Субота, Март 06, 2021
Сарадник
Шетајући шумом, лија и меда огладнеше.
– Могао бих јести каквих крушака или меда, али где да их нађем? – покушавао се досетити медвед.
– Ја ћу јести гушчијих јаја! – самоуверено и хвалисаво изјави лија.
– Ех, ти! Како то можеш унапред знати?
– Видела сам гуску где лежи на јајима.
– Ти то као да јаја стоје на извол`те, је ли? Не верујем да ће се гуска са твојим планом сложити - изрази медвед сумњу.
– Та сама ће ми помоћи! Хајде да видиш!
И седе меда у чеку, а лија се пришуња кокошињцу и поче да се, кобајаги, са неким дошаптава:
- Газда је насадио две гуске, али ону ближе кући боље гледа.
Гушчија утроба поче да се окреће на ове речи и црв сумње је подиже из гнезда како би лично проверила ову неправду. А док се она смуцала по дворишту, тражећи другу гуску, лија је ушла у кокошињац и појела сва јаја. По повратку, љута што није нашла што је тражила, гуска затече лију како се облизује.
– Крадљивице! – викала је несрећница гушећи се од гнева и плача. - Како си смела...?!
– Заиста, не бих успела без твоје помоћи – изјави лија зацакливши очима лукаво.
Аутор: Јелена Јергић
Ова ти је за чисту десетку. У свакој несрећи сами кумујемо нај мање, једну половину.
Лаки
Кад траже неког нечовека, који се скрива међу људима, траже га по оним слабостима или склоностима којима робује. По њима се нечовек влада и према њима тражи и јатаке и саучеснике. Тако има много оних који мисле да стоје, а заправо су заглављени у блату својих немоћи.