Божићна печеница

Не би било лоше да погледамо ову драму Стевана Сремца, те да обратимо пажњу на хумор који је писац провукао кроз Божићне обичаје у малограђанској средини како нам се не би десило оно на крају приче.

 

 

 

Змија о врату

 

 

Један змијар спријатељио се са змијом отровницом и где год да је ишао није се од ње раздвајао, увек је носећи око свог врата. Волео је у разговара са људима да их вређа а они би се разбежали на све стране.

– Да, мене нико не разуме! – јадао се змијар својој љубимици. – Са мном не жели нико ни да разговара. Заиста, људи не умеју да воле и да се односе једни према другима као људска бића.

Његов разговор са змијом чуо је један његов пријатељ, те му викну издаље:

- Хеј, ти, баци змију и тада нико неће бежати од тебе! То је оно што ће бити људско са твоје стране. Тада ће ти људи прићи ближе.

 

Држи се подаље од својих лоших навика и бићеш ближи срећи, Богу и људима.

 

Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

 

+ + + 

 

Змея на шее.

Некий змеелов подружился с ядовитой змеей и никогда с ней не разлучался; носил её при себе и змея, обвив его шею, всегда там лежала. Он любил поболтать с людьми и сильно на них обижался, видя, что все разбегаются от него кто куда. «Да, меня никто не понимает! -- печалился змеелов, обращаясь к своей любимице.

- Даже поговорить со мной никто не хочет! Значит, люди не умеют любить и относиться друг к другу по-человечески!» Его разговор со змеей услышал один его знакомый и крикнул, отойдя подальше: «Эй, ты выбрось свою змею и тогда никто – НЕ БУДЕТ от тебя убегать! Именно это и будет "По-человечески", с твоей стороны! Тогда ты увидишь, что люди здесь -- не при чем...»

Будь подальше -- от своих Дурных привычек и будешь -- Ближе к счастью, Богу и людям.

 

Др Лазар Милин - Црква и секте

 
 

Прогон (2007)

 

Написах давно ово након гледања: "Још једно мајсторско дело Андреја Звјагинцева, режисера филма „Повратак“. Чак је и овде за носиоца главне мушке улоге ставио истог глумца, али и сама радња филма поново обрађује исту тему – пољуљани породични односи. Међутим, први филм је рађен према писаном сценарију, док је овај настао према књизи јерменско-америчког писца Вилијама Саројана (William Saroyan, 1908-1981) „The Laughing Matter“, с тим што редитељ прави извесна одступања. За разлику од филма „Повратак“, где се описују односи између деце и оца, овде је у средишту радње однос мужа и жене. Сем тога, ово је такорећи филмска слагалица, у којој нема толико дијалога – заправо га је, сем пред крај, изузетно мало, али филм обилује сликама и симболима у толикој мери да вам држи будном пажњу свих два и по сата колико траје, и то без секса и вулгарности. Иако урађен као савремена прича, библијски мотиви су феноменално провучени, тако да ће код познавалаца Светог писма несумњиво тражити дубоко филозофско размишљање. Већ самим тим да породица (отац Александар, мајка Вера, ћерка Ева и син Кир) живи негде у руској забити, упућује на изгнанство Адама из Раја. Понтијевско прање руку видимо кад Александар вади метак из руке брата Марка, итд. Али наоко идиличан живот породице почиње да се приказује у правом лицу оног тренутка кад Вера, након што су деца отишла на спавање, саопштава Алексу: „Трудна сам, дете није твоје.“ Доживевши психички и душевни шок, Алекс тражи помоћ од брата, човека који, премда имајући породицу, живи без икакве обавезе према њој. Овде има једна занимљивост: на питање да ли да убије своју жену, или да јој опрости, Марк му одговара: Ако је убијеш – у реду је, ако јој опростиш – у реду је. Треба рећи да је Марк човек коцкар, а да су оба брата свога оца познавали тек преко фотографије. Е сад зашто ми је ово било занимљиво? Слобода коју је човек добио од Бога не огледа се у избору између овог и оног, добра или зла. Јер те двојности у Богу нема. Бог је слободно Биће у којем је једино добро. Човек је грешно биће у коме се боре небо и земља. Тако се мени учинило да је овим речима једног коцкара заправо разоткривено наше коцкање са животом и смрћу, а не да се у томе огледа човекова слобода. Али, да не разоткривам цео филм, оно што ми је најупечатљивије у филму јесте део кад деца слажу слагалицу (добро је погледати), а потом одлазе на спавање са читањем „Химне љубави“ из Светог писма.
И иначе је у свим филмовима овог режисера посебан акценат на деци, која су наша будућност.

Заиста, чиста философија, после које остајете још дуго, дуго замишљени." 
 

Свети оче Никола

Даница Никић - Сини јарко сунце са Косова

 

Алексей Архиповский - Человече

 
О Светом Василију Блаженом
 

"Крилата прича" и новости

Данас је, дао Бог, књига стигла у штампарију. Све заинтересоване подсећамо: књига је, захваљујући прилозима добрих људи - који су нашли слуха и духа да подрже овакав пројекат,  и продаји радова, потпуно бесплатна (плаћа се само поштарина). Дакле, ако има заинтересованих, нека се јаве преко поште:

јezerska.princeza(at)yahoo.com

(at) - замена за @ 

Или преко сајта "Све у причама бива" 

„Монах и демон“

Господе, не знам шта да тражим од Тебе. Ти Сам знаш шта ми треба. Волиш ме више него ја што умем да волим чак самог себе. Дај рабу Твојему оно што сам не смем да замолим. Не смем да молим ни крста, ни утехе; само стојим пред Тобом. Срце је моје откривено. Видиш потребе за које ни не знам. Погледај и учини по милости Твојој. Ради са мном шта Ти је воља. Ћутим пред светом Твојом вољом, пред несхватљивим за мене промислима Твојим. Приносим себе у жртву Теби. Научи ме да се молим, Сам се кроз мене моли. Амин.

Молитва јуродивог из филма „Монах и демон“.

Филм можете скинути овде, а превод ту

 

„Крилата прича“ – обавештење

Остало нам је још да средимо цип и књига креће у штампу, дао Бог. Позвала бих све оне који желе свој примерак да се јаве. Књига је, захваљујући прилозима добрих људи - који су нашли слуха и духа да подрже овакав пројекат,  и продаји радова, потпуно бесплатна (плаћа се само поштарина). Дакле, ако има заинтересованих, нека се јаве преко поште:

јezerska.princeza(at)yahoo.com

(at) - замена за @ 

Или преко сајта "Све у причама бива" 

 

Наследници (2015)

 
Режија: Владимир Хотињенко
Улоге:
Леонид Бичевин … водитељ
Александар Балујев … патриота
Анатоли Бели … политиколог
Александар Каротков … историчар

Већи део филма одвија се у тв студију где екипа телевизијске станице снима емисију посвећену личностима и догађајима из средњевековне Русије. Томом паузе водитељ програма сазнаје да му је ово последње снимање, односно да после емисије добија отказ. Схвативши да више нема шта да изгуби, одлучује да у наставку емисије потпуно разобличи цркву, власт и своје саговорнике. Али емисија се завршава сасвим неочекивано за водитеља.
 

У омиљу

У ОМИЉУ
(умиљата љепота)

У 4. вјеку Свети Јован Златоусти благовјести - Младићи, не бјежите од тјелесне љепоте дјевојака али ако вас не привуче њихова унутрашњост онда брзо заборавите и на њихову спољашност- додајем, брзо заборавите, макар у питању била и најљепша жена која се на овом свјету родила. Жене које нису толико физички лијепе мање су надмене и пријемчивије су за комуникацију. Примјер за то је грбава Јула (која касније постаје монахиња) из књижевног дјела ,,Касијана`` Светог Владике Николаја Велимировића. Права подјела жена није овоземаљска на лијепе и ружне већ она еванђелска на мудре и луде дјевојке. У будућем вијеку неће постојати термин ружно, ружни ће бити само они у паклу који су се од Бога одвојили, без обзира како су плотски (тјелесно) изгледали на земљи. Тјелесно лијепи неће бити привилеговани на суду Богочовјека - човјеку од кога ће се тада тражити друге вриједности, умножени таланти из земнога живота. Што се тиче избора брачника на то утичу многи фактори. Оно што је сигурно да спољашња љепота није ни једини али ни најважнији услов за одабир супружника. Она је слична богаству и са њим се креће у пару. Богаташ може бити и ружан али дјевојка или жена поред њега у огромном броју случајева мора бити богатством опчињена ,,љепотица``. Ко не зна да управља богаством постаје шкрт и немилосрдан а ко не зна да носи спољну љепоту постаје сурови и саможиви нарцис. Богаство и љепота на крају за такве постају терет који их невидљиво притискује (,,најтеже је гледати свјет очима бивше љепотице`` И. Андрић). Због одсуства смирења код такве врсте људи јавља се уобразиља да са висине гледају на оне који су мање лијепи као на ниже и мање вриједније од себе. У браку се догађа слична појава гдје ,,лијепи`` понижава и потчињава себи мање лијепог супружника, због чега између мужа и жене избија рат (,, Лијепа жена рат у кући`` норвешка пословица). У Старом завјету Исак добија Ревеку коју ће изабрати слуга послат од његов оца Авраама, гдје ће он уз молитву и преко захватања воде заручити Ревеку за сина Господара својега. Треба обратити пажњу да приликом сусрета Исака и Ревеке у Библији стоји ,....И она му поста жена и омиље му,, (1.Мој.24,67).,,Омиље му`` јер му је Бог дарова,,,омиље му`` и ако је раније никад није видео,познавао нити је лично учествовао у њеном одабиру и заруци,  ,,омиље му`` зато је и завоље и завоље је јер му је омиљела. У Библији још стоји ,,И одведе је Исак у шатор Саре матере своје....И Исак се утјеши за матером својом`` (1.Мој. 24,67) и омиљеше једно другом. Отуда у нашем језику дивни изрази љубави између два пола ,, омиљена`` ,,мила``; ,,омиљен`` , ,,мио``; ,,омилео је срцу моме`` ,,омилела је срцу моме``.....Кад те Бог обдари супругом радуј се и не удубљуј се очима тражећи савршенство њеног спољашњег изгледа јер ти то неће ништа помоћи.,,Ако је жена Богу лијепа нека буде и теби лијепа``, писао је Св. Јован Златоуст. Ако ти је омиљела, нека то буде за свагда јер права љубав не испитије, не провјерава оно што је прионило за срце и истински јој припада. Управо тај израз ,,Омиље`` пуно говори без обзира да ли је особа тјелесно мање или више згодна, важно је да је она омиљела срцу а омиљети значи да вам је та личност постала блиска, сродна и умиљата што је добра основа за почетак љубави.

презвитер Родољуб Сучец

 

у.п.: Наши преци, који нису били себични и саможиви, већ су промишљали о опстанку српског рода, саветовали су младиће у доба Турака да се жене ружњикавијим девојкама, како не би падали у немилост код турских похотних великаша. За разлику од њих, ми смо данас разбијено друштво појединаца - како приметише мудрији. 

 

 

12 (2007)

Режија: Никита Михалков
Глумци:
Сергеј Маковецкиј … поротник
Сергеј Гармаш … поротник
Алексеј Петрењко … поротник
Никита Михалков … поротник
Роман Мадјанов … поротник
Михаил Јефремов … поротник

Место дешавања – спортска сала локалне средње школе. А у сали 12 поротника треба да донесе одлуку на питање: да ли је млади Чечен крив за убиство свог очуха, руског официра у пензији, ветерана чеченског рата. Сва сведочења, и сви докази говоре против младића. И сви поротници, осим једног, спремни су да га прогласе за кривца. Наредних сати они ће поново прочешљати све доказе који су изнети на суду, и како сати буду одмицали, тако ће се ситуација све више мењати у корист младог Чечена.

Некад и сад

 

Питали једног старца:

- Како сте ви раније живели без интернета, телефона, електронике?

Старац је одговорио:

- Као што ви живите без љубави, искрености, повјерења и хуманости...