Петак, Јун 19, 2009
Смртоносно узвишење
Ух...! Каква прича - опомена!
У два пасуса саопштена је сва трагика људског постојања и успињања које је често, авај, само привид.
Сјајан избор, сјајан!
Uh!
Bas tako!
"Pad sa stijene zivota"-tema o kojoj bi se zaista moglo dosta pisati.Najgore je kada covjek misli da se popeo toliko visoko da je nedostizan za sve druge,pa onda dozivi pad...tesko ko moze da ga prezivi...
Sjajna prica...pozdravljam te
*Ви
Од славе до очаја, могао би јој бити наслов, зар не? Широким путем одликују се оба, нажалост. Поздрав, драга моја песникињо!**
*каспер
Да, душо драга! Поздрављам тебе и глумицу милу и машем вам!***
*грлица
Ево како си ти лепо приметила да би могла доста писати, док, насупрот томе, стоји једна веома сажета прича. Јел да како је то чудесно? Мени је сад то упало у очи и то је нешто о чему сам ових дана и размишљала: колико је, заправо, речи потребно, да би се поука исказала? Хвала ти на коментару, Птичице. Поздрављам и ја тебе!***
zamislih se ja. baš dobro. ali, ako se pravi čovek popne na "vrh", neće s visine gledati one koji zaostaše. pomoći će im da se ispenju. i tako sebe sačuvati na najbolji mogući način.
Prijatno!**
*домаћица
На врх се иде не носом, већ савијеном кичмом и преклоњеним коленима, од милостиње и молитве за ближње. Јер сам тамо стићи не може нико! Поздрав, драга!**
Penjanje na vrh uz liticu je težak i teško se može na njega popeti bez napora i muke, inače ako je suprotno uspon lak i bez prepreka, pad je neminovan i brz. A to boli.
pozdrav
*мандрак
Према путу и путници, према врху и стремљење, зар не? Поздрав!**