Четвртак, Јун 25, 2009
Предсказање
Ко вере има и горе помера
Gale Franey
Годинама су се у кући на крају великог поља смењивали нада, очекивање, радост и туга. Роди се дете, поживи неколико дана и пресели се к анђелима. Родитељи су туговали, али нису очајавали. Бог дао, Бог узео, нека буде воља Његова. Радили су, молили се, помагали сиротињу. Живот је тихо протицао. Кад су престали да се надају да ће их Бог обдарити чедом, роди им се кћер. Захваљиваху Господу што их је утешио пред старост. Однесоше дете у цркву да га крсте. На крштењу им приђе нека старица и рече да ће девојчица поживети до осамнаестог рођендана, а тог дана ће је убити гром.
Dobro jutro, potrebno je verovati...pa onda...šta bude:)
Ponekad, jednostavno savrseno razumem, ali nemam komentar.
Snaga vere koja menja sudbinu...hm...svidja mi se , odoh oma da probam !
( ako prezivim , javljam rezultate! :))) )
"kad bi čovek znao gde će pasti, on bi tu seo", ali ako sa verom prihvatiš svoju sudbinu, znaćeš da nisi pogrešio.
Prijatno!**
Kao da sam znala za tvoj post,upravo danas sam vodila razgovor sa drugaricom vezan za ovu temu...Vjera bi trebala biti nas pokretac...
*анам
Добро јутро, АнаМ! Прво сам свратила на твој блог да те поздравим па ондаК и овди! А буде по вери нашој, без сумње...*****
*каспер
Не потребује сваки пост расписивање, као ни много шта друго у нашем животу да буде коментарисано. Неке ствари се једноставно оћуте у сагласности... или неслагању.
*јеленче
Немој да ја морам одавде потезати до тебе, Име! Пази шта (не)чиниш! ****
*домаћица
Ово је предивна прича о томе како човек није тек послушник Бога већ саучесник Његов што недвосмислено руши сваку чак и помисао о томе да је подређен судбини. А већ смо једном напоменули да је Промисао Божији тај који управља васељеном, видљивим и невидљивим светом. Бити везан судбином значи немати слободу да бираш, а ми, самим тим што чинимо и лоше, сведочимо да имамо слободу да бирамо.
Хвала, Домаћице, за коментар, који ме је натерао у созерцање. Поздрав!***
*грлица
Да, али као што каже Свети Апостол: вера није свију. И овде су сви веровали, само што су родитељи веровали овој незнанки, а ћерка Богу. Зато и каже Господ: неће сваки који ми говори Господе, Господе, ући у Царство Небеско, већ онај који верује у Мене. Поздрав, Птичице, теби и твојој пријатељици и мудром зборењу.
Волим ове твоје приче о саучествовању и слободном избору, јер је свака од њих дирљива и испуњена вером.
*Ви
Живот сам сведочи истинитости правоверја и кривоверја и по том питању немам дилеме никакве. Свако од нас записан је у Светом Писму и како год се према њему равнали, тако нам и бива. Поздрав, драга Ви!**
That’s a great point to bring up. There are certainly a lot of details like that to take into consideration. I offer the thoughts above as general inspiration but clearly there are questions like the one you bring up where the most important thing will be working in honest good faith. I don’t know if best practices have emerged around things like that, but I am sure that your job is clearly identified as a fair game if you are commenting as an individual.220-701 exam