Среда, Новембар 04, 2015
Грађанин покорни
Како ћете препознати грађанина у Србији? Он ради исто што и његови родоначелници: док Србе бију, вешају, черече, убијају – он окреће главу одлазећи на концерте или у биоскоп. Грађанин ће вам бранити да васпитавате своју децу. Грађанин је борац за равноправност полова и да се уводе појмови тренер и тренерка, посланик и посланица. Упљуван је од борбе да то заштити, уопште не примећујући да се већ увелико уводи родна равноправност која полове не признаје. Бори се против „ратнохушкачке“ политике Срба (таман посла да то непријатељ ради) и уједно се залаже за донацију органа (треба, то ће у будућности бити валидна наплата дугова) а зверски убијени живаљ на Космету само што не прогласи за донаторе. Бори се за останак Фолкландских острва у власништву Енглеза, брине о правима у Украјини (таман посла да размишља успут и о Србији). Подржава и права ЛГБТ да парадирају. Све ово и друге бесмислице он ради. Али никог од нас, нас као људе, без обзира на веру, нацију или склоности не штити од гажења људских права! Овим он, заправо, подржава свеукупну тиранију над људима, одузимајући им, једно по једно, људско право: на воду, на ваздух, на кућу, њиву и све оно од чега заиста зависи живот сваког од нас. На памет му не пада да пита Запад за уранијумске бомбе чија радиоактивност све више улази у нашу земљу, воде, ваздух и од које ћемо сви да се разбољевамо. Ништа људско, ништа морално нема у њему да, ако и не мисли на друге, да бар мисли на своју децу. Корист је њему једина вера којој се клања! Али то неће ни њега ни његову децу заштитити од болести. Здравље нема цену.
Питао је син оца како да најбрже и најједноставније дође до виле, јахте а отац му рече - да прода државу.
Можда би било добро да овај отац, који васпитава сина да буде грађанин покорни, погледа на Горбачова: и он је то радио, а сад свира да заради и преживи. Зашто? Јер су сви њихови рачуни ван земље! И они сами најмање су власници над њима. Чиме те уцењују, то ти одузму. На крају испадне да си радио – џаба.
"...Корист је њему једина вера којој се клања!"
...Дијалог двојице сапутника у аутобусу на путу између Чачка и Трстеника пре можда више од 20 година.
Аутобус је међуградски “пилићар” који стаје код сваке беле куће. Седим на једном од седишта (2+2 окренута један према другом)
Преко пута мене седи сељак са избледелим од сунца сивим шеширом (такве носе да се на њиви заштите од сунца).
На једној успутној станици улази човек и седа на ослобођено место поред мене.
По оделу се види да је из града, а то потврђује и разговор који је заподенуо са сељаком.
Грађанин се жали на лоше прилике у земљи.
Сељак лупи шешир с предње стране – шешир склизне назад и открије део непоцрнелог чела и каже – све ће се то среди.
Грађанин се жали на тешко преживљавање – једва саставља крај са крајем.
Сељак сад лупи шешир од позади – шешир покрије чело – каже – све ће се то среди.
Дијалог траје подуго у истом тону – грађанин се жали уз постепено појачање нервозе у гласу, а сељак уз лупање шешира мирно само понавља – све ће се то среди.
Грађанин већ видно изнервиран готово викне – па човече кад ће се то среди ?
Сељак мирним непромењенм тоном каже – кад дође Карађорђе.
Грађанин још нервозније – шта лупаш бре човече какав Карађорђе – пито сам те кад ће се то среди – кад већ то понављаш стално?
Сељак мирно – полако кад дође време, у Србији никад није било да не дође Крађорђе – ал мора да дође време.
Обојица више нису ништа проговорила.
Сељак је зрачио невероватним уверењем.
Предивно! Тако дише слободна душа и мисли, заиста!
И ја сам неки дан причала са човеком са села - одморих душу у разговору са њим. Испричао ми је и један, можда виц, можда стварну причу, која се надовезује на твоју, а коју имам намеру да поставим као пост. Сад си ме својим писанијем додатно обавезао и ХВАЛА ти на томе! Велика је разлика, али није непремостива, између два човека, од којих је сељак скопчан с природом, док је грађанин од ње одрођен. Сељак ће увек бити онај на бранику, док грађанин не зна да преживи и приморан је да краде и отима.
Још једном неизмерно хвала за ово сведочанство, Станимире! Јер, пре свих и сваког, волим да слушам, цитирам их и учим од човека сељака!!