Четвртак, Децембар 18, 2008
Други део
Напомена:
У совјетској штампи онога времена такође је било саопштења о Зојином случају. Одговарајући на писма која су стизала у редакцију чувеног листа, неки умишљени научник потврдио је да догађај са Зојом заиста није измишљен, али је притом изјавио да је у питању врста укочености досад још непозната науци. Неистиност овакве претпоставке очигледна је: јер прво, код укочености, тј. обамрлости, нема такве камене отврдлости коже, па зато лекари могу болеснику да дају инјекције; друго, обамрлога је могуће преносити са места на место и он лежи, док је Зоја само стајала, и то стајала толико колико обични људи нису у стању да стоје и притом је нису могли померити с места; треће, обамрлост сама по себи не обраћа човека Богу и не доноси откривење с Неба, а у Зојином случају не само да су се хиљаде људи обратили вери у Бога, него су и веру своју јавили делима, то јест крстили су се и постали морални: не само да су признали да Бога има, него су и постали хришћани. Јасно је да узрок томе није била обамрлост него деловање Самог Бога: Он чудима утврђује веру, да би избавио људе од грехова и од казне за грехе.
* * *
"Ево шта је испричала Клавдија Георгијевна Петруњенкова из Санкт Петербурга - духовна кћер митрополита Николаја (Јарушевича).
- Када се догодило Зојино стање, упитала сам владику да ли је био у Кујбишеву и да ли је видео Зоју. Владика је одговорио:" Био сам тамо и молио се, али икону од Зоје нисам узео, још није било време, него је икону узео отац Серафим (тада још отац Димитрије)." Кратко време пред смрт оца Серафима била сам у Ракитном. На горњем месту у храму, десно од престола, видела сам икону Светог Николе у окову (оквир, риза од сребра или злата на икони - Нап. прев.). За време разговора са оцем Серафимом у његовој келији упитала сам:" Баћушка, је ли икона Светог Николе, која се налази код нас у олтару, она која је била код Зоје?" "Да", - одговорио је... О Зоји више нисмо разговарали.
О кујбишевским збивањима приповеда протојереј Андреј Андрејевич Савин, који је у то време био секретар Самарске Епархијске управе: "То је било за време епископа Јеронима. Ујутру бих угледао групу људи како стоји близу те куће. А предвече је мноштво већ достигло хиљаду људи. Биле су постављене патроле. Али људе у почетку нису дирали, очигледно је да се испољавала почетна сметеност. Већ касније почели су све да растерују. Изговор је обично био: "Реметите мир становника и аутомобилски саобраћај"... Али гомила је свеједно расла врло брзо. Многи су долазили чак из околних села.
Ти дани су били веома напети. Народ је, разуме се, очекивао од нас разјашњење, али ни један свештеник није прилазио ни близу те куће. Бојали су се. Тада смо сви ми ходали по "танкој жици". Свештеници су били на "регистрацији" - њих су постављали и смењивали опуномоћеници извршног одбора (исполкома) за послове религије. У сваком моменту сваки од њих је могао да остане без посла и средстава за живот. А ту је тако добар повод да се са нама обрачунају!...
Многа слична чудеса су се догађала: када су се безбожници дотицали светиње, били су поражавани...
После узимања иконе од Зоје, оца Димитрија (у монаштву Серафима, по Светом Серафиму Саровском) су оклеветали и измислили против њега нову ствар, а владику Јеронима разрешили дужности управљања Кујбишевском епархијом..."
(Из књиге "Православље је волети")
Свим свечарима желим пријатно претпразнично вече и срећан и Богом благословен сутрашњи Празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.
Молитвама Светог Николаја, Господе Исусе Христе помилуј нас и спаси. Амин.
http://www.esnips.com/doc/0948bea2-7a51-4054-a6b3-cdfdad8e16c1/Sv.-Nikola-(19-decembar)
Hvala :)
Nasi starci slave,sutra idem tamo :)
Pisacu o tome,nekako mi uvek toplo oko Svetog Nikole...:)
Hvala pricalice.Ja ne slavim sada nista, ali moj otac slavi
Sv.Nikolu.
Htela sam da ti se zahvalim na uputstvima za postavku sličica. Uspela sam! Hvala puno!
Уписујем се на листу оних који ти се захваљују на честиткама, а и на овој причи коју сам читала са сузама у очима, обузета и радошћу и језом, јер су се та два осећања сударала онако како се понекад сударају наш живот и наше жеље, наша вера и понека сумња.
Оваква чудеса вероватно се дешавају само онда и само тамо где ништа друго не помаже и не приводи људе разуму.
*тужна
Радости, како је то лепо! Јесте, роде, много топло у души. Једва чекам писаније!
*Каспер
нема на чему, драго ми је и радујем се. Поздрав твоме оцу уз целив руке.
*Ви
Још ако си се кроз њу присећала својих сусрета са мајчицом Русијом, разумљиво је посве!
*јеленак85
Ево моје лепе бубице! Драго ми је, ако је моје писаније штогод помогло. Ако треба, а, може-бити, умем, само питај! Вееелики поздрав, бубице мила.