Недеља, Новембар 08, 2015
Покајање
Храм Светог Петра и Павла, град Петроураљск, Васкрс 2015. године
Човек је упао у дубоку провалију.
Лежао је на смрт израњаван.
Дотрчали су његови пријатељи. Покушали су, држећи један другог за руку, да се спусте до њега, али нису успели.
Пришло је и милосрђе. Спустило је у провалију мердевине, али, на жалост, нису могле да досегну до дна.
Дошла су добра дела која послаше човека са ужем да се спусти доле, али је уже било прекратко.
Узалуд су покушавали да човека избаве и његова огромна слава, силан новац, власт...
Најзад, пришло је Покајање. Пружило је руку и човек се ухвати за њу, те изађе из провалије!
– Како ти је успело? – упиташе га удивљено.
Али Покајање није имало времена да им одговори. Журило је свим оним другим људима, којима је само оно могло да помогне.
Причу монаха Варнаве из књиге „Мале приче“ у слободном преводу са руског за блог и причољупце превела је причалица.
како се спасавати
подсетих се да сам негде прочитао следеће речи игумана Никона: “Остало нам је само покајање“.
То је оно што је и Свети Јован Крститељ рекао: Покајте се, ево се приближи Царство небесно!
Добро нам дошао, Александре!