Дечје право
Недеља, Детињци. У цркви је присутно прилично света, понајвише деце. Време је Божићног поста, а деца похрлише у храм да се на њихов Празник сједине са Христом. У реду за исповест стоји и моја пријатељица, која први пут долази у овај храм на причешће; са њом је и њена братаница. Премда дете има 7-8 година, видим је први пут, а тетка користи прилику да нас упозна. Дивна душица Божја, ведра, како деци и приличи. Кад се служба завршила, на излазу из храма заустави ме девојчицина тетка, изразивши жељу да се чујемо у току дана. Наравно, обрадујем се предлогу, јер се заиста нисмо дуго већ чуле.
Кад је тог поподнева веза успостављена, већ на самом почетку разговора моја ми пријатељица, између осталог, рече и то да се њена братаница данас први пут причестила, али да се, с тим у вези, десило нешто занимљиво. Наиме, њима је вероучитељ рекао да посте, како би се причестили за Детињце, што је са стране девојчициних родитеља било испоштовано. Међутим, када је требало да је одведу у цркву, мајка, која није у том „фазону“, не налазећи други начин повери тетки бригу о причешћу детета, јер се знало да и она пости и да ће ићи у храм. Једино је тетка, уместо у свој парохијски, морала, због детета, да дође у овај наш. Али брзо је то решено и договор је пао, али детету је очигледно нешто засметало у свему томе, те је, одлазећи у храм, оставила на столу родитељима разгледницу-подсетницу. На њој је писало:
„Родитељи су дужни да воде рачуна о потребама свог детета.“
За наук и споменар забележила причалица
Трагедија Галичке Русије
Принц од папира
Јуче ми је било кумче и прича како је гледала филм "Сам у кући". Тад се ја присетих, па је упитах да ли је гледала домаћи филм "Принц од папира". Она рече да није, а ја, да бих јој приближила садржај, рекох да је то наша верзија филма "Сам у кући", с тим што је овде главни јунак девојчица, а цео садржај није холивудски већ - српски. То ју је заинтересовало и нас две погледасмо заједно филм. Могу да кажем да јој се много допао. Данас, док смо ишли у храм, била је сва под утиском филма, решена да погледа и репризу.
Мистерија историје
Мој професор, руски емигрант, у Америци, почињао је речима: Историја је мистерија!
Јер је човек рођен у атмосфери слободе. Ова планета има два омотача,
први је ваздух који удишемо заједно са животињама, а други је слобода
коју миришемо са ангелима, а ови природњаци, они ће знати да има и
других електромагнетних атмосфера; значи свако поколење долази да полаже
исти испит у слободи. Троугао слободе је: Бог на
небесима, ван космоса, сатана на облацима и ја на земљи. И свако има да
бира између несебичне тројичне љубави. Кад ми саставимо три прста, ако
је палац Отац, Син кажипрст, а Дух Свети велики прст, када стегнемо три
прста тиме назначујемо да Сваки у Тројици воли другу Двојицу, а не самог
себе. Зато има две врсте људи: Божји људи који воле и друге око себе и
сатански људи који воле само себе. Достојевски је као што и знате у
''Браћи Карамазовима'' нашао и трећи тип слободе: Иван је сатаниста,
Алексеј је Христољубив, а Димитриј неопредељен. Млади човек може да живи
до 30 година са неким хобијем: клавир или хемија, као да нема ни Бога
ни Ђавола, а кад му неко умре од рођака близак, он се пита: ''А има ли
то што попови говоре Васкрсења? Ја бих тако волео да је то истина да
видим мога рођака живог наново''. Тек се буди онда неки око тридесетих
година за стварност, најдубљу, тако да је слобода вртоглави дар и Бог,
због сваког кога воли је ранив (не каже се рањив, него баш ранив).
Зашто? Што се узвратна љубав не може изнудити...
А онда имамо три спрата у цивилизацији; Први
спрат је техника са пијацом, други спрат је култура, где је опера,
позориште, болнице, судница, политичке партије, армија, а трећи спрат су
култови или вере и свако мисли да је његова вера најбоља па зато ја
имам право да ставим на трећи спрат у центар Православну Католичанску
(Саборну) Цркву. Да ли је православна једина права а ове друге су
јеретици!? Гледајући догматски (догматика то је учење Цркве), а та реч
је добила неки јако пежоративан смисао на западу јер они имају своју
догматику – комунистичку и хитлеровску. Али, треба веровати у ту
догматику. Наша вера није насилна, као што каже Хитлер или Стаљин да
верујеш у оно што он каже, да је то једина истина и то да нема Бога.
Знате кад је био један комуниста у руском селу па дуго убеђивао народ
како нема Бога, био је и попа седео тамо, морао је и он да слуша. А
онај, кад је мислио да је све убедио, каже ''Ајде попе реци ти нешто
сада ако имаш шта да кажеш'', а поп каже :''Ја ћу рећи само две речи:
Христос Воскресе!'', а сељани одговорише: ''Воистину Воскресе!''.
Дакле, њој с десне стране, нама с леве је римокатолицизам,
а онамо је протестантизам, овамо је Јудаизам, а онамо је Ислам, иза
Јудаизма је многобожије и хиндуизам, а онамо је Будизам, а овамо на
левој култ личности: Стаљин, Хитлер – ''пошто нема Бога онда сам ја шеф
партије ваш бог!'' А онамо најгори култ иза будизма, јер будизам је
најпесимистичкија религија (да не кажем најгора) - иза Будизма је
сатанизам отворени, који се и не крије.
И сада ми имамо троспратни укус: наш пијачни
укус – коју врсту јела и одело купујеш; на другом спрату то је културни
укус: коју врсту музике волиш у опери, коју врсту слика, музеја, коју
врсту медицине ако си доктор, коју врсту права ако си адвокат, или ако
си историчар коју идеологију и интерпретацију, затим политичке партије
(то је исто идеологија); али најважнији укус у човеку је култни, верски
на трећем спрату - коју си религију изабрао, то је твоје највеће
опредељење! Кад ми кажемо ''који је критеријум, која је најбоља вера?'',
ми кажемо: ми смо Православна Ортодоксна Црква, она једина није имала
инквизицију! Папизам је имао, чак и калвинизам (и Калвин је спаљивао
живе људе). Онда ако је онамо иза тога Ислам, међу њима исто имаш неке
фанатике, ако немаш инквизицију било је у турско доба набијање на колац,
онда овамо даље имаш хиндуизам и будизам, а људи обично кажу: ''Па то
су мирољубиве вере!'', а ако ти примиш њихов догмат о реинкарнацији,
када си био у карми рибе или зеца онда су те пекли - значи и они имају
своју инквизицију. Даље, најгори су култови као што су: стаљинизам и
култови личности за Хитлера и онај на крају сатанизам са оне стране јер
има отворених сатаниста.
Тако је дар слободе вртоглав и Бог је ранив пошто
он одозго све воли, али сви одоздо му не узвраћају узвратну љубав. Зато
је Христос на крсту викао, не само од телесних болова од клинова који су
му проболи руке и ноге, него од психичких много више; јер ако је он
имао лек против смрти, а то је она чаша где је хлеб и вино, тело и крв и
Он каже: ''Ко пије крв моју и једе тело моје има живот вечни''. А то је
само Јуда рекао: ''Из твоје руке нећу ништа па макар вечно умирао!''.
Зато је Христос викао од тих душевних болова и духовних на које ми не
можемо психолошки њега да тестирамо, јер човек је троспратно биће:
духовно на највишем спрату око главе, (ту је наш дух, мало ''д''),
човечији дух, духовни живот. Онда око срца је душевни живот (бити срчан,
храбар – то су душевне врлине), а испод пупка ту је телесни, али и
глава је у саставу тела и срце и душа. Значи човек од та три спрата је
неделив од та три спрата – прожимају једно друго. Зато ако човек духом
својим, умом својим прихвати Духа Светога са великим ''Д'', онда је он
постао духовни, барем у мислима, а онај свети где је Дух Свети продро и
до срца, до душе, док најсветији је онај где је Дух Свети продро у цело
тело и испод пупка; јер мушки и женски уд је створио Бог за највишу
употребу, најдостојније, за детеродије и мушки уд се зове
детерод! Никаква вулгарност, то је онај уд којим се роди дете – детерод.
Тако значи, то је, најстваралачкији је човек када рађа децу – човек и
жена. Прво, најважније је донети плод. Један је овако рекао: ''Нормалан
човек је жењен човек, зато што је Бог наредио рађање деце. Зато калуђер
не може бити нормалан.Он је или наднормалан – мали светац, или
поднормалан – велики бећар''. Тако, ја сам срео једну високу
интелектуалку која није могла да нађе мужа и замолила је једнога
архитекту – диван човек, ожењен, да она с њим има сношај само за
оплођење, а не из блуда. И он је на то пристао (и његова жена је знала и
''благословила'') и тако да је она зачела од тога архитекте. И то се
пред Богом рачуна да је она хтела да испуни Божију Благодат, а ниједан
клипан није нашао њену лепоту изнутра, нико је није оженио. Тако, управо
у том погледу је код православних - може да буде ожењен поп јер ми
нисмо имали комплекс, богумилски онај дуалистички да је материја нешто
зло а дух је нешто добро. Напротив – човек није човек без тела!
Василије Острошки и толике хиљаде светаца чије су душе у рају, он никада
не може бити потпуно блажен и срећан, докле види своје тело. Чак његово
тело нису црви свели у прашину, него стоји му цело тело без
балсамовања. Oстало је тело! Значи, он чека онај дан Васкрсења, када ће
његово тело да се споји са његовом душом. Тек онда човек може да буде
задовољан сам по себи.
Тако, драги моји, то вам је нешто уводно, али ова три спрата
да не заборавите – да имаш три укуса: пијачни, културни и култни, или
верски; значи, ако нека религија са трећег спрата (свачија религија се
верификује на пијаци, у свакодневном животу). Ако нечија религија наводи
своје вернике да у име Папе спаљује живе људе, или у име Калвина, или
код исламиста у име Хомеинија или не знам кога – та вера није права, јер
она дозвољава и благосиља да се људи убијају у име Бога!
Епископ Будимски Г. Г. др Данило (Крстић)
Капа "Ја волим маму"
Најава измене свести у Србаља
У Србију је стигла претходница ФБИ. Они треба да „помогну“ у институционализацији Србије. Шта о овоме и Новом светском пројекту има да каже човек који је највише урадио на разбијању ове сатанистичке идеје – Вилијам Ендгал. Поред тога, у овој емисији, коју препоручујем свима, јер је отпочео пројект измене свести у Србаља и не само њих, већ свих, али најпре хришћана, да чујете каква нам се будућност спрема. Једна од њих је и да ће са сиромаштвом које следи наше девојке и мајке издавати своје утробе и продавати децу (ето где воде дечја права), али истовремено ће се вршити и стерилизација. То се зове хуманизам.
Иде време у којем љубав неће бити на цени. Јер, сем измене свести, треба и срце да се мења.
Јутрос рано слушам
Како је настала чувена песма познатог композитора, иначе Крагујевчанина, Драгише Недовића и зашто је из ње избрисана па након шездесетак година враћена трећа строфа?
Вишеград — Мало који љубитељ праве народне песме није чуо или пак певушио песму „У лијепом старом граду Вишеграду“. Својеврсна химна града на Дрини, препознатљива по своја четири стиха, пева се преко шест деценија, без обзира на границе, вере и нације, а многи и данас мисле да је спевана у народу.
Ипак, истински познаваоци праве народне песме знају да је ову песму давне 1936. године, за време боравка у Вишеграду, написао и компоновао Крагујевчанин Драгиша Недовић (1916—1966).
Још мање је знано да је ова песма у оригиналној верзији носила наслов „Јутрос рано слушам“, да је била посвећена девојци Кики са Бикавца, познатог узвишења изнад Вишеграда са погледом на чувену ћуприју на Дрини, те да је имала и пети стих, који је све донедавно био у карантину.
Песма је постала својеврсни хит након што је средином педесетих година прошлога века снимио тада популарни босанскохерцеговачки певач народне музике Химзо Половина (1927—1986), али без поменутог петог стиха: „Устај, испрати ме, морам да путујем/ у Србију идем моме родном крају/за тобом ћу Кико вјечно да тугујем/јер сам тебе, драга, оставио младу“.
Хроничари су забележили да је након тога Недовић најавио тужбу против Половине због крађе песме, а посебно због изостављања последњег стиха. Тадашње власти, ипак, успеле су да донекле изгладе спор, након чега је Химзо Половина у другом издању плоче, као аутора песме, потписао Драгишу Недовића. Но и у овом издању песма није имала последњи стих у коме се помиње Србија и девојка Кика.
ТРЕЋА СТРОФА:
Устај, испрати ме, морам да путујем,
у Србију идем своме родном граду,
за тобом ћу, Кико, много да тугујем,
зашто сам те саму оставио младу.
Драгиша Недовић - Живот и дело
„Свети Боже...“
У једном старом селу у Грузији шесторо људи ушло је у недовршену Православну Цркву да би отпевало химну „Свети Боже...“. Њихови гласови су се уздизали подједнако и на грузијском и арамејском језику. Без обзира да ли разумете речи или не, језик лепоте свакако се да препознати.
Глас монахиње
Агенда 21
Зашто нам Руси поручују да Србији прети нестанак? Quo vadis, Серби?
Роза Кори: Агенда 21 – УН план за поробљавање човечанства
„Агенда 21“ је шематски план, акциони план за успостављање апсолутне контроле над свом водом, земљом, свим биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама и свим људским бићима на свету.
Агенда 21 Уједињених нација представља највећу ПР стратегију – акциони план за преотимање свега на планети од стране глобалног корпоративног система, предвођеног светском владом. Ништа се неће одразити на живот сваког човека на планети у физичком и економском смислу више од Агенде 21. Ради се о тоталном преузимању друштва, држава, људи и природне средине, које има за циљ успостављање тоталне и тоталитарне контроле, приватизацију целокупне баштине човечанства и депопулацију планете. За Геополитику о Агенди 21 говори аутор и врхунски истраживач Агенде 21, Роза Кори, експерт за потмуло преузимање градова и држава које се спроводи под „Зеленом маском“, и орвелијанским конструктом „одрживог развоја“. У својој књизи „Под зеленом маском“ Роза Кори деконструише Агенду 21 и развија стратегије деловања активиста широм света са циљем разобличавања и заустављања реализације овог дијаболичног плана. Роза Кори је извршни директор „Post Sustainability Institute“ и покретач сајта Демократе против Агенде 21.
Како сте почели да проучавате Агенду 21?
Професионално сам ангажована као форензички проценитељ комерцијалних некретнина, специјализован за процену домена од значаја (које влада или општина откупљују уз надокнаду од приватних власника). Била сам начелник Окружне Филијале калифорнијског Одељења за саобраћај. Током тридесет година као експерт пружала сам подршку у парничним поступцима које су грађани водили против државе у случајевима када су сматрали да су оштећени у поступку експропријације.
Током ових судских поступака разоткрила сам утицај који је стратегија тзв. „одрживог развоја“ имала на приватну својину и индивидуалне слободе. Видела сам да су 2002. године почеле да се спроводе револуционарне промене у употреби земље. Постало је веома тешко утврдити шта људи могу легално да ураде са својом земљом и колико би њихова земља могла да вреди. И то је након 2000. године постало веома велики проблем. Унесено је много промена у правилима која су одређивала шта приватни власници могу да раде са својим имањем.
Да ли се радило о промени закона која је то омогућила или о нечем другом?
Радило се о увођењу све већег и већег броја ограничења: регулатива, рестрикција и забрана које је прописивала Влада САД. Ове забране су ишле дотле да је људима забрањено да било шта граде на својој земљи, особито ако се налазила у пољопривредној, руралној или приградској области. Ти људи више нису могли да добију никакве дозволе како би развијали своје имање.
Почела сам да истражујем због чега је то почело да се догађа и пронашла сам да се то не дешава само у области Сан Франциско Беј, где сам ја радила, већ да се радило о променама у читавим САД у сваком, свакцијатом округу, граду и држави у САД. И када сам истражила даље пронашла сам да је извор Агенда 21 УН о одрживом развоју.
На основу чега је извршена трансмисија директива? Како је дошло до тога да агенда УН буде изнад правног система САД?
То је веома важно питање зато што уколико чујете за Агенду 21 УН у дискурсу мејнстрим медија о њој ће се говорити као о необавезујућем документу који нема никакав утицај на владе држава. То је лаж. Начин на који она ради је следећи: 1992. План 21 или Агенда за 21. век прихваћена је од 179 земаља међу којима је била и нова Југославија – СР Југославија. План је прихваћен јуна 1992. године а СР Југославија је формирана 27. априла 1992. Ваши читаоци треба да знају да се Србија још тада сложила са планом УН за 21.век.
Оно што се тада догађало са САД и осталим земљама широм света је да су земље потписнице споразума почеле да раде на сопственим, локалним плановима - сопственим Агендама 21. То је био следећи дириговани потез. Агенда 21 није обавезујући споразум. Али, онда су све земље начиниле свој локални Агенда 21 план. Шест месеци након што је постао председник САД, током годишњице усвајања Агенде 21, Бил Клинтон је формирао „Председничко веће за одрживи развој“. И то је пут којим је овај необавезујући договорни план УН постао обавезујућа политика правила и регулатива у САД.
Председничко веће за одрживи развој је у време док је постојало (1993-1999) радило на задатку имплементације Агенде 21 у САД. Људи који су радили у овом Већу били су секретари Кабинета главних владиних агенција укључујући Министарство одбране, образовања, пољопривреде, агенцију за заштиту природне средине – било их је укупно десет. Осим њих у састав Председничког већа за одрживи развој ушле су и невладине организације (НВО).
Владине и невладине организације су се удружиле са приватним фондацијама и корпорацијама укључујући Енрон, Дау Кемикал и Сибу Гајги (сада Новартис – фармацеутску компанију). Та дружина је почела да трага за начинима да глобални план УН реализује локално на простору САД. И отпочели су тако што су дали вишемилионски грант Америчкој асоцијацији за планирање која се бави планирањем земљишта. Они су обучили све планере у САД и дали им грант од више милиона долара како би променили регулативе за коришћење земљишта у САД.
И асоцијација је то и урадила – направила је план под називом: „паметни раст“. На мојим вебсајтовима можете да нађете бројне податке о томе. Осим тога, Председничко веће за одрживи развој је препознало да се народу САД неће допасти сазнање да се њихова земља претворила у диктатуру и да живе под тоталитарном влашћу, тако да је следећа ствар коју је Веће објавило била књига под називом: „Одржива Америка – нови консензус“. То је веома важна књига. У њој се каже да је Американцима неопходан нови консензус по коме људи морају мислити колективистички, да људи морају да буду усмеравани, и да се њима мора руководити тако да мисле да је читав план који реализују – њихова идеја. Да би се то постигло користи се метода контроле ума развијена од стране РЕНД корпорације одмах након Другог светског рата. Ову технику користи влада а она се користи и на спонзорисаним састанцима грађана.
Мислите на Делфи технику?
Да.
Да ли то значи да се увођење Агенде 21 одвија мимо било какве јавне расправе?
Ради се о заиста бриљантној методологији за реализацију ужасног плана. Она је дизајнирана тако да неутрализује опозицију. То је методологија која се не заснива на пристанку људи већ на илузији да су је људи прихватили, па чак они сами и креирали тако што су створили асоцијације суседа, организације и асоцијације у које учлањују људе вољне да у томе учествују и који чак мисле да су важни, значајни, да креирају нешто добро за заједницу, док су у ствари само оруђе за имплементацију овог плана. Грађанима се сервира илузија да је све то њихова сопствена идеја. То је оно што се дешава широм у свим малим градовима, областима и државама САД, Канаде, Аустралије, Британије, Новог Зеланда и широм света.
Који је идеолошки концепт иза Агенде 21?
Идеолошки концепт је комунитаризам. Ради се о политичкој и социјалној филозофији која каже да индивидуална и социјална права нису аксиом и константа, већ да она морају да буду балансирана са правима заједнице а у случају Агенде 21 ради се о глобалној заједници. У условима у којима се права индивидуе одређују од стране Светске владе, појединац је увек на губитку.
Овакав концепт је у потпуној супротности са уставом САД који каже да се човек рађа са правима и да му та права не може одузети влада. Оно што влада мора да ради је да та права подржава. И сада се захтева од појединца да своја права преда Глобалној заједници. Да би се то урадило, користи се кованица: „нова свест“. Да, Агенда 21 од нас захтева да напустимо стари начин размишљања о себи, нацији, држави и свету и да почнемо да мислимо сасвим другачије. Нова свест. Да ли вам то звучи познато? Није ли то сан сваког тоталитарног пројекта? А за промену свести која по плановима Агенде 21 треба да се одигра током једне до две генерације, образовање је од највећег значаја.
Образовни систем у САД је од краја 19. века осмишљен тако да заглупи америчку популацију и створи човека који ће пристати на живот у Новом светском поретку. Тај процес је веома детаљно анализиран у радовима Шарлоте Изербит и Џона Тејлора Гатоа.
Драго ми је да сте споменули ова два изузетна аналитичара који су омогућили да схватимо шта се дешавало са образовањем. Свако би требало да прочита књигу Шарлоте Изербит: „Намерно заглупљивање Американаца“ која је заправо енциклопедија образовања у САД, као и књиге Џона Тејлора Гатоа.
Ово што се данас одиграва у контексту образовања представља завршницу игре која је припремана од 1880-тих. Амерички едукатори су слати у Немачку где су тренирани на филозофији и психологији која је подучавала да људско биће не поседује душу те да се може програмирати, попут аутомата или робота – биолошког андроида. Социјални инжињеринг, манипулација, разне технике контроле, примењени су како би појединац постао део зупчаника система. Образовање по УН Агенди 21 ће се стандардизовати глобално по истим принципима заглупљивања и моделовања свести како би се креирала „нова свест“, „нови човек“, апсолутно несвестан сила које њиме управљају.
Агенда 21 је шематски план, акциони план за успостављање апсолутне контроле над свом водом, земљом, свим биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама и свим људским бићима на свету.
Ако желите да преузмете земљу без употребе војске како ћете то учинити? Јасно – путем медија и образовног система. И то је управо оно што се догађа. Ако то није преузимање шта је друго? У САД, одавно гледамо како се шестогодишњаци претварају у жртве пропагандне машинерије. Тотална манипулација дечјих умова у учионицама; сваки магазин, филм, ТВ програм, новина и уџбеник раде на деци и нама осталима по диктату одрживог развоја; коришћење земљишта планови, планови за управљање ванредним ситуацијама, планови за спровођење закона, пропис хране, ограничења енергије, законодавне и правне одлуке – све нас усмерава и форматизује да беспоговорно прихватимо Агенду за 21. век као акциони план за егзистенцију у оквиру јединствене Светске фашистичке државе.
Одрживи развој не тиче се рециклирања већ се тиче промене размишљања и контроле правца којим ће се људска врста кретати у будућности. То је урађено помоћу глобализације која у основи представља стандардизацију свих система. Да би контролисали свет у ери електронике, неопходно је све стандардизовати након чега можете веома једноставно да манипулишете. То је план који се сада реализује. Због тога имате регионализацију свуда у свету уместо националних граница. Регионализација представља основ ре-конфигурације света и идеалан метод за коначно уништење националних држава.
Успостављање контроле и доминације над друштвом у Глобалистану, реализује се употребом језика, образовног система и медија. Које су кључне речи орвелијанског новоговора измишљене као окосница Агенде 21?
На првом месту – кључна реч, код за примену Агенде 21 је „одрживи развој“. Друга реч је „паметни раст“, трећа „дивљина“.
Пре него што је усвојена Агенда 21 УН, 1997. године Бротландова комисија (Brundtland Commission) – „Комисија за природну средину и развој“ УН, дефинисала је кључан појам: „светски одрживи развој“ у својој књизи: „Наша заједничка будућност“ и као нашу обавезу истакла неопходност да данас живимо и радимо под императивом да не угрозимо будуће генерације и да идемо у сусрет њиховим потребама. Звучи сјајно! Величанствено, зар не? Јер, ко би желео да угрози будућност својим потомцима? Том приликом је изнета теза да све што ми, људи, радимо данас на планети, представља отворену опасност за будуће генерације. Да су људи најобичније штеточине и да су својим деловањем довели живот на планети у питање.
И тада су та комисија УН као и Генерална скупштина УН задале задатак да се за пет година изради акциони план о одрживом развоју који би био примењен на читав свет. Агенда 21 је тај акциони план одрживог развоја. За имплементацију Агенде 21 користе се кључне речи – кодови. Нарочито их користи невладина организација која је у ту сврху формирана под називом „Међународни савет локалних еколошких иницијатива (ICLEI). Ова организација има за задатак спровођење циљева Агенде 21 широм света. То је група чији су чланови градови и владе. Савез градова и општина Србије (SKGO) постао је члан ICLEI 2004.године.
ICLEI заобилази владе националних држава и циља директно на градове које увезује у мегаградове оријентисане не више према држави већ према регијама. То је начин да се заобиђу правне границе и поништи право појединца да позове своју владу на одговорност због оног што се дешава у њиховом непосредном окружењу. Кључне речи у овом процесу су, разуме се – „глобализација“, „флексибилност“, „зелено“ и заправо готово све се пласира у форми бриге за природну средину, и у ту сврху се формирају бројне лажне еколошке – „зелене“ организације и групе. И све што се одиграва и што ће се одигравати у оквиру реализације акционог плана – Агенде 21 – биће покривено зеленом маском. Групе се формирају под различитим називима попут „Зелени савет за унапређење животне средине“; „Зелена иницијатива“ и слично. Запамтите: Агенда 21/Одрживи развој је глобални план који се спроводи локално.
Каква нас будућност очекује уколико не успемо да препознамо стратегију Агенде 21 и не зауставимо њену реализацију?
План садржи два битна елемента: први је „паметни раст“ и тиче се урбаних простора на планети. Идеја глобалиста је да изместе популацију из руралних, приградских области и малих градова у веома пренасељене градске центре. Да би то урадили градови морају ићи у висину и смањивати се по ширини што значи да ће се подручја градова смањивати по величини али ће зграде бити много више. Други део плана је – „дивљина“. Шта ће се догађати на простору где су некада била села, предграђа, шуме и ливаде? Људима ће приступ у те области бити строго ограничен. Како ће се то реализовати?
Сада се говори да дивље животиње морају да имају животни простор који ми, људи, безобзирно уништавамо. Наравно, најбогатији, они који су осмислили Агенду 21 су највише допринели уништавању природне средине, биљног и животињског света као и народа који су живели у складу са природом, а сада ће се терет тих злодела превалити на човечанство. Са једне стране, дакле, људи ће бити принуђени да живе у људским стаништима која се по Агенди 21 називају „острва за људско становање“. Редуковаће се власништво над приватним аутомобилима, приватне куће неће постојати, све што будемо радили биће строго надзирано и контролисано, унос калорија ће бити прописан, изгубићемо контролу над својим телима.
Градови ће бити пренасељени и у њима ће живети фрустрирани људи, и то ће утицати на пораст насиља. Уколико изгубите могућност да своје незадовољство искажете политичарима, кроз правни систем или медије, та страшна фрустрација каналише се кроз насиље. У том случају ће влада моћи оправдано да вас стрпа у затвор. Други начин да се испољи фрустрација је пасивност, повлачење у себе. У условима мониторинга у оквиру школског система и индустрије здравља, процена вашег менталног здравља резултираће масовним дрогирањем становништва.
Да ли је редукција популације део Агенде 21?
Агенда 21 се фокусира на храну, воду, земљу и популацију. Када читате програме и текстове о биоетици и технологији јасно видите да су ти садржаји испражњени од било каквог етичког становишта и да доминира идеја о трансформацији живог света и оживљавању технологије.
Агенда 21 ће се свакако одразити на то шта и колико једемо и ко ће имати приступ храни. У великим мегалополисима тотално ћемо зависити од биотехнологије у производњи воде и хране и то је оно што изазива највећу забринутост јер ово јесте наставак еугеничких планова. Постоји директна веза између корпорација које спроводе Агенду 21 са Хитлеровом Немачком; Сименс, АБМ, Џенерал Електрик… су компаније које производе биометрику, паметне мреже и спроводе манипулацију популације.
План је замишљен да буде потпуно имплементиран до 2050. године. Година са којом се често сусрећете у Агенди 21 је 2020. и ту годину можемо видети као преломну. Ми смо још увек у могућности да повратимо своју слободу, још увек смо у могућности да о овоме расправљамо. Људи могу да читају моју књигу, да ме чују и виде, могу јавно да говоре и да делују у јавном простору. И, то је кључно. Људи не могу да очекују спасиоца на белом коњу већ су у обавези да се едукују, повезују и делују.
Да ли је могуће створити међународну коалицују за борбу против Агенде 21?
Постоји веома снажан отпор Агенди 21 широм света. Делује се локално.
Ви у Србији сте на почетку борбе и неопходно је да одмах захтевате да се поништи ваше чланство у ICLEI као и партиципација у регионалним структурама власти. Ваш губитак могућности да утичете на оно што се догађа са вашом земљом је оно што мора одмах да се промени. Морате се едуковати да препознате Агенду 21 и оштро јој се супротставите. Верујем да мали број вас зна да је Агенда 21 веома широко примењена у Војводини.
Агенда 21 за културу недавно је усвојена на седницама Градског већа градова у Новом Саду, Вршцу и Зрењанину. Усвајање је координисано од стране Владе Војводине, која ће такође подржати локалне имплементације. Други документ на који треба да обратите пажњу је power point презентација под називом „Развој друштва знања кроз истраживање, образовање и информационе технологије“, коју је урадио Мирослав Весковић ректор универзитета у Новом Саду координатор Седмог приоритета Стратегије ЕУ за Дунавски регион. Презентација је датирана на 2.октобар ове године. У питању је примена Агенде 21 кроз серију координисаних планова којима се овај део ваше земље, Војводина, неприметно измешта у поље глобалистичких региона у којима ће ингеренције ваших власти бити битно сужене.
Родитељи треба да погледају шта њихова деца уче у школи и не дозволе да се школски програми сведу на испирање мозга. Морате будно пратити шта се дешава са вашом културом. Ми постижемо велики успех у САД али то нећете чути у мејнстрим медијима. Људи који се боре маргинализовани су и исмевани и изругивани у мејнстрим медијима. Но, без обзира на то милиони људи широм света се боре и одбијају Агенду 21. Ја сам прошлог месеца боравила у Мађарској и Немачкој, држала предавања и едуковала људе да се науче да препознају и да се супротставе њеној реализацији.
Биљана Ђоровић / Геополитика
Божићни пост
Горди човече! Ти машташ тако много и високо о твом уму, а он је потпуно и нераскидиво зависан од желуца.
Закон поста, који је наизглед закон за црева, у ствари је закон за ум.
Ум, тај цар у човеку, ако жели да преузме права на своју самодржавност и да их сачува, мора се пре свега потчинити закону поста. Само тада ће он бити непрестано снажан и бистар; само тада он може владати над жељама срца и тела; само уз непрестану трезвеност он може изучавати јеванђелске заповести и следити их.
Основа врлина је – пост.
Свети Игњатије Брјанчанинов