај јој плетеницу боје њене косе у десну руку». Када је Царица Небеска пошла по плетеницу, тада сам видела да је она пришла великим вратима или дверима, чија је израда у виду испреплетених линија, као врата олтара, али неописиве красоте и светлост је излазила из њих, није могуће гледати и не може се описати. Пришла им је Царица Небеска, и она су се сама отворила испред Ње, и Она је ушла унутар неког дворца или врта, а ја сам остала на своме месту, и крај мене је остао Анђео, али он ми није показао своје лице. У мени се појавила жеља да питам Господа да ми покаже рај, и рекла сам: Господе, кажу да је овде и рај? Господ је ћутао. Кад је дошла Царица Небеска, Господ јој је рекао: «Подигни је и покажи јој рај»: Царица Небеска је прешла изнад мене својом руком и рекла ми је: «За грешнике ево какав је рај», и Она је подигла, као покривач, завесу, и ја сам на левој страни видела да стоје црни обгорели људи, као скелети, неизмерног броја, и од њих излази злосмрадни воњ.
Када се сада сетим тога, опет осећем онај неиздрживи смрад, и бојим се, да се опет не нађем тамо.Они сви стењу и осушена су им грла, моле да пију, да им неко да бар капљу воде. Мени је било страшно, и чула сам како говоре: душа ова је дошла из земног раја, од ње долази пријатан мирис, човек на земљи има право и има време, да задобије Рај небески, а ако се не потрудиш на земљи ради Господа и спасења своје душе, тад нећеш моћи да избегнеш удео овог места.
Царица Небеска је показала на ове црне и злосмрадне људе и рекла: «Код вас у земаљском рају драгоцена је милостиња, чак и она вода; дајите милостињу колико год можете, од чистога срца, како вам је рекао Господ у Јеванђељу: «Ако неко само чашу хладне воде да у име Моје, добиће награду од Господа». А код вас не само да је воде много, него и свега другога довољно, и стога се треба трудити да се даје милостиња онима којима је потребно, - и још говори: посебно та вода,од које једном капи овде се може наситити небројено количина мучених људи. Ове благодати код вас су читава мора и реке које се неће исцрпети никада.». И изненада у једном трену сам се нашла у ђаволском месту, где је још горе него на првом месту.
Тамо је била тама и огањ, мени су притрчали зли духови с хартијама и показивали сва моја лоша дела, и говорили: «Ето, ми смо они којима си ти служила на земљи». И ја сам сама читала своја дела, она су била написама крупним словима, и ја сам се ужаснула својих дела. Злим духовима излеће огањ из уста, они су почели да ме ударају по глави, и улазиле су у мене огњене искре. Почела сам да вичем од неиздрживе боли, али, о, само сам чула слабашно стењање, као пијукање, они су говорили: «Пити, пити»; а када их је осветлио огањ , тада сам их видела све,страшно су били мршави, истегнутих вратова, очију исколачених, и говоре ми: «Ето и ти си дошла нама, другарице, сада ћеш живети с нама, ти и ми смо живели на земљи и никога нисмо волели, ни служитеље Божије, ни бедне, а само смо блудничили и гордили се, Бога хулили, слушали богоодступнике, а православне пастире вређали, и нисмо се никада кајали; а неки су грешили исто као и ми, али они су се чистосрдачно раскајали, ишли су у цркве, и странике примали, убогим давали, и свима којима је требало помагали, и добра дела творили, они се налазе тамо, на врху».
Ја сам се јако уплашила и затрепетала од ужаса, мени је изгледало, да се целу вечност налазим тамо, и постало ми је веома тешко, а они су наставили: «Ти ћеш с нама да живиш, и да се мучиш вечно, као и ми».
Онда се појавила Мајка Божија и постало је светло, зли духови су сви попадали, а све душе су се обратиле Божијој Мајци: «Царице Небеска, немој нас оставити овде». Једни су говорили: «Ја колико само страдам». Други: «А ја колико само страдам». А трећи говоре: «А ја колико страдам, водице нема ни капи». А врућина неиздржива, и они сами проливају горке сузе. И Мајка Божија је веома плакала и огворила им: «На земљи сте живели, тада Мене нисте призивали и нисте молили за помоћ, и нисте се кајали Сину Моме и Богу вашему, и Ја вам сада не могу помоћи. Ја не могу преступити Вољу Сина Мога, а Син не може преступити вољу Оца Свога Небескога и зато ја не могу да вам помогнем и за вас нема заступника. Ја ћу помиловати само оне и оне који страдају у аду, за које се Црква моли и рођаци се моле за своје рођене, и они се моле , који су чинили добра дела, и заслуживали милост живећи на земљи.».
Када сам била у аду, тада су ми давали да једем свакакве црве, живе и угинуле, и који се распадају, и смрадне, а ја сам викала и говорила, како ја не могу то да једем, а мени су тада говорили: «Ниси постила, када си живела на земљи, зар си ти јела месо? Ниси ти месо јела, него црве; пост ниси вршила, зато ћеш јести црве овде», а уместо млека давали су ми свакакве гмизавце, гадости и свакакве жабе. Онда смо почели да се подижемо, а који су остали у аду, почели су силно да вичу: «Не остављај нас, Мајко Божија!» - и онда је настала тамо опет тама, а ја сам стајала на истом тргу. Када ми је Царица Небеска све показала, Она је исто онако сложила руке на груди и подигла очи на Небо и рекла: «Како Ја да поступим с њом и куда с ном?» А глас Господа је рекао: «Спусти је на земљу за њену косу» - и истог трена су се однекуд појавила колица, али без точкова а крећу се она, има их бројем дванаест комада. Царица Небеска ми је рекла: «Стани десном ногом и иди испред мене, и тако све до краја иди десном ногом, а леву примичи»: Тако сам и ишла, десном сам корачала, а леву привлачила, а Царица Небеска је ишла поред мене. И када смо дошли до последњих колица тамо је била провалија, којој нема краја. Царица Небеска ми је рекла: «Спусти десну ногу, а онда леву». Ја јој кажем: бојим се, пашћу, а Она одговара: «А нама то и треба». - Тако ћу се разбити? «Не нећеш се разбити!» Дала ми је плетеницу у десну руку дебљим крајем, а танки је узела себи, плетеница је била уплетена у три пређе, а онда је Царица Небеска ударила, и ја сам полетела на земљу. И видим ја, како по земљи јуре аутомобили, и људи иду на посао, видим, да летимо на плац нове пијаце, али се не приземљујем, а тихо сам полетела к хладњачи, где је лежало моје тело, и ја сам се тренутно зауставила на земљи, али шта радити, и кренула сам у болницу, пришла хладњачи која је била затворена. Зашла сам у њу, и гледам, лежи моје мртво тело, глава мало виси, и рука исто виси, а један бок је био притиснут мртвацима; а како је душа ушла у тело, ја не знам, само сам осетила хладноћу, и некако ослободила притиснут бок и јако савила колена, савила их до лактова. Тада су донели мртвог мушкарца на носилима којем је воз одсекао обе ноге. Ја сам отворила очи и померила се, они су уплашени побегли, и видела сам да лежим на боку, а ставили су ме као и све на леђа, и када су ме они видели како сам се ја савила, то им је било страшно, да су побегли. Онда су дошли санитарни радници и два лекара, рекли су да ме брзо превезу у болницу; и одмах су се скупили лекари и рекли: треба загрејати мозак лампицама. То је било 23 фебруара у четири сата ујутро 1965. године. На моме телу је било 8 шавова, три шава на грудима, а остали на рукама и на ногама, све су се то лекари вежбали на мени. Када су ми загрејали главу, отворила сам очи, после два сата сам проговорила. Труп мој је био полузамрзнут, постепено се опорављао, а исто се опорављао и мозак. Хранили су ме вештачки, а двадесетог дана су ми дали доручак: палачинке са павлаком и кафу, и ја сам одмах рекла да то нећу да једем, а од мене је у страху сестра побегла и сви у оделу су обратили пажњу на мене; истог часа је дошао лекар код мене и питао: «Зашто ви нећете да једете? Треба да једете!» Ја сам му одговорила: данас је петак, и ја мрсно јело нећу да једем; и предложила сам лекару да седне и да ме саслуша: рећићу вам где сам била и шта сам видела. Онај ко не пости посним данима и не поштује среду и петак, и уопште све постове нарушава, тада му уместо меса дају да једе црве, а уместо млека - свакакве жабе и шкорпије, и свакакве гмизајуће гадости, то све нераскајане пред свештеником грешнике чека у аду. Зато ја мрсну храну у ове дане нећу да једем.
Лекар при мојој причи час црвени, час бледи, а болесници су све са пажњом слушали. Затим се скупило много лекара и присутних је било много лица, и ја сам с њима разговарала, причала им, шта сам видела и слушала, а главно, да мене ништа не боли. После тога је долазило код мене много народа, и ја сам им показивала своје ране и о свему сам им говорила. А онда је милиција почела да тера од мене народ, и мене су пребацили у градску болницу, и тамо сам се сасвим опоравила.
Молила сам лекаре, да они брже залече моје ране, лекари су рекли: сутра. Али лекарима је ово било веома интересантно, како сам ја могла оживети, када су црева моја била пола трула, а исто је и сва унутрашњост била изранављена, а после операције су сву унутрашњост како било убацили и зашили. Следећег дана су ме ставили на операцони сто. Када је главни лекар Аљабајева Валентина Васиљевна скинула копче и отворила стомак, рекла је: «Зашто су резали човека? Код ње је све савршено здраво». Ја сам замолила да ми не затварају очи, а исто по мојој молби нисам била успавана и рекла сам да ме ништа не боли. Лекари су поново извадили сву моју унутрашњост на сто, а ја гледам у плафон, и видим, шта је у мени, и шта раде лекари, као кроз огледало. Питала сам лекарку, шта је са мном, каква је код мене болест. Лекарка је рекла: «Код вас је све здраво, а унутрашњост, дечија, чиста». Тада су убрзо дотрчали лекари, који су ми радили прву операцију, и ја сам их посматрала, затим су они рекли: «Где је у њој болест? Сва унутрашњост је била сасвим трула, а постала сасвим здрава». Међутим, лекари су питали: «Да ли те боли, Клава?» Одговорила сам: не! Чудили су се, а потом су се уверили, да ја потпуно здраво одговарам,продужили су с операцијом. Сви лекари су се приближили близу мане и у ужасу охали, задивљено говорећи: «Где је болест, од које је боловала?» Лекари који су ме испитивали говорили су: «Ето, Клава, сада ћеш да оздравиш и можеш се удати». А ја им говорим: брже радите и без шале.Болесници су се дошаптавали, а лекари трчали по оделу ван себе и у ужасу хватали се за главу, ломећи руке и били бледи као мртваци. Ја сам им рекла: то је Господ јавио своју милост на мени, да би ја живела и говорила другима, а вама је то за уразумљење, да је над нама Сила Свевишњега. Онда сам рекла професору Израиљу Исјевичу: како сте ви могли погрешити? Он је одговорио: «Код тебе није било ништа здравог». Тада сам га питала: како ви сада мислите? А професор ми је одговорио: «Тебе је Свевишњи препородио!» Онда сам му рекла: ако ти у то верујеш, крсти се и венчај се ( Црквено ); он је био сав црвен од недоумице шта се то десило. Ја сам све чула и видела, како су слагали моју унутрашњост и постављали шавове; а кад су ставили и последњи шав, лекар Валентина Васиљевна, која ми је урадила другу операцију,изашла је у ходник, пала на столицу и заплакала. Питали су је: «Клава умрла?» - «Не, није умрла, ја сам поражена тиме, да се код ње појавила таква сила, да она није чак ни једном застењала, зар то није опет чудо? То јој јавно Бог помаже.» Још је говорила не плашећи се, да , када сам ја лежала овде у градској болници, под личним надзором Валентине Васиљевне, то не једном је професор, онај, који ми је радио прву операцију 19. фебруара, покушавао да наговори Валентину Васиљевну да ме некин начином умртви, али она категорично није била сагласна, и у прво време је и дан и ноћ није одлазила од мене, сама ме хранила и појила, бојећи се, да ме не отрују. При другој операцији је било присутно много лекара из разних болница, између којих је био и директор медицинског института, који је рекао: : «Јединствен случај у историји света». Када сам изашла из болнице, одмах сам позвала оног свештеника, којега сам грдила и подсмехивала му се као нераднику, али у ствари је он био велики служитељ олтара Господњег, ја сам му све испричала и исповедила се и причестила се Светим Тајнама. Свештеник је одслужио молебан у мојој кући и освештао је. До тада је у дому била једна нечистоћа, пијанства и туче, не може се ни набројати шта све нисам радила. Другога дана мога покајања отишла сам у рејонски комитет и вратила им партијску књижицу, јер ранија Клаудија, безбожница и активна атеисткиња, више није постојала, јер је она умрла. Сада имама четрдесет година, уз помоћ Царице Небеске и по милости Свевишњега Бога идем у Цркву и трудим се да живим хришћанским животом, да идем по предузећима и да причам све , шта је са мном било, и Господ ми у свему помаже. Ја све примам, и свакоме причам, ко се интересује за мој случај. А сада саветујем свима, ко неће да добије све те муке, о којим сам вам споменула: покајте се у свим својим делима и познајте Бога.
Записао свештеник Виктор по речима Клаудије Устјужанине.
Клаудијин син је данас свештеник у граду Александрову, у Владимирској епархији
Превод с руског: Наташа Убовиц
Сведочанство протојереја Андреја, сина Клаудије
Христина размишља
слика са интернета
Да не поверујеш!
Јуче ми моја ћерка Христина, која има пет година, каже:
- Тата, ја знам како почињу ратови.
Питам је:
- Како?
Она ми одговори:
- Каубоји шапну Турцима, Немцима и другима да буде рат. И буде рат.
Затим гледа у мене чекајући да потврдим или негирам њене тврдње.
- Тако је - рекох, зачуђен њеним открићем.
Ово Христинино казивање добих неки дан од њеног оца са чијим допуштењем га и објављујем.
Са своје стране могу само да се по ко зна који пут сложим са Хансом Кристијаном Андерсеном, који у бајци „Царево ново одело“, кроз уста детета, објављује велику истину, то јест да су дечја чула чистија од чула одраслих у већини.
С тим у вези, а на тему рата и тога како се деца носе са њим, предлажем да погледате филм мексичког режисера „Панов лавиринт“, који је био номинован за Оскара, али га неоправдано није добио. Но, оно што је добро не потребује увек судијске ловорике.
Нове генерације
Света Србија
Српска војска прославља Васкрс у Косовској Митровици, 1913. године
Руси су одавно назвали своју земљу СВЕТА РУСИЈА. И то назвање примљено је у свету. И оправдано. Но, питамо се: зашто не и Света Србија?
Сама по себи ниједна земља као таква није света. Напротив, сва је земља због греха Адамовог проклета. Јер у Светој Књизи пише о томе како Бог, изгонећи грешног Адама из Раја, рече: „земља нека је проклета због тебе“. Али у исто време, сва земља је освећена Пречистом Крвљу Христовом, проливеном на Голготи. Ипак, само у том случају уколико народ, који живи на тој земљи, следује за Христом и пролива за Њега крв своју која освећује земљу.
Многобројне жртве за Христа дали су сви хришћански народи; источни много више него западни. А Српски народ, сразмерно свом броју, принео је много више жртава од других народа хришћанског Истока.
СВЕТА СРБИЈА. Она је ваистину света. Освећена је постом и молитвом и причешћем свег народа кроз његову хришћанску историју. Освећена је многобројним олтарима, светим гробовима, задужбинама (манастирима или црквама подигнутим за спасење душе) којима повезује земаљске са небеским; прослављањем угодника Божијих, сузама покајника, празницима и крстоносним литијама, светим моштима, крстовима и иконама.
Но више од свега осталога посвећена је Србија страдањима милиона мученика за Крст Часни и Веру хришћанску. То је највеће освећење земље: крв мученика за Христа. И колико је крви проливено!
. . . . . . . . .
И то треба да знају и својој деци да казују, да нема ништа јаче од Светиње. Светој земљи не може одолети ни безбоштво, ни лаж, ни насиље, ни бруталност освајача, никаква друга и несвета сила. Свету земљу чува сам Бог Својом моћи и Својим благословом. И што је више на њој мученика, тим више је она снажна.
Нека се радује сваки Србин, сада више него било када, што је његова Отаџбина - Света Земља. Света Србија! И нека пази и памти, да се не огреши о ту Светињу, да јој дода, а не да одузима од ње.
Америка, 1953г.
Свети Владика Николај Жички
Необыкновенное путешествие Серафимы
Руски православни цртаћ за децу. Чека се превод.
Маленькая девочка Сима теряет своих родителей и попадает в детский дом. Там она оказывается в полуразрушенном здании одного старинного храма. Вдруг неожиданно появляется Серафим Саровский. Он знакомит Симу с православным миром. Её душа изменилась благодаря любви к людям. Своею верою в Бога девочка меняет окружающих. Дети, с которыми у девочки складывались враждебные отношения менялись и раскрывались по-новому, показывая свои хорошие качества. Год выпуска: 2015 Режиссёр: Сергей Антонов Роли озвучивали: Александр Михайлов, Алина Михайлова, Виктория Дробина, Вера Васильева, Анастасия Бартяева, Владимир Левашёв, Наталья Грачёва, Анна Волкова, Анна Мещан, Елена Кищик