Уторак, Јануар 27, 2009

Принц Растко

Српски народ је веома наклоњен деци. Имати више деце Срби сматрају великим породичним благословом. Немања и његова супруга Ана имали су два сина и неколико кћери. Онда су престали да добијају децу дуго времена, иако су желели да их још имају. Почели су да се усрдно моле Богу да их обрадује и трећим сином, "који ће бити разонода нашој души, наследник наше владавине и потпора у нашој старости.". Своје молитве поткрепили су заветом да ће, иако им Бог испуни жељу после тога наставити свој живот као брат и сестра, а не више као муж и жена. И Господ Бог, по величини своје доброте, подари им мушко чедо.

Оно је заиста било чудо од детета, лепо и бистро. На крштењу му дадоше име Растислав, скраћено Растко. Што је Растко више растао све је више био вољен, не само од својих постаријих родитеља, већ све уже родбине и целе државе. Срећни родитељи гледали су дете са нежном љубављу и светачким поштовањем, као да га нису они родили, већ као да је послато са неба. Посетиоци и многи други говорили су о њему: "Ово ће дете бити нови знак свету.". Као дечак, Растко је био васпитаван од најбољих учитеља, које су љубимцу могли да пронађу његови драги родитељи. И у учењу и у владању он је био понос и радост својих наставника. Када је напунио петнаесту годину, Немања му даде једну покрајину, да би стекао искуство у управљању и администрацији. (1) Младом принцу додели отац неколико искусних државника и официра, да га упућују у принчевским дужностима и војним вештинама. Исто тако му додели неколико племићских синова да му праве друштво у спорту и разоноди.

Растко је ревносно и пажљиво пратио упутства својих старијих. Није избегавао ни по неке од пристојних разонода са својим млађим друговима. Чинио је то увек умерено, никад претерано. Научио је да цени вредност одмора и спорта. Увек љубазан, отворен и живахан, он је са друговима ишао на јавне игре, безазлене представе, лов и нарочито на војне вежбе. Међутим, никад није учествовао у прекомерним задовољствима, вечерњим гозбама или у неумерености у јелу и пићу.

Речено је за њега да се никад није смејао, али је увек био насмејан. Својом уздржљивошћу често би посрамио своје необуздане другове. Он их није укоревао речима или љутитим погледом; његов лични животни пријем био је довољан прекор за њих.

(Рука Светог Саве, манастир Свете Тројице, Пљевља)

Уместо да троши време на сујетне разоноде, он је читао озбиљне списе са пергамента, које му је отац набављао, нарочито оне о религији и историји. Редовно је присуствовао богослужењима у цркви, молио се, постио и давао милостињу сиротињи. Сви су се дивили његовој чедности. Био је омиљен због необичне племенитости. Богате поклоне које је примао од родитеља и народа брзо би делио својим службеницима, учитељима и друговима, не задржавајући ништа за себе.

Чак и у својој раној младости Растко је волео да дубоко и дуго размишља о вери, што је необично за младе особе. Ово не значи да он није волео да ради. Напротив, био је веома вредан и извршавао је своје дужности најсавесније. Али после рада, у слободним часовима, најрадије је волео да размишља о великим тајнама човекова битисања и судбине. Велики кинески мислилац Конфучије рекао је: "Лако је радити, тешко је мислити." Према томе, има много више радника него мислилаца међу синовима човечијим. Српски принц је био увек спреман за рад и наклоњен размишљању. Ове две урођене особине створиле су најмудрије и најјаче личности у историји.

Такав је био краљевић Растко, син Немањин, нежна грана великог храста.


1. Сматрало се за сигурно да је та провинција била Травунија или садашња Херцеговина. Чак и у наше време народ у Херцеговини са поносом назива ту српску провинцију: Војводство Светога Саве.

(Из књиге "Живот св. Саве", Светог Владике Николаја Велимировића)

[Одговори]

svaka čast pričalice!
Prijatno!*

Comment by domacica (01/27/2009 12:57)

[Одговори]

*домаћица
Молим лепо, драга.
Поздрав!

Comment by pricalica (01/27/2009 13:08)

[Одговори]

Pravi prigodan post za školsku slavu! Bravo, pričalice!

Comment by sanjarenja56 (01/27/2009 15:06)

[Одговори]

:)))
pozzz pricalice...

Comment by suky (01/27/2009 16:54)

[Одговори]

Srecan praznik Svetog Save...

Comment by grlica (01/27/2009 17:20)

[Одговори]

Veliki ljudi, velika djela. pozdrav

Comment by mandrak72 (01/27/2009 17:31)

[Одговори]

Pricalice divno si ovo uradila...Cestitke povodom praznika uzvracamo ja i moja citalica, i puno te pozdravljamo:)))

Comment by casper (01/27/2009 19:08)

[Одговори]

*сањарења56
Деца су увек на првом месту; код свих па и код мене. Трудим се, мила...

Comment by pricalica (01/28/2009 00:14)

[Одговори]

*suky
Поздрави узвраћени и, наравно, долазим да видим наставке, дао Бог... осмех делим.

Comment by pricalica (01/28/2009 00:15)

[Одговори]

*грлица
Хвала, Птицо, такође!

Comment by pricalica (01/28/2009 00:15)

[Одговори]

*мандрак72
Да и ко би смео, ко би могао њих коментарисати, заиста! Поздрав, приповедачу.

Comment by pricalica (01/28/2009 00:16)

[Одговори]

*каспер
Хвала Богу на свима, на теби а најпре на твојој Мрвици. Честитам јој од срца школску славу и да јој молитве Светог Саве буду у помоћ док науку изучава али и у свакодневном животу све до у вечност. Свако добро обема и најсрдачније поздраве шаље вам Причалица!

Comment by pricalica (01/28/2009 00:19)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме