Понедељак, Јануар 26, 2009
Спознавање сопственог идентитета
(Урош Предић - Свети Сава благосиља Српчад)
Пред напад на Југославију 1941. године, генерал Александер фон Лер, командант Јужног фронта, добио је од Хитлера лично наређење у коме је, између осталог, стајало: „Уништити српску интелигенцију, обезглавити врх Српске православне цркве, и то у првом реду патријарха Дожића, митрополита Зимоњића и жичког владику Николаја Велимировића, калуђере и калуђерице српских манастира“. Три и по века раније, Синан-паша спаљује мошти Светог Саве на Врачару. Поред афективног демонстрирања моћи над потчињеним, а непокорним робљем, ова и оваква предузимања имају за циљ ударање у виталну тачку свих облика људске заједнице, од породице до народа: њено духовно вођство. Делотворност тактике коју је још старозаветни пророк препознао и описао речима: „Удари пастира и овце ће се разбећи“ (Захарија,13, 7) до сада је безброј пута потврђена на овим просторима.
Стари Завет, посматран са историографског аспекта, као повест Израиља, сведочи о законитости у смењивању периода благостања и страдања. Прво је увек бивало по Божјој вољи, а друго по Његовом допуштењу. Напредак једног народа долази као последица његовог живота у складу са Божјим моралним законом, а стагнацији и пропадању увек претходи морално посрнуће. Будућност народа може се поуздано предвидети из стања његове елите. Ако је врх народа недорастао својој улози, ако крем (државни, духовни, интелектуални), сметне са ума да, уз привилегије које такав статус носи, иде и много веће бреме обавеза према народу, онда се том народу сигурно не пише добро. Старо педагошко начело вели да је пример увек делотворнији од речи, те стога на бољу будућност могу да рачунају само они народи чији челници су спремни да све своје потенцијале заиста, а не само на речима, ставе у службу опште добробити.
Није случајно што је најславнији период српске историје заснован на темељу који је поставио Свети Сава, духовник, дипломата и просветитељ коме српски народ дугује спознавање сопственог идентитета. Још мање је случајно што је тај период трајао онолико кратко и окончао се падом у петовековно ропство. „Бог се драги на Србе разљути“, јер „наши цари закон (Божји) погазише... за правило лудост изабраше!“, ламентира Његошево коло, оглашавајући, у име читавог српског народа, да национална трагедија нипошто није плод пуког случаја. Баш као ни Синан-пашин гнев према светитељским моштима: завојевач је непогрешиво препознао дух Светосавља као највећу препреку остварењу својих амбиција.
У посттурском раздобљу српске историје успони су били крхки и краткотрајни, нешто попут пауза између падова. Данас нам је овако како нам је. Зашто? Уместо одговора послужиће још једно поређење са старозаветним Израиљем, чијим челницима свети Јован Крститељ вели: „Не говорите у себи: имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подићи децу Аврааму“ (Мт 3, 9). Примењено на наше околности: дивно је што имамо Светога Саву, али уместо пуког хвалисања славним духовним родоначелником, требало би да се запитамо колико збиља водимо рачуна о грађевини којој је он поставио темељ.
Јесмо ли достојни настављачи његовог дела?
аутор: Миодраг М. Поповић, Православље број 931-932
- kažem da sam sin i sluga verni tog učitelja, a ljudi me pitaju
- kako na takvom jednom živom drvetu jedna tako suva grana
*suky
Поздрав теби и добродошлица! А ти не брини због питања свакојаких, већ се угледај на учитеља као и он на Христа, верујући да је у Њему и кроз Њега васкрсење и Живот, чак и за суве гране, под условом да се не отцепе, а и што би?
Поздрав од Причалице!
nisam bas toliko suva grana
hvala velika u svakom slucaju
*suky
Значи, има сока! Драго ми је и радујем се, заиста!
savršen post za dan pred Savindan.
nadam se da neće mnogo vode proteći Savomi Dunavom dok ovakva upozorenja stignu do svih.
Prijatno!*
*домаћица
Нада никад не умире, драга Домаћице! Стићи ће, не брини, даће Бог молитвама Светог Саве.
ima duha svetog, verujem i nadam se.
ovo dole je citat po sećanju nekog proroka koji je rekao kako će u naša vremena biti mnogo onih koji će govoriti kako su im sv.Sava, sv.Nikolaj i drugi veliki duhovnici učitelji a biće suve grane pa otud i ovo pitanje.
puno pozdrava pričalice
Bog se javi!
*suky
Ваистину се јави! А ја се сетих оних примера из житија светих, где су духоносни Старци још за земнога живота, давали својим духовним чадима, смирења ради, да заливају суве биљке, а ове, попут Ароновог штапа, олисташе и процветаше. Као што рекох: нада никад не умире, чак ни кад нема капи сока. Хвала, suky, на разговарању.
da.
divni su to ljudi.
imam i ja dosta takvih priča da ti ispričam...
nema na čemu pričalice, uvek.
pozdrav
Bojim se da naš Srpski narod ne umije da izabere vođe. Vođe se trude da sve svoje potencijale usmjere da obezbijede potomke, ali svoje. Bojim se njihovih neiskrenih namjeraa. U vremena krizna kandidati za poslanike trebalo bi da se odreknu plata i privilegija, ako u njima ima išta od patriotizma kojim nas obasipaju na sve strane.
Svet moze biti potpun i srecan samo onda kada prihvati duhovna nacela svojih duhovnih oceva...
Ali materijalno je davno odnelo prevagu.
Ovo nije svet koji je Sveti Sava hteo da stvori.
Ali to ne umanjuje sansu da pravednici prosperiraju.
Naprotiv.
Tesko vreme i vidim kao nacin da se odvoji zito od kukolja.
Nismo dostojni nastavljaci dela presvetog Save.
Ali,neka i jedan dostojan,pod ovim nasim Nebom.
Bice mnogo vise nego sto smemo da ocekujemo...
„Удари пастира и овце ће се разбећи“ je oduvek važilo i važiće. Imaju li takvi kao nikočlaj Velimirović dostojne naslednike? Ne, koliko ja vidim. Nažalost.
P.S.Stalno me zbunjuje red tvojih komentara, prvo idu novi pa stari...ŽTo se da lako podesiti, ako želiš.
*suky
Радујем се унапред. Поздрав и срећан Празник!
*мандрак72
Власт је увек спрам народа: какав народ, таква и власт; вазда било. Тако да нема вајде вадити се на њих, све док се ја не поправим. Поздрав, приповедачу.
*степскивук
Када говоримо о свету, не смемо сметнути с ума да смо и сами његов део, те је одговорност и на нама. Понајпре на нама. Ко себе себи узме за противника, тај неће имати времена за свет, јер - веће силе нема по нас, нити сметње...
*сањарења56
А имамо ли ми очи да видимо, питање је? Дух Свети дише где хоће. А Господ Га је послао нама на утеху. И нема разлога да сумњамо.
п.с.: Ево, мила, враћито на старо. Сад је све од горе на доле...