[ Лепота живота ] 18 Новембар, 2015 23:42

Као и прошле године, и ове (2015.), такође, бербићемо, дао Бог, крушке два пута. Ово је снимљено за Митровдан. Тог дана су на стаблима још били листови, додуше златни, али дан-два након Празника остало је голо грање. А како рекоше да нам после Аранђеловдана следи захлађење, то би берба могла ускоро да почне.

Не захлади ли, зриће јоште.

 

 

 

[ Лепота живота ] 18 Новембар, 2015 02:05

 

Слика са интернета

 

За време школских празника, а потом и након завршене школе, волела сам да одлазим код рођака у Бачку. Дружећи се са њиховом децом, двема девојчицама, упознала сам и њихову комшиницу, која је по годинама била вршњакиња старије цурице.

Већ при првом сусрету ми је прирасла за срце. Била је, видело се то по њеном осмеху, добра душа, која се није штедела у давању. Посебно ме је радовала њена креативност. Мени се одувек свиђало да видим дечју собу како се молује дечјим стваралаштвом. Код ње су управо били такви зидови у соби: осликавала их је она, али и њени другари, било бојицама, било текстовима. Док су други имали укоричене споменаре, њен је био зидни.

А онда су девојчице порасле. Моје рођаке су се удале, као и многе друге девојке из њиховог комшилука. Комшиница није. Њу је та фаза заобишла и осетила се изолованом од друштва. И у тој усамљености пришли су јој Јеховини сведоци. За кратко време се одрекла свих, чак и својих родитеља. Отишла је и даље па се запослила у једној од република бивше Југе.

Моја старија рођака, која је била блискија са њом, покушавала је да јој приђе и, будући без длаке на језику, говорила јој је да се мане секташења и да се крсти у Православној Цркви. Међутим, то никако није допирало до њене свести; штавише, каже моја рођака, у њеном гласу се препознавала одбојност а на лицу јој се могао видети израз презира и беса.

Прошле су неколике године. Једног дана комшиница се вратила. Њена појава изазвала је шок у очима моје рођаке. Личила је на авет која једва да је могла стојати на ногама. Дошла је код ње и рекла јој:

- Изашла сам из секте. Ти си била једина која ми је рекла истину, као што си увек то чинила.

Моја рођака јој се силно обрадовала, а још и више кад је чула и ово:

- Желим да се крстим у Православној Цркви и ти да ми будеш кума.

Наравно, рођака је пристала пуног срца.

Заказали су крштење у храму. У међувремену су наставиле да се друже. Почеле су и да излазе, да обилазе позната места у граду, радње... Али, то није пролазило у миру којем су се надале. Наиме, припадници секте су је пресретали и страшили где год би не само наишли на њу, већ су је и сачекивали. Њена телесна слабост је, услед страха, још више била доведена у питање. Али требало је најпре њен дух ојачати и вратити је правој вери.

Стигао је и дан крштења. Комшиница, иако млада, једва је могла стојати на ногама приликом овог светог чина. Чак се у једном тренутку пожалила мојој рођаци на немоћ. На то јој је кума одговорила:

- Буди без бриге. Слободно се ослони на мене.

И залутала овчица се вратила своме стаду и истинском пастиру. Након тога њен опоравак у сваком смислу био је очигледан.

Недуго затим се и удала.

У браку је добила сина.

А Богу, који је Једини познавалац наших срца, нека је слава и хвала.

Амин.

 

За блог и причољупце записала причалица.

 

[ Дечји биоскоп ] 17 Новембар, 2015 14:43
 
Слика са интернета

 

„...1827. године Андерсен је завршио студије. Међутим, он је до краја свог живота наставио да прави мноштво граматичких грешака. Током целог свог живота имао је лоше мишљење о свом учитељу Мејслингу.

- Из ваших лекција сам научио много, не само како да мрзим људе – рекао је на растанку свом учитељу Андерсен.

- Губи се одавде, створе незахвални!

- Људи ће препознати онога ко је омаловажао генија Ханса Христијана Андерсена.

Када је Мејслинг постао краљевски цензор, он је наставио са изругивањем и критиковањем бившег ученика.

„Његова најновија прича „Ружно паче“ је просто нечувена ствар. Просто сам био приморан да случај пријавим уреднику. Недопустиво би било да се ово објави. Ово дело клевета нашу домовину. Андерсен је под ружним пачетом приказао себе, док се под живином мисли на нашу земљу, а сви ми смо злобно одвратно становништво, све ове ћурке, петлови, гуске, паунови, који само звиждимо, пиштимо и кидишемо на њега. А он себе види као прекрасног белог лабуда... А какав је он то лабуд?! У њега су руке до пода... типичан мајмун, орангутан...“

„Да, ружно паче – то сам пљунути ја“ – потрдио је Андерсен.

„И од какве је користи за децу бајка „Царево ново одело“?“ – настављао је Мејслинг. „Та његово величанство краљ је приказан тако непристојно, односно го...“

Онај, над ким су се тад ругали, после су му се дивили!...“

* * *

Ово је тек један кратак одломак са руског. Издвојила сам га из више разлога, а најбитнији је тај да се ЛГБТ позива на бајку „Ружно паче“ како би Андерсена, тог великог пријатеља Србије, приказала као једног од њих. Управо овај одломак то оповргава, а у том бигорафском чланку се, такође, наводи и да је имао две велике љубави, али обе несрећне, јер није био наочит. Не мање занимљиво је и то да су чак и његове бајке више биле производ тадашњих дешавања не само у свету, већ и у земљи, те и политички уперене против власти која је подржавала Хитлера.

Родитељској и дечјој пажњи бих препоручила филм „Hans Christian Andersen“ из 1952. године са Дени Кејом у главној улози.

 

 

[ Генерална ] 16 Новембар, 2015 00:14

Данас сам, да не претерам, двеста пута чуо да су, у Паризу,  пострадале „невине жртве“. Ајд` што се ирачке и авганистанске жртве не броје, ајд` што им нико не пали свеће по булеварима, ајд` што смо се идентификовали једино са Западом, па нас све његове ране боле, али прича о невиним жртвама је и чињенично нетачна, а ево и зашто: у Француској, као и у свакој демократској земљи, власт врши народ. Тај народ је, преко својих овлашћених представника, сејао смрт од Вијетнама, до Алжира и Србије.

Нема „невиног народа“ тамо где је народ политичка количина. То је основна, елементарна политиколошка поставка. Са грађанским револуцијама, од којих је најпознатија управо Француска револуција, народ је постао политичка количина. Бирач. Нико га на то није терао, сам је тражио да одлучује о својој судбини, уместо да то ради племство. То што народ није био способан да разуме политику и све што она собом носи, није га задржавало (а и данас га не задржава) да се игра демоскратског циркуса. И, сад-није крив!?

Можемо и овако: да ли смо ми одговорни што свака српска власт  од 2000-те уредно помаже Косову да постане независна држава? Наравно да јесмо, јер ни Ђинђић, ни Коштуница, ни Тадић, ни Дачић, ни Вучић нису с неба пали, него смо их бирали. Слагали су нас? Па? Што смо бирали, ако нисмо способни да разлучимо лаж од истине? То нас чини одговорним и чини нас саучесницима, таман колико и француски народ за сва непочинства његове власти. Невини су били народи пре грађанског друштва, кад ни о чему обичан човек није одлучивао. Данас је он БИРАЧ и не знам како, као такав, мисли да се извуче од одговорности.

Овде не говорим о процентима, о томе колико је ко добио, с ким је коалиције склапао, јер се болест савременог друштва не налази у математици, већ у базичној поставци да гласа онај ко за то није способан. Идеја да се сви разумеју у политику, дакле читави народи, је једнако бесмислена као и идеја да се сви разумеју у квантну физику, али је пропагандно-партијска политика створила такав привид. Свак верује да разуме процесе и збивања, а кад му тај, кога је бирао, испразни фрижидер, бирач не каже да је био глуп и да није укапирао ништа, него каже да га је политичар слагао и одмах се хвата за оловку да гласа за другога. Не одустаје бирач од идеје да је паметан и да уме да оцени, иако га раде ко вола сваки пут.

Преузимајући одговорност за бирање власти, преузимаш и одговорност за све што та власт ради. При том, исти бирач је и хохштаплер: ако не зна да користи моторну тестеру, не узима је у руке, погинуће. Међутим, експеримент са гласањем не доноси непосредне последице, као моторна тестера, те се за оловку много лакше и брже хвата. Зашто бомбу не демонтирају бирачи, него експерти? Демократија је свима објаснила да су паметни и да све разумеју, а народ ко народ, воли да чује лепу реч о себи. О последицама своје памети не размишља, док му извршитељ не дође на врата.

Невини народ Париза је пио кафу по бистроима и ресторанима, док су француски бомбардери пржили земље и народе и тај исти, невини народ, је вукао бенефите из светске пљачке. Није рекао „не“ својој влади. Тај исти невини народ је шенлучио кад је бомбардована Србија. То што није разумео збивање ништа га не правда. Пробајте да извршитељу објасните да не може да вам покупи ствари зато што ви нисте прочитали Закон о извршном поступку. Незнање не оправдава.

Већ, ево, 24 часа слушам како је народ Париза невин. Није невин. У грађанском друштву нема невиних, таква су правила игре. Кад једна држава убија по свету, сви њени грађани постају мета, јер ни они, док су спаљивали напалмом сиротињу, нису мнјого биркали. Они, ти исти Французи, туђе жртве зову „колатерланом штетом“, а своје жртве „невиним“. Они ће, на НАТО мислим, а с њим, наравно и на Француску, да убијају редом по свету, а међу њима ће бити убијани само они којима се докаже кривица?

Грађанин и бирач су увек саодговорни и сукривци су за све што њихове владе раде и на унутрашњем, и на спољном плану.

Исту памет коју смо много пута показали на нашим биралиштима, сад показујемо поводом дешавања у Паризу. Безмозговићи и позери стављају француске заставе на своје профиле на друштвеним мрежама, глуматају саосећање и солидарност и приказују своје човекољубље. Јесу га, ту, испред његовог носа, магарчили Вучић и Мило, али о догађајима у Паризу зна све. Није у стању да препозна домаће преваранте, а светске ће као од шале?

Дијагноза нам је лоша; мало се разуме, мало се мисли; памет нам служи за довијање, а не за размишљање; уместо разумевања, ми изражавамо ставове и осећања, као што деца раде. Са овом памећу, нећемо далеко догурати. Кад и хоћемо да рекнемо неку, прво ставимо десет ограда, да нас не би ко погрешно разумео, јер себе одавно слушамо ушима других. Никад нећемо разумети да ћемо пацке добијати колико год нашу, српску причу, у целофан увијамо. Она је, за наше противнике, неприхватљива у свакој, ма и најметиљавијој форми. То важи и за међународну политику. То што данас палимо свеће погинулим Парижанима, неће сутра задржати Француску да у УН гласа против наших интереса.

За ове што жале „невини француски народ“ имам савет: покажите жаљење тако што ћете, уместо да лијете сузе по друштвеним мрежама, отићи у банку и уплатити породицама жртава по 20 евра, не више. Баш ме копка колико би се плачљиваца појавило на шалтеру?

Аутор: Милан Миленковић за ИН4С

Бејрут дан пре Париза - неке су жртве важније од других

 

 

[ Бисерје са нет-а... ] 14 Новембар, 2015 13:14

 

 

Дошао младић код духовника са питањем:

- Зашто ми се дешавају лоше ствари у животу?

Духовник се замисли, па му беше жао младића те му рече:

- Дођи сутра, дете, да се помолим ноћас Богу за тебе.

Када је сутрадан он дошао, старац га већ дочека на вратима:

- Слушај ме овако, сине:

Први пут кад ти се десила незгода, када је твој друг настрадао, ти си преживео. За то треба да се захвалиш молитвама твоје мајке.

Други пут кад си упао у реку са пријатељима, двоје су се удавили, тебе су пронашли. И за то захвали својој побожној баки, која је цео живот постила и ишла у цркву.

Трећи пут си заспао са упаљеном грејалицом, која је захватила кревет. Верујем да се ни сам не сећаш ко те је пробудио из сна. За то мораш захвалити твом поштеном оцу, који је радио цео живот и са смирењем подносио сваку невољу због тебе.

Сећаш се, оно кад си за секунд избегао стабло док си секао дрва? Једна старица, којој си стално уносио дрва док је била жива, сузама ти је захваљивала и хвалила Бога због тебе.

Старац хтеде да настави даље, али га младић, видно уплашен и изненађен, упита:

- A откуд Ви то све знате?

- Рекао ми је Онај Који све зна - одговори старац. - Добра дела љубави и молитве све у вечности стоје; иди и ти, сине, па учини нешто за будуће твоје. И кад наиђу тешка времена и хладан ветар невоље у будућности почне да дува, шапат твоје топле молитве у хладним данима децу ће да ти чува.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 11 Новембар, 2015 00:54

 

Слика са интернета

 

Живео на свету просјак.

Преживљавао је благодарећи прилозима људи.

Једнога дана, угледа како у град улази краљ у раскошној кочији.

Просјак се обрадовао, надајући се да ће му краљ уделити великодушнију милостињу од обичних грађана.

Одједном, краљевска кочија се заустави, а просјак, пришавши јој, паде на колена.

Краљ, изашавши из кочије, упита:

- Шта ти можеш дати мени?

Просјак је био изненађен, будући да је он био тај који се надао помоћи од краља, не налазећи ништа чиме би он могао даривати њега.

Али краљ држаше испружену руку ка просјаку, широко му се осмехујући.

Просјак спусти руку у џеп у којем је била прегршт пиринча, али му би жао да све да краљу, јер је то била његова вечера.

Уместо тога он извади једно зрно и пружи му.

Краљ захвали просјаку, седе у кочију и одвезе се.

Збуњени просјак врати руку у џеп, извади шаку пиринча и међу зрневљем угледа једно златно зрно.

И ту се просјак расплака:

- Зашто не дадох краљу све што сам имао?

 

Причу са руског за блог и причољупце у слободном преводу превела причалица.

 

[ Лепота живота ] 10 Новембар, 2015 09:21

 

Слика са интернета

 

Колико се плаћа претплата за цвркут птица?

Колика је цена ваздуха у новим динарима?

Да ли се хлад дрвећа плаћа на сат или на метар?

Да ли је цена сунца иста и лети и зими?

Да ли цвеће посебно наплаћује гледање, а посебно мирисање?

Колико времена треба да се сагради планина средње величине?

Да ли је река јефтинија на извору или на ушћу?

 

Извините, колико сте платили што сте се родили?

 

Шта је бесплатно?

 

Само оно што је највеће, најлепше и најважније.

 

Душко Радовић

 

[ Лепота живота ] 09 Новембар, 2015 21:30
 
 
 
 
[ Лепота живота ] 09 Новембар, 2015 01:32

 

Слика са интернета

 

Пре неки дан био нам је у кући мајстор и, одскора, пријатељ куће, који се одазвао нашем позиву да у соби поправи паркет. Већ сам имала прилике да разговарам са њим и заволела сам његове приче везане са струку којом се бавио. Био је столар и ишао је на рад по целој бившој Југославији; улазио је у станове многих, познатих и непознатих, и сви ти сусрети прерастали су у приче. За једног причољупца – дар с неба. Али на крају свих тих прича, човек поносно признаде:

- Добијао сам стан у граду, али не знам шта је то било у мени – нигде нисам могао да се скрасим, нити где другде да живим сем овде. А како ја, тако и мој старији син, који се из града вратио у село.

Причали смо и о војсци; његов старији син је био последња генерација која је служила редован војни рок. Међутим, његов други син, две године млађи од брата, тражио је да те исте године пријаве и њега како би и он служио војску. Мајка се била нешто успротивила, али отац је стаде уразумљивати:

- Жено, не мислиш добро. Боље је да иде. Никад ти не знаш кад ти туђа чизма може проћи државом, па да ти дођу на праг а син ти не зна руковати оружјем. Како ће бранити и тебе и себе? Нека иде, после неће моћи.

На то је и мајка дала своју сагласност.

Мало је рећи колико ми је ова трезвеност пријала, а коју непријатељ жели - и свим силама се труди - да искорени из нас. Но, ја сам дубоко уверена да им то неће поћи за руком, пре свега јер су Срби православни војска Христова, а сваки рат је рат Божји за душе. Ако је ова генерација мало и отупела, доћи ће друга, која ће се све бројнијим искушењима оштрити. Сиромаштво, глад и беда ће у своје време изнети људе посебног кова, који ће поново исписивати странице српске историје што песмама, што бојевим победама. А пре тога се наш народ мора вратити Богу и земљи од које је створен, да се са њом саживи, да је упозна, како би га она штитила и хранила у дане ослобођења.

Присетисмо се ту у разговору и косидбе. Најпре напоменух како је један други сељак на радију упоредио каратисту и косца, рекавши да каратиста има снагу, али нема издржљивост косца. А то је управо одлика српског сељака, коју треба повратити. Не само то, већ и сељачку мудрост и довитљивост.

На то ми је човек, надовезујући се, испричао следећу, усудила бих се рећи, поучну причу.

У једном граду сретну се сељак и грађанин, кад кроз причу сељак изнесе опкладу:

- Да се кладимо да нећеш моћи три сата косити овде на паркингу – кобајаги! Само да замахујеш, ништа више.

Грађанин, пун себе, пристаде.

И поче он да млати лево-десно, витла рукама сат-сат и по; сав се зајапурио, али не предаје се јоште.

А посматрала је то једна бака с прозора, па ће му рећи:

- Синко, наоштри косу...!

На то је грађанин, очито љут и увређен, погледа попреко, говорећи:

- Шта причаш, бабо? Шта да оштрим? Зар си слепа па не видиш да је то све кобајаги?

Али добра старица се није дала увредити, већ му мајчински узврати:

- Е мој синко! Зар ти мислиш да косац увек оштри косу јер је тупа? Не, дете моје, већ тако стане да се мало одува.

 

За блог и причољупце записала причалица.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 08 Новембар, 2015 15:59

 

Храм Светог Петра и Павла, град Петроураљск, Васкрс 2015. године

 

Човек је упао у дубоку провалију.

Лежао је на смрт израњаван.

Дотрчали су његови пријатељи. Покушали су, држећи један другог за руку, да се спусте до њега, али нису успели.

Пришло је и милосрђе. Спустило је у провалију мердевине, али, на жалост, нису могле да досегну до дна.

Дошла су добра дела која послаше човека са ужем да се спусти доле, али је уже било прекратко.

Узалуд су покушавали да човека избаве и његова огромна слава, силан новац, власт...

Најзад, пришло је Покајање. Пружило је руку и човек се ухвати за њу, те изађе из провалије!

– Како ти је успело? – упиташе га удивљено.

Али Покајање није имало времена да им одговори. Журило је свим оним другим људима, којима је само оно могло да помогне.

 

Причу монаха Варнаве из књиге „Мале приче“ у слободном преводу са руског за блог и причољупце превела је причалица.

 

[ Непозната историја Срба... ] 06 Новембар, 2015 22:39

Патријарх српски својој духовној деци:

Заштитимо српску и свестску духовну и културну баштину!

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ,
АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ

Драга децо духовна,

Наша браћа и сестре на Косову и Метохији и светиње Српске Православне Цркве су у великој опасности, јер поборници такозване државе Косово желе да чланством у УНЕСКО присвоје српске цркве и манастире. Због тога, Српска Православна Црква позива сав благочестиви и православни народ, све људе добре воље и све којима је стало до права и правде у свету, да се успротиве учлањењу такозване државе Косово у УНЕСКО, што би било равно хуманитарној катастрофи, односно уништавању српских православних светиња, а тиме и светске баштине.

Тим поводом Српска Православна Црква објавила је на свом интернет сајту www.spc.rs релевантне информације.

Позивамо вас да ове информације које пронађете на интернет сајту Српске Православне Цркве и порталу на енглеском језику - SAVE WORLD HERITAGE, http://saveworldheritage.org, Заштитимо српску и светску духовну и културну баштину - проширите што више можете путем интернета и социјалних мрежа у наредних пет дана. Тако бисмо заједничким напорима и овим путем упознали међународну јавност са озбиљношћу ситуације и високим степеном угрожености духовних и културних светиња српског народа на Косову и Метохији. 

Уверени смо да би овакав вид информисања помогао да многи, којима ове чињенице нису доступне, буду обавештени брже и ефикасније. То ће верујемо помоћи да чланови Генералне скупштине УНЕСКО, упркос свим притисцима, ипак донесу праведну одлуку пре коначног гласања на предстојећој седници и сачувају српску и светску баштину у Јужној српској покрајини.

С благословом,

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
+ИРИНЕЈ

* * *

BY THE GRACE OF GOD,
ARCHBISHOP OF PEC, METROPOLITAN OF BELGRADE-KARLOVCI AND SERBIAN PATRIARCH IRINEJ

Dear spiritual children,

Our brothers and sisters in Kosovo and Metohija and the holy shrines of the Serbian Orthodox Church are in great danger, because the proponents of the so-called state of Kosovo want to obtain the membership in UNESCO and confiscate Serbian churches and monasteries. Therefore, the Serbian Orthodox Church calls upon all pious and Orthodox people, all people of good will and everyone who cares about the rights and justice in the world, to oppose the so-called state of Kosovo's membership in UNESCO, which threaten to cause a humanitarian disaster and destruction of Serbian Orthodox shrines and thus the UNESCO world's heritage.

Consequently, the Serbian Orthodox Church announced on its website www.spc.rs  some most relevant information.

We strongly invite you to share the following information on our website, and to share the website SAVE WORLD HERITAGE http://saveworldheritage.org/  through your social media and internet means in the most visible way possible, until 9 November 2015; join our efforts to inform the international community of the gravity of situation and the current danger threatening the sacred, spiritual and cultural heritage and Serbian people in Kosovo and Metohija. We are convinced that this kind of information would help many uninformed people get informed quickly and efficiently.

We believe this would help the members of the General Assembly of UNESCO, despite all the pressures, to make a fair decision before the final vote at the forthcoming session and preserve Serbian and World Heritage in the South Serbian province.

With the blessing,

SERBIAN PATRIARCH
+IRINEJ

* * *

PAR LA GRÂCE DE DIEU,
ARCHEVÊQUE DE PEC, MÉTROPOLITE DE BELGRADE ET DE KARLOVCI,

PATRIARCHE SERBE IRINEJ

Chers enfants spirituels,

Nos frères et sœurs au Kosovo et Métochie et les lieux saints de l'Église orthodoxe serbe sont en grand danger, parce que les représentants de l'autoproclamé état du Kosovo veulent adhérer à l'UNESCO et confisquer ainsi les églises et les monastères serbes. Par conséquent, le Patriarcat serbe appelle toute personne pieuse, toute personne de bonne foi, et tous ceux qui se soucient des droits et de la justice dans le monde, à s’opposer à l'adhésion du Kosovo à l'UNESCO, ce qui équivaudrait à une catastrophe humanitaire ou la destruction des sanctuaires orthodoxes serbes reconnus comme le patrimoine mondial de l’UNESCO. À cette occasion, l'Église orthodoxe serbe annonce sur son site Web  http://www.spc.rs/   les informations ad hoc.

Nous vous invitons à diffuser, les informations que vous trouverez sur notre page de site internet, ainsi que sur le portal SAVE WORLD HERITAGE http://saveworldheritage.org/ sur vos  réseaux sociaux et sur internet de façon à ce que ce soit le plus visible, avant le 9 novembre 2015, et de nous aider à informer le large public concernant la situation grave et la grande menace à laquelle est confronté le patrimoine  sacré spirituel et culturel ensemble avec le people au Kosovo et Métochie. Nous sommes convaincus que la diffusion de ce type d'information aiderait  beaucoup, à informer de façon  rapide et efficace tous ceux qui ignorent ces faits. Nous croyons que cela aidera les membres de l'Assemblée générale de l'UNESCO, en dépit de toutes pressions, à prendre une décision juste au moment du vote final à la session en cours et de le patrimoine mondial et serbe dans la province du Sud de Serbie.

Avec la bénédiction,

PATRIARCHE SERBE
+IRINEJ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

 

 

[ Непозната историја Срба... ] 05 Новембар, 2015 18:46

 

Кажи ми, Свети весниче небески, зашто је држава моја осуђена на пропаст?

Одговори му весник вишњих Небеса:

- Зато, кнеже, што је остарила. По логици стварања, све што у овој вашој васиони остари, мора да се склони, и да се замени новим. Тебе ове речи изненађују, видим. Видим - јер ја гледам скроз душу твоју, са свима њеним мислима и осећањима што је наизменично испуњују и таласају. Таква је моћ нас грађана Царства духовнога, да прозиремо душе скроз, као кроз провидно стакло. Нас не интересују тела од земље, променљива, трошна и пролазна; нити се ми на њима погледом задржавамо. Ми испитујемо у земљи тела оно што припада нашој држави, Небесима. Оно што је сродно нама, и што ће некад делити с нама бесмртно грађанство, оно нас занима...

Твоја држава је престарила и мора да падне. Не пада она због старости временске, него због отрова, који је узимала у се и нагомилала у себе. Тај отров овештао ју је и смежурао као старицу. Српској властели прерасла је земља кроз душу. Зато их је Дух Божји оставио и склонио се у душу народну. Но дим страсти, који је удаљио од властеле Духа Светога, и који је из пакла пробио кроз дух природни, почео се ширити и у народ. Опасност је била, да се од злог духа и душа народна уземљани, упепели, умртви. Само један велики страх, као оштар ветар, могао је одувати тај смрадни дух, и спасти народ Божји од пропасти. Да би се народ твој, дакле, душевно спасао, држава је твоја морала пропасти. И сами Светитељи српски, са начелником својим Светим Савом, молили су и умолили Свевидећег, да попусти пропаст временских тековина њиховог народа, само да би се спасла душа народна од вечне смрти.

 

Из књиге „Царев завет“

Свети Владика Николај

 

 

[ Генерална ] 04 Новембар, 2015 21:47

 

 

Како ћете препознати грађанина у Србији? Он ради исто што и његови родоначелници: док Србе бију, вешају, черече, убијају – он окреће главу одлазећи на концерте или у биоскоп. Грађанин ће вам бранити да васпитавате своју децу. Грађанин је борац за равноправност полова и да се уводе појмови тренер и тренерка, посланик и посланица. Упљуван је од борбе да то заштити, уопште не примећујући да се већ увелико уводи родна равноправност која полове не признаје. Бори се против „ратнохушкачке“ политике Срба (таман посла да то непријатељ ради) и уједно се залаже за донацију органа (треба, то ће у будућности бити валидна наплата дугова) а зверски убијени живаљ на Космету само што не прогласи за донаторе. Бори се за останак Фолкландских острва у власништву Енглеза, брине о правима у Украјини (таман посла да размишља успут и о Србији). Подржава и права ЛГБТ да парадирају. Све ово и друге бесмислице он ради. Али никог од нас, нас као људе, без обзира на веру, нацију или склоности не штити од гажења људских права! Овим он, заправо, подржава свеукупну тиранију над људима, одузимајући им, једно по једно, људско право: на воду, на ваздух, на кућу, њиву и све оно од чега заиста зависи живот сваког од нас. На памет му не пада да пита Запад за уранијумске бомбе чија радиоактивност све више улази у нашу земљу, воде, ваздух и од које ћемо сви да се разбољевамо. Ништа људско, ништа морално нема у њему да, ако и не мисли на друге, да бар мисли на своју децу. Корист је њему једина вера којој се клања! Али то неће ни њега ни његову децу заштитити од болести. Здравље нема цену.

Питао је син оца како да најбрже и најједноставније дође до виле, јахте а отац му рече - да прода државу.

Можда би било добро да овај отац, који васпитава сина да буде грађанин покорни, погледа на Горбачова: и он је то радио, а сад свира да заради и преживи. Зашто? Јер су сви њихови рачуни ван земље! И они сами најмање су власници над њима. Чиме те уцењују, то ти одузму. На крају испадне да си радио – џаба.

 

[ Заозбиљски смешно... ] 03 Новембар, 2015 23:55

Нема струје - нема проблема!

Нема струје - урадиш више посла!

 

 

[ Доколичарење ] 03 Новембар, 2015 01:03

Хеклана хаљиница „Принцеза Анђела“ рађена је од роза и белог памучног конца (Сент Џорџ, Танго) и украшена је перлицама у боји. Величина је намењена узрасту до три године.

 

Хеклана хаљиница „Принцеза Анђела“ 

Хеклана хаљиница „Принцеза Анђела“ 

Хеклана хаљиница „Принцеза Анђела“ 

Хеклана хаљиница „Принцеза Анђела“ 

Заинтересовани за куповину могу да ми се јаве овим путем