Верност жене
(Слика преузета са: http://artchive.ru/artists/2655/works/type:zhivopis)
Свака верна жена је прожета интересовањима свог мужа. Кад му је тешко, она се труди да га охрабри својим саосећањем и испољавањем своје љубави. Она с ентузијазмом подстиче све његове планове. Она није терет на његовим ногама. Она је снага у његовом срцу која му помаже да постане све бољи.
Нису све жене благослов за своје мужеве. Понекад се жена пореди са биљком пузавицом која обавија снажни храст – свог мужа.
Верна жена чини живот свога мужа племенитијим и значајнијим усмеравајући га снагом своје љубави према узвишеним циљевима. Када се она, пуна поверења и љубави, привије уз њега, у њему се буде најплеменитије и најбогатије црте његове природе. Она у њему подстиче храброст и одговорност. Она чини његов живот предивним, ублажава његове оштре и грубе навике ако је таквих било.
Међутим, има и таквих жена које су сличне биљкама паразитима. Оне се обавијају око мужа, али саме ништа не доприносе. Оне не пружају руку помоћи. Излежавају се на диванима, шетају улицама, сањаре над љубавним романима и сплеткаре по примаћим собама. Оне су потпуно бескорисне и, будући такве, постају бреме и за најнежнију љубав. Уместо да живот мужа учине снажнијим, богатијим и срећнијим, оне само ометају његове успехе. Резултат је врло кукаван и по њу.
Верна жена се привија и обавија мужа, али му такође помаже и надахњује га. Њен муж на свим пољима осећа како му њена љубав помаже. Добра жена је чуварка породичног огњишта.
Царица Александра Фјодоровна (Романов)
(Одломци из царичиног дневника „О браку и породичном животу“)
У рају је све заједно
Једна постарија жена, дошла је код мене у храм и рекла:
- Баћушка! Не могу више трпети мужа! Радије бих умрла и отишла у рај, само да га више не видим.
Ја јој одговарам:
- Драга моја! Једина могућност за вас да доспете у рај је – заједно са мужем. Без мужа ви можете рачунати једино на ад.
Тада је она казала:
- Нећу у рај с њим. Било куда – само подаље од њега!
Често људи мисле да је могуће наћи се у рају и притом се избавити других људи, да је могуће бити са Богом, а притом заборавити на ближњег. Многи се према Цркви односе као према месту где је могуће склонити се, сакрити, уклонити се у тихи угао, и не бити примећен. Али разлика између Цркве и света се састоји у томе да су у Цркви људи окренути лицем један другоме, они су отворени један другом, док у свету они могу бити завађени, мрзети или просто игнорисати један другог. И разлика између раја и ада је у томе што у рају све постоји заједно, обједињено љубављу према Богу и једних према другима, док је у аду сваки одсечен од Бога и од других људи, сваки се мучи у изолацији, у самоћи и остављености.
Иларион Алфејев
Беретка
Рај и пакао
Радость праведных о Господе. Триптих, (центральная часть). Васнецов Виктор (1848-1926)
Старца је посетио и један човек желећи да са њим разговара о проблемима везаним за његову децу. Неправедно се жалио да деца непоштено поступају према њему. Старац је покушавао да га увери како проблем треба да размотри са духовне тачке гледишта:
- Теби ће користити уколико буду неправедно поступали према теби, јер ћеш зато после смрти бити награђен.
Човек је на то рекао:
- Оче, ја не верујем да пакао, рај и живот после смрти уопште постоје. Једино верујем у постојање неке натприродне силе.
Старац му је са осмехом одговорио:
- Добро, и то је боље него ништа. Уколико Христос и живот после смрти не постоје, зар ти мислиш да су луди сви ови монаси и монахиње који су се одрекли света и живе на усамљеним местима? Осим тога, и пакао и рај постоје. Наша душа доживљава и једно и друго јер су то духовна стања, а не нека места на којима пламти ватра или певају птице. Даћу ти један пример.
Претпоставимо да спаваш и сањаш да се спремаш да нешто украдеш. Одједном, у твоју душу се увлачи страх јер мислиш да би неко могао да те види. И заиста, људи су те видели и покушавају да те ухвате. Почињеш да бежиш, јер страхујеш да би могао бити ухваћен и погубљен. Такве помисли изазивају осећања патње и стрепње. Твоја душа испуњена је очајањем, разочарењем и страхом због онога што би ти се могло догодити. У сну почињеш да се знојиш и да се преврћеш по кревету, а онда се сасвим изненада будиш. Схваташ да је то био само ружан сан, ноћна мора и постепено се смирујеш. Оно што је твоја душа доживљавала током тих неколико тренутака био је пакао, односно доживљај душевног мучења. Твоја душа је била обузета страхом, ужасом, патњом, стрепњом, очајањем и разочарењем.
Пакао није место на којем се душе кувају у котловима него стање у којем ће се душа наћи након што напусти тело. Тада ћеш схватити истину и патићеш јер ниси поверовао Христу и Његовој проповеди о животу после смрти. Душа ће тада бити далеко свеснија кривице због својих поступака и доживљаваће непријатна осећања страха, ужаса, стрепње, очајања итд.
Исто се може применити и на рај. Замисли да имаш сина којега много волиш и да је он током многих година радио на бродовима. Док спаваш, сањаш да се твој син вратио. Дубоко си дирнут и испуњен неизмерном радошћу. Трчиш према њему, грлиш га и љубиш. И док је твоје срце преплављено срећом, изненада се будиш и схваташ да је то био само сан. Разочаран си и враћаш се у стварност. Твоја душа је на неколико тренутака осећала укус раја, односно, била је испуњена радошћу и љубављу.
Дајући ти ова два примера, желим да ти покажем да постоје и пакао и рај. Ми их можемо делимично доживети још у овом животу, али ћемо их потпуно и целовито осетити тек након смрти. Слична стања постоје у нашој души, зависно од њене природе. Уколико душа има нечисту савест и ако је обузета страхом, ужасом, стрепњом, очајањем, љубомором или клеветом, она постаје обитавалиште пакла. Међутим, ако душа осећа љубав, радост, доброту, наду, веру, умереност и смирење, онда постаје обитавалиште раја.
"Сузе за свет"
"Одсјај ноћи"
Je Suis Malade
Пост и молитва
Није лако овладати бестидним стомаком, будући да је он бог за оне које је савладао. Немогуће је да није крив онај ко му се повинује. Међутим, није опасно само насићавање, већ и гладовање. Јер, уколико ми у току многих дана не кушамо храну, униније ће нас, нашавши места код нас, нападати и наше ноћно бдење ће преобратити у сан, а дневну молитву у телесне помисли. Тако ми нећемо стећи никакву корист због сна, већ ћемо претрпети већу штету од телесних помисли. Осим тога, као они који посте више од других, почећемо да високо мислимо о себи и да понижавамо слабије, што је горе од сваког прегрешења.
Уколико неразуман земљоделац са многим издацима обради поље, али га не посеје, потрудиће се себи на штету. Тако ћемо се и ми потрудити против самих себе уколико тело припремимо са великом трудом, а не пружимо му речи молитве. Уколико сиромашан земљоделац посеје семе по необрађеном пољу, пожњеће чичак уместо пшенице. Тако ћемо и ми донети плод греха, а не праведности, уколико телу које не исцрпимо постом пружимо речи молитве. Јер, и тело је од исте земље. Уколико га не обрадимо са истом марљивошћу као и земљу, оно никада неће донети плод правде.
Свети Марко Подвижник
Крик за Србију
Животни век
Слика са нета
Једном мудрацу се обратио службеник:
- За вас кажу да сте мудри и да можете предсказати колико ће човек проживети.
- Тако кажу – потврди мудрац.
- Прореци колики је мој животни век.
- Покушаћу. Колико често радиш нешто с циљем да добијеш награду?
- Сваки дан – одговори службеник. – Идем на посао и извршавам дужности неопходне за живот.
- А колико често пристајеш да радиш нешто да би избегао невоље? – упита мудрац Ли.
- Сваки дан. Ако не бих ишао на посао, моја породица би гладовала – што би била невоља.
- А колико често радиш нешто а да није због награде или избегавања невоља?
Службеник се замисли.
- Пре десет година попео сам се на планину да бих се дивио облацима...
- То је твој одговор – рече мудрац. - Умро си пре десет година...
причу са руског преводила причалица
Твоје молитве
за овај свет нестаје.
Све што је радио
тада се збраја
и душу Богу предаје.
Jа сам давно изгубио баку,
а био сам само дете,
а још памтим причу јој сваку
и често ми мисли ка њој лете.
На прави пут твоје су ме молитве вратиле
и као Анђео пратиле и чувале од сваког зла!
Ја осећам да пред Богом и сада клечиш
и сигуран сам за мене молиш,
драга бако, јер ме волиш!
Никада тебе заборавити нећу,
успаванке ти си ми певала.
За тебе, бако, сада палим свећу,
ти срце дала си свему што си имала.
И ја тебе, бако, помињем често
и понављам твоје мудре речи,
у мојој молитви увек имаш место,
сећање на тебе и даље ме лечи!
На прави пут...
Родитељ је на небу
Деца и светитељи држе Те, Господе, остали се бунтују против Тебе.
Деца и светитељи граница су између царства бића и сени небића.
Стараоци се називају родитељима и бацају Твоју децу с високе стене у понор.
Стараоци уображавају, да су они родитељи, па управљају децом Твојом као својом имовином. Заиста, не управљају него криве и ломе.
Туђа су деца, стараоци, коју сте присвојили, и одговараћете за крађу и разбојништво.
Није ваш живот ни онај што је у вама, нити онај, коме сте ви послужили као канал.
Туђе је све, осим зла у вама, и одговараћете за крађу и разбојништво.
Одговараћете за крађу, јер сте туђе назвали својим, и за разбојништво, јер сте туђе осакатили и порушили.
Нема родитеља на земљи. Родитељ је на Небу. На земљи су само стараоци. Они, што себе називају родитељима на земљи, лопови су и разбојници.
На земљи су само стараоци; и то је превелика част.
Дато вам је на старање најдрагоценије благо, што Бог има. И то је превелика част.
Блаженији је онај, ко се никад није родио, и коме никад ништа није поверено у старање него ви, ако је ваше старање саблазан и умртвљење душа.
Зашто се радујете деци, ако не мислите бдити над њима као над ангелима небесним? Зашто кукате за њима, кад вас рано оставе и побегну к ангелима? Туђему сте се радовали, и за туђим кукате.
Не старајте се само о осигурању тела ваше деце, јер то и лисице чине са лисичићима. Него се старајте о Богу у деци вашој. Састарани Бог постараће се за све остало. И оно што с муком сабирате деци својој, Он ће им без муке сабрати, брзо и лако.
Не изгоните Бога из деце ваше, јер ћете им отерати мир, и срећу, и здравље, и благостање.
И ако сву земљу оставите остављеним од Бога, оставили сте прегладним, који ће све појести и помрети од глади.
Не осигуравајте деци својој комад хлеба но комад душе и савести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света.
Старајте се о туђој имовини боље него о својој, и награда ваша биће неизмерна.
Царска деца дата су вам на старање. Заиста, Цар неће дати малу награду онима, који Му сачувају царевиће, и не избришу име Родитеља из памети њихове.
Кроз децу гледа Цар зачуђено у вас, и чека ваше одговоре.
Ако одговори буду смртоносни, Цар ће се повући из деце ваше, и ви ћете се старати о лешевима.
Деца и светитељи држе Те, Господе мој, остали се бунтују против Тебе. Деца и светитељи су Твоје кушање света.
Пази, душо моја, пази и не погреши.
Свети Владика Николај
„Молитве на језеру“
Слово љубве (Реч љубави)
најслађему и најљубазнијему,
и срца мојего нераздвојноме,
и многоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојего ближњему
(име рекавши),
у Господу љубазно целивање,
а уједно и милости наше неоскудно даривање.
Лето и пролеће Господ сазда,
као што песник (Давид) рече,
а у њима и красоте многе,
птицама брзо, и весеља пуно прелетање,
горама лишће,
и пољске ширине,
и ваздуха танког
дивним неким гласовима испуњавање,
и земљина ношења дарова,
која цветова које доброг мириса, и зеленило,
но и самог човечијег
јестаства обновљење
и разиграње,
достојно ко да искаже.
Ипак сва ова и друга
чудна дела Божија,
која и оштровидан ум
размотрити није у стању,
љубав преисходи.
И није чудо, јер Бог се назива љубав,
као што рече Јован Громов (јеванђелист).
Свака лаж смештања у љубави нема;
јер Каин, туђ љубави, рече Авељу:
Изиђимо нас двојица напоље.
Оштро некако и брзотечно дело љубави,
које сваку врлину превазићи може.
Лепотно ову Давид украшава
као миро, рече, на глави,
које силази на браду Аронову,
и као роса аермонска
која силази са Горе Сионске.
Јуноше и деве,
к љубавима прикладни,
љубав узљубите,
но право и незазорно,
да некако јуноштво
и девство повредивши,
којим јестаство наше
к божанственому присваја се,
божанствено не негодује.
Не жалостите, рече апостол, Духа Светог Божијег,
којим знаменовасте се јавно као у крштењу.
Бесмо заједно, и друг близу друга,
или телима или духом,
но ако горе, ако реке
раздвојише нас, Давид да рече:
Горе Гелевујске, да не сиђе на вас
ни дажд ни роса,
јер Саула и Јонатана не сачувасте.
О безлобије Давидово,
слушајте који сте царски, слушајте,
Саула ли оплакујеш, обретени
Јер обретох, рече Бог,
Давида, човека по срцу мојему.
А ветрови да се ударе с рекама
и да оне сасвим секну,
као при Мојсију море,
као при Исусу судији,
кивота ради, Јордан.
Још да се сакупимо,
још да се угледамо,
још љубовно да се сјединимо
у том самом Христу Богу нашем,
коме слава с Оцем и са Светим Духом
у бесконачне векове, амин.














