Среда, Мај 22, 2019
Нарциси без Еха
Све више се удаљујемо од смисла и радије бирамо зло науштрб добра. Наши компаси, мислим на цео свет, одавно не показују добре смерове и мирне луке. И наше молитве су наопаке.
Има једна прича о томе како се село молило за кишу - да би усеви успели, али је на заказан скуп молитве само једно дете понело кишобран. Само је оно имало веру у помоћ Божију. Међутим, данас је прича другачија. Сиромах сељак има огромних проблема да осигура своју њиву од града за разлику од великог газдинства. Тај мали сељак или није на реду, или службеник за папире није ту, па онда и захтев окасни до после града кад и не вреди више. Са друге стране велика газдинства не да немају тих проблема већ се њима и црвен тепих поставља. Јер они имају своју молитву, а која гласи: „Дај, боже, да буде леда!“ Тај бог коме се они моле пише се малим словом.
Зашто би се ико у свету молио за невреме, лед, сушу? Зато што осигурање једног засађеног имања доноси већу зараду од самог приноса. (На исти тај начин су и шифтари зарађивали овде силне паре самим тим што су осигуравали прозоре на радњама, које су деца, по нечијем исто тако логички деструктивном налогу, долазила да ломе и лупају, мислећи да Србији добро чине, а гле – Србија им пунила џепове.) И би киша, и би суша, и би лед и сва се природа испомера због наопаких молитава људи. Истих оних који хоће да „доба човечанства“ бране и граде убиствима деце, старих, болесних, немоћних и свима који сметају.
Зар је могуће, убијајући, да се ствара и шири љубав? Ја не верујем! У почетку ће ту да расте Нарцис до Нарциса, а бити у друштву само једног је већ превише, но где да су два, три... хиљаде?
У биоклиничким лабораторијама Србије (а што се већ и у свету дешава) анализе, каже једна лаборанткиња, показују да се број сперматозоида код мушкараца знатно смањује. Истовремено се код мушких кукови шире, док се код жена сужавају. Да ли то опомиње или је, извесно, на злурадост новом добу човечанства, где ће мушкарци постати розен-кошуљаши, а жене боркиње?
Колико ће нових Нарциса донети сурогати љубави?
Шта год ко мислио, уверена сам да за овим Нарцисима ни Еха бити неће.
Према општем, и нажалост, наивном уверењу, велико добро (племенитост, милосрђе, жртвовање, богоугодност …) може својом снагом надвладати, или макар неутралисати свако зло. У основи ове идеје обитава претпоставка да је потребно и довољно да постоји решеност добра да делује те да ће тиме зло бити савладано. Ствари, међутим, нису тако једноставне и линеарне. Однос добра и зла, наиме, није комплементаран већ еквивалентан, а положај ових суштастава не карактерише доминација једног над другим, већ њихова равноправност.
Другим речима, велико добро не може трајно да надвлада било какво зло (привремена преимућства су историјски тривијална и безначајна), напротив, велико добро генерише велико зло, као и обратно. Велико зло није у стању да на дуже стазе надјача добро, штавише, сва је прилика и неминовност да ће инспирисати рађање великог добра које ће остварити равнотежу снага.
Једноставно речено, са порастом добра расте и зло, са узмицањем зла, јењава и добро.
Напослетку, зар нису највећи морални подвизи, како појединачни, тако и колективни, плод најдубљих посрнућа, и нису ли најстрашнији падови следили највиша узнесења?
Можда у овој тези обитава некаква нада.
Последња?
Ко то зна?
"Нека ми не буде замерено за премногу реч, и опроштено ако јој где год не беше места."
Радостан поздрав шаљем!
Писао си о конформизму, које људе лажно уљуљкава понајпре у пасивност, навике, мртво море за разлику од живота на земљи који показује хаотичност и тражи сталну будност и активност. Ништа на овом свету и нема трајност већ тражи преображења. Измена свести једног народа је немогућа, јер измена свести је ствар појединца и дешава се унутар једног човека. Слика спољашњег живота је, мени бар, васпитач нашег унутрашњег бића. Наше тело је љуштура за црва из којег би требало да васкрсне лептир. На овом свету је немогуће спасавати се без ближњег свог, а ближњег нашег могу да муче разни духови таме. Но нас треба да брине колико је таме у нама зато имамо у ближњима васпитаче и огледала. У Старом завету рече Господ да је проклет сваки онај који устеже мач свој од крви. Та реченица иде у оба смера: и према споља и унутра. Анђели су још како бранили Царство небесно од палих духова, монаси још како дају крв да би примили Духа Светог. Сва борба овога света је та борба: против духова поднебесја, страсти и емоција што све заједно замагљује поглед. Зло и Добро никада нису у једнакости, то је илузија. Добро је јаче. Ово што ми видимо је варка ока, јер нам је вид у другом плану. Кад су дошли Светом Илији педесетници да га воде попадаше мртви пред њим без иједног метка, тако првих педесет, па других, све док трећи не дођоше са молбом. Исто је и на гори Преображења где апостоли падоше пред Христом, Мојсијем и Илијом, будући да ништа нечисто пред Добром не може ни да стоји, ни да уђе у Царство. Ово што се сад дешава јесте плата за зло онима који зло желе. Бог није неправедни судија и даће сваком оном шта жели. Да ли то омета добро у свету? Никако! Како ко бира тако му и бива.
Једнако радосним поздравом узвраћам, Станимире, и благодарим не само за коментар, већ и текстове којима ме тераш да понирем у сопствене неиспитане и непроходне дубине.
Мислим да је бити Нарцис далеко тежи избор већ бити чобан за којег свет ни не зна да постоји.
Amazonke očigledno nisu bile samo mit :-)
Sasvim je očigledno (i bez laboratorije) da muškarci dobijaju žensku građu i obrnuto. To izvrsno prati i stanje uma, psiha se mjenja. Možda će za nekoliko stotina ili čak desetina godina postojati samo jedan ljudski pol sa odlikama oba. A što te to brine. Ljudi su prilagodljivi situaciji. Problem su samo trenuci promene.
Bilo je i gore, pa život traje.
Možda treba više brinuti to što deca danas imaju ogromne zube. ;)
То ми некако иде повезано са оним: да ли би Шекспир био познат писац да није Енглез? Тако је и са свим теоријама које долазе из Енглеске, која верује у надмоћ расе. Не мора човека нужно то да брине, већ воли да барата чињеницама и да на основу истих размишља и тражи себе у свету пролазности и илузија.
Могуће је да деци расту зуби, али зецу и даље не расте реп, ма колико да смање или повећају време еволуције.
Једна патка и даље наставља да плива у води иако јој је штука управо појела једно паче.
Што рече неко: да су животиње паметније већ што јесу дошло би до поремећаја у природи.
Али гледам јуче поново дванаесту епизоду "Едвардијанске фарме" и видим како људи за десет дана направише високо калорични угаљ од храста. Зашто би еволуцији требало милиони година да направи то исто, питам се, питам? :)
Чудни су ти Енглези чије Амазонке не смеју да изводе перформансе у њиховим храмовима и пред краљевском гарнитуром. :)
Само размишљам... :)