[ Бисерје са нет-а... ] 11 Јун, 2009 21:36

 

Један човек на самрти позва своја три сина.

- Не могу да поделим своје имање на три дела, јер ће сваки од вас добити премало. Зато сам одлучио да оставим све ономе ко буде најпаметнији и најсналажљивији. Ево сваком иста сума пара и онај који са тим парама успе да напуни једну собу, тај ће бити мој наследник.

Први син је купио сламу, али је, са парама које је добио, успео да напуни собу до пола.

Други син је купио перје. Међутим, и он је, попут старијег брата, напунио просторију половично.

Трећи је наследио све!

Купио је само једну обичну свећу и, кад се спустила ноћ, он је запалио и испунио целу собу светлом.

[ Генерална ] 09 Јун, 2009 14:48
 
 
 
 
 
 
http://www.grafamania.net/clipart/images/69456-zabavnye-zverjushki.html
 
[ Генерална ] 08 Јун, 2009 19:43

Мироточива икона Старца Тадеја


Апостол Павле каже, ти кажеш да верујеш, хајде покажи своју веру од својих дела. И сатана верује па дрхће, али се противи. Противи се сваком добру. Многи овде на земаљској кугли сматрају себе невернима, али кад боље размислимо о нама самима видимо да не постоји ни једно разумно биће на земаљској кугли, које не чезне срцем за животом и за апсолутном љубављу. Апсолутна љубав се не мења, она траје довека. Ми свим срцем чезнемо за апсолутним добром, за апсолутним миром, уствари ми свим срцем чезнемо за Богом. Бог је живот, Бог је љубав, Бог је мир, Бог је радост. Ми срцем чезнемо за Богом, а мислима се противимо Богу. Сатана верује, па дрхће, али се противи. Исто тако безбожник није безбожник, него је противник. Дакле, ми срцем чезнемо за Богом, али му се противимо. Наше противљење неће нашкодити Богу јер Он је Свемогући, али хоће нашкодити нама самима. Мисли, расположење, жеље руководе наш живот. Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте — онда је и у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас, јер су наше мисли мирне, тихе, пуне љубави и доброте. Ако у себи носимо негативне, паклене мисли, онда је и наш унутрашњи мир разорен. Свети Оци о мислима кажу: "Која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и неприхватити." Ми треба да се трудимо за своје добро, да се у нама учврсти мир, радост, љубав Божанска. Отац наш Небески жели да Његова деца имају Његове Божанске особине, док смо ми пуни љубави, мира, радости утехе, истинитости, племенитости. Господ, а и сви ми желимо да будемо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена, она зрачи племенитост и доброту. Таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте. Таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите. Такви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и Бог нам даје благослов да живимо, да имамо све што нам је потребно за живот. Ми треба мислено да се изменимо.

 

У породици

 


Видите и сами како ми у породици стварамо хармонију или дисхармонију, зависно од наших мисли и жеља. Ако је домаћин у кући много оптерећен бригама и мислима о некој тешкоћи, он тим мислима ствара немир, не само себи, него и целој својој породици. Сви су у кући утучени, немају мира нити утехе. Он као домаћин треба да зрачи добротом, па да се из њега емитује на све остале у кући. Такав смо ми мислени апарат. У своје време нисам знао да човек не сме вређати своје родитеље, ни телесне ни духовне. Ми их не смемо вређати ни својим мислима. У своје време нисам био свестан, да вређање доноси тешке последице за све нас. Ја сам много страдао, због тога што сам свога оца мислима вређао, и сада не могу да се накајем због тога. Мој отац је био миран, тих, кротак човек, невероватан добричина. У своме животу никада болестан није био јер је увек имао унутрашњи мир, па су му и органи радили без оптерећења. Цео свој живот посматрао је као представу, када га неко вређа није се вређао, био је миран и тих. Ја бих био сретан да сам његових карактерних особина. Ми смо мушкарци већином на мајке, док су женска деца на оца. Људи не знају зашто то тако бива, да се у једној породици рађају девојке, а у другој мушка деца. Људи то не знају, немају појма, а Господ нам је показао како то и због чега. То много зависи од крвне слике родитеља. Ако су им крвне слике сличне, бивају деца и женска и мушка, али ако је мајчина крвна слика јача, онда се мушкарци рађају, а ако је очева крвна слика јача, рађају се женска деца. То се може на много места видети. То се исто може видети и преко пчела. Пчелари добро знају да се матица једном у животу пари са другом. Која угине након парења, и она у себи носи јаја. Докле год у себи има семе и једне и друге стране, рађа и радилице и трутове. Након две године пчелар мора да је одстрани, јер носи само трутовска јаја, само мушкарце, нема радилице. Видите, на много места Господ нам открива зашто се рађају и мушка и женска деца. Бог нам све открива, али потребно је мало размишљања, јер много је што тајно и ми не умемо да схватимо. Од наших мисли бива добро или зло, мир или дисхармонија у породици, и они који су побожни желе увек да буду добри и мирни. Они се труде, али бриге земаљске често пута оптерећују човека. Господ је све наше бриге узео на себе, јер ми себи помоћи не можемо, већ само компликујемо ствари.

 

Када би се народ покајао, не би овако страдао...

 


Ми сада у нашој земљи, па и у свету, беремо плодове наших мисли и жеља. Нису нам добре жеље, нису нам добре мисли, не може ни добар плод да буде. Потребно је да се покајемо, да изменимо живот. Покајање није само да одемо код свештеника, већ је потребно да се душа ослободи те мисли и депресије у коју је упала због кривудавих линија у животу. Покајање је измена живота, окретање према апсолутном добру, остављање негативне стране. Тога слабо има и код побожних и због тога страдамо. Кад би се наш народ покајао, не би доживљавао ово страдање сада, јер ми сами, својим жељама и мислима компликујемо себи живот. Ја то пре нисам знао, али сада видим да сам крив за све и те како сам крив за све. Ја сам се зачудио да су Свети Оци себе сматрали најгорим од свих људи. Долазила ми је једна девојка. Мајка и отац су јој лекари, а она ради у Академији. Била је у манастиру Витовници 1963. године, па ме питала многе ствари. Ја видим да је она много ожалошћена на мајку. Оца је много волела, а мајку не. Када сам је питао зашто, рекла је да мајка није желела ћерку него сина. Она има старијег брата, али је отишао у Париз да живи. Ја сам је молио да не ратује са мајком која ју је носила у утроби, родила је, одгајала. Отац јој се већ упокојио, мајка остала удовица и она је једина утеха својој мајци у животу. Она је у манастир бежала два пута и отац ју је враћао. Рекао сам јој да не жалости родитеље, да претрпи јер се монахиња може бити и без униформе. Господ не тражи од нас униформу. Господ тражи да наш живот буде добар, племенит. Монахиња се и у свету може бити. У Русији има доста монаха, монахиња и свештеника који не носе униформе, јер је забрањено. У Русији је много израстао дух побожности. Доће Господ и код нас, само морамо да се молимо од срца Господу да нам помогне, јер смо се много охладили. Наша вера треба да порасте. Она расте постепено и бива јача и јача. Кад се помолимо од срца Господ ће нам учинити јер он је Бог свију нас, родитељ наш и зато треба да ојачамо у молитви. Треба да будемо једномишљеници у нашој држави и ако то постигнемо нећемо имати непријатеља.Кад посматрамо историју израиљског народа видимо да их је непријатељ покоравао сваки пут кад одступе од Господа, али им је Господ увек помагао када би осетили искрено покајање. Господ је са нама увек. Ми грдимо наше политичаре који су на власти, али они су наша деца. Ми стари смо криви, а не они, јер им нисмо пружили животни пример да се угледају. Ми смо слика својих родитеља, слика старијих, а од њих нисмо имали много шта да видимо. Ми старији смо криви јер нисмо децу упутили правим путем. Ми стари треба изнова да почнемо од себе, а не да споља поправљамо друге. Свети Оци кажу да треба себе да исправимо, да се спасавамо, па ће се многи од нас спасити. Треба да се потрудимо да будемо добри, увек мирни, тихи, да свугде осећају мир и тишину из нас. Сами смо видели да ми својим мислима можемо да привлачимо себи, или да одбијамо од себе. Треба да се изменимо, да нам вера ојача и да се онда потрудимо. Свети Оци су много објашњавали о умној молитви, како треба управљати ум и срце. Свети Оци кажу да треба да се потрудимо да нам сваки посао, свака мисао, рад, да све потиче од срца, јер се срцем осећа, а не главом. Главом се мисли, а кад све из срца потиче, онда је то концентрација свих умних сила у срцу. Кад се молимо, то радимо из срца, јер је Господ, Господ срца. Он је центар живота сваког живог бића. Он је покретач живота и не треба да Га тражимо на неком другом месту. Он је ту и очекује да Га прихватимо, и да му верујемо. Мало вере имамо у Господа, мало поверења. Када би имали толико поверења колико имамо у свога пријатеља када га замолимо да нам нешто уради, када би имали толико поверења, не би ми и наша држава толико страдали. Мислени хаос код нас и у нашој држави долази од наших мисли. Ми смо ти који стварамо дисхармонију мисли, и кад би наши политичари били истомишљеници не би било овакво стање. Ми нисмо свесни да је у нама Божанска енергија, Божански живот у нама. Свака јединка као Божанска енергија, када се уједини са осталима, ствара огромну снагу и непријатељ од тога бежи, јер је ту хармонија, а тамо дисхармонија. Када би се наши политичари ујединили, ми не бисмо имали непријатеља, онда непријатељу не вреди ни оружје, ни војска, ништа.

* * *

Икона Старца Тадеја, која се налази у кући благочестиве породице, замироточила је недуго након његовог блаженог уснућа (13.04.2003.г.).

 

[ Бисерје са нет-а... ] 08 Јун, 2009 01:03

 

Jacek Yerka, Waiting for a tram

 

Бог је стварао човека од глине и, кад је завршио, остаде један део неискоришћен.

 

- Шта још желиш да учиним? – упита Бог Човека.

 

- Желим да ми прилепиш Срећу – одговори Човек.

 

Бог не рече ништа, већ узе онај преостали део и положи га Човеку на длан.

 

Сами стварамо своју срећу - не ропћимо на Бога! Једна народна изрека каже: „Како простреш, онако ћеш и лећи“. Све је у нашим рукама.
 
[ Генерална ] 07 Јун, 2009 18:42

Ево Празника, браћо, који нам казује шта је то човек, шта је то дух човечији, шта је то ум човечији, шта је то срце човечије, шта је то мисао човекова.
Данашњи Велики Празник казује нам ту тајну. Нама је Господ, стварајући нас као људе, дао духа, дао душу. Ради чега? Казује данашњи Празник: ради тога да ми дух свој Духом Светим усавршимо, Духом Светим развијамо, Духом Светим ходимо кроз овај свет и кроза сву вечност. Није човек шала, бре! Бог се није шалио када је стварао човека. Човек је врло озбиљна тајна, и велика и највећа тајна Божија у овоме свету.
На Спасовдан, шта смо ми прослављали? Прославили смо Господа Христа који се са телом Васкрсе и Вознесе на Небо. Шта је тиме казао Господ? Господ је казао то да ће тело наше, и моје и твоје и свачије, васкрснути из мртвих и узнети се изнад свих Небеса. Господ је постао човек да покаже пут човеку кроз овај свет. И оно што се десило са његовим телом, десиће се са свачијим телом, са телом свакога човека.
Ми идемо, галопирамо ка гробу. Је л` то завршетак нашег живота? Да ли је црвињак завршетак човековог бића? Ако је то тако, онда се Бог подсмевао човеку када га је створио као човека.

Напротив, Бог је створио тело човеку да тело победи грех, да тело победи смрт, да тело победи ђавола, и да васкрсне из мртвих, и узнесе изнад свих Небеса. То је пут човековог тела. И тај пут пропутио је Господ Христос. Нико други осим Њега! И показао којим ће путем ићи моје тело и твоје тело, и свачије људско тело.
И данас, на Духовдан, на дан Свете Тројице, шта ми славимо? Ми славимо највеће чудо овога света, браћо. Славимо рођендан Цркве Божије. Шта је то рођендан Цркве Божије? Силазак Духа Светога на Свете Апостоле, на Цркву Христову, и вођство Цркве од стране Духа Светога кроз овај свет, и кроза све светове. Данашњи Свети Празник показује каква је сила и моћ Господа Христа и у чему је наша вера. „Наша вера је у Сили и у Духу Светоме“, како вели Свети Апостол. У Сили и у Духу Светоме.
Гле, дванаест рибара Галилејских, дванаест простих сељака, крећу у свет после данашњег Дана да проповедају, кога? Шта? Највеће чудо, најмилије чудо, да проповедају Господа Христа, Васкрслог из мртвих! И да Његовом силом, силом Духа Светога, чине чудеса која људи уопште не могу никада чинити без Божанске Силе Божије. Дванаест простих рибара кренули су после овог Великог и Славног Празника у свет. Ради чега? Да проповедају Васкрслог Господа Христа. Васкрслог Господа! То значи, да проповедају Победитеља смрти, Победитеља греха, Победитеља ђавола. Нису се они плашили никога у овоме свету. Цела Римска империја ондашња, цела царевина Римска устала је на њих. Они су постали буктиње, које су незнабошци спаљивали. Но триста и тринаест година стално је гоњено Христово име и Христови следбеници. И ко је победио? Да ли оружје Римске империје? Не, не, не! Победило је дванаест простих рибара Галилејских. Чиме? Силом Христовом! Исцељивали су болне, васкрсавали мртве, чинили безбројна чудеса, изгонили ђаволе. Свет је био запрепашћен и запањен, гонили су их, приморавали да се одрекну тога. Не! Нико се од њих није одрекао Господа Христа, сви су с радошћу ишли на смрт, ишли су у погибију за Пресветог Господа Исуса.
Тако је било у прво време Хришћанства, тако је остало и у сва времена. Тако је и данас. Колико данас гоне нас Хришћане, са свих страна? Одузимају се деци духовне небеске радости. Нигде се не допушта да се Име Божије слави, да се деца уче Правди Божијој, Истини Божијој. Милиони, милиони Хришћана и данас умиру за Господа Христа. Милиони! То што никада није било, у Римској империји гинули су за Господа Исуса. Али је свет онда био мањи. А данас четири милијарде људи, и милиони нових мученика. Шта је то? Каква то сила данас гони тебе и мене да неустрашиво проповедамо Господа Христа, да верујемо у Њега, када се не допушта да верујемо? То је та Сила која је пронела Христово име кроз свет, Име Спаситеља, и данас дању та иста Сила делује међу нама.
Погледајте на Српске Светиње, о којима пишу гадости ових дана, о светим моштима наших великих Светитеља. Погледајте Светог Василија Острошког. И данас дању дешавају се Еванђелска чудеса. Ко је тај Србин који то не зна, и ко је тај Србин са болешћу, а да се није излечио од њега Славног и Дивног Светитеља Божијег? Он, Свети Јоаникије Девички, Прохор Пчињски, Свети Гаврило Лесновски! Земља Српска пуна  Светих моштију чудотворних. Јеванђелска чудеса дешавају се и данас, која су се дешавала за време Господа Христа и Светих Апостола, и кроз целу историју.
Зато, ми Хришћани не бојимо се смрти, не бојимо се гонитеља наших. Нека знају, ми имамо сигурно оружје за победу, а то је смрт за Господа Христа. Ми тиме побеђујемо! Када је велики Светитељ Свети Божији Григорије Богослов, обратио се гонитељима Хришћана у четвртоме веку, он им вели: Знајте да ми Хришћани имамо оружје сигурне победе, а то, то је смрт за Господа. Ми са радошћу идемо и гинемо за Господа Исуса, јер пред нама је отворена Вечност, пред нама је отворен Вечни Живот, пред нама је отворено Царство Небеско. Шта ће нам учинити људи, шта гонитељи данашњи? Мушице, мушице! Комарци који пљују на сунце и пљувачке се враћају на њих саме.
Да, ми смо позвани као Хришћани, да себе усавршавамо Духом Светим, Духом Који је у Цркви Христовој, Духом Који је Апостоле начинио Мученицима, и све безбројне мученике, и безбројне милиона Исповедника Господа Христа, и данас и јуче и вавек. Шта треба да радимо са својим духом, са својом душом? Оно што су радили Свети Апостоли са душама свих верних. Испунимо себе вером у Господа Христа, вером непоколебљивом, испунимо себе љубављу према Господу Христу и према браћи својој, испунимо себе молитвом, постом, свима Еванђелским врлинама. И тако ми стичемо Духа Светог, тако ми узрастамо дух свој, душу своју онебесујемо, чинимо је бесмртном и вечном, уносимо Духа Светога у њу.
Јер шта је циљ нашег живота? Циљ нашег живота - да стекнемо што више Духа Светога, еда бисмо могли побеђивати сваки грех, свако зло, сваког ђавола у овоме свету. А то се стиче, браћо моја, никако друкче него помоћу молитве, помоћу поста, милостиње, милосрђа и свих осталих Јеванђелских врлина. Циљ је нашег живота стећи Духа Светога, а кад Њега стекнемо, шта ће нам учинити људи? Наша је радост у томе што смо јачи од смрти, не само од смрти, него јачи од сваког ђавола и од свакога греха. Зато, ви чујете на Светој Литургији: Горе имајмо срца! Не плашимо се наших гонитеља, не плашимо се оних који хоће да нам душу отму, него са вером у Господа Христа ми ћемо побеђивати све непријатеље вере наше. Смрћу нашом, ако треба.
Нека би Благи Господ на данашњи Дан свима нама дао силу и моћи да се духовно родимо, пошто је данас рођена Црква Христова, а пошто је данас њен рођендан, данас је рођендан и свакога Хришћанина, свих Хришћана уопште. Рођендан у Господу Христу, рођендан у Вечности нашој, рођендан за све што је Небеско и Наднебеско.
Данас, данас је, како се вели у дивним црквеним песмама, завршни Празник, завршило се Спасење. Казао је Бог и Господ Христос човеку ради чега је човек у овоме свету. Дао му је сва средства за спасење, дао му је сва средства за обожење, дао му је сва средства за Живот Вечни. Зато не престајмо, браћо, смело и храбро, јуначки исповедати Господа Христа, тог Јединог Победитеља греха и смрти и ђавола и Њему се клањати и  живети Њиме, и у овом и у оном свету. Амин.

 

 

Ава Јустин
Беседа на Педесетницу 1977. г
 
 
http://www.for-foto.ru/
[ Бисерје са нет-а... ] 06 Јун, 2009 19:39

Монах Евлогије је по дану разбијао камење у Тхиваиди. То је било његово рукодеље. Увече је тражио сиромахе да их угости. Тад се осећао корисним. Његов труд и зној се претварао у делатну љубав.


Али једног дана, испод једне велике стене, пронашао је џак пун лира. Помислио је како ће сад
 његово дело бити још светије. Лире су дошле као благослов. Пуно празних стомака ће напунити. Целу ноћ није могао да склопи очи. У глави је смишљао план за планом.

Тако су прошли неколики дани.
Лире су украле мир његове душе.

Па ипак, није окаснио да препозна своју погрешку. На крају, лире су дате оном ко их је изгубио а мир се опет вратио у Евлогијево срце.


 

Колико људи начини исту погрешку, уз наду да ће моћи учинити неко сјајно дело! Мисле да ће са новцима које скупе моћи урадити нека велика дела. Али, најчешће, те паре постају повод да изгубе мир своје душе, да окрену своју пажњу на дела која засењују (творе утисак), а све то уз губитак духовности и светости њиховог срца.
 
[ Бисерје са нет-а... ] 05 Јун, 2009 17:42
НЕКОЛИКО МИНУТА СА МЛАДИМ ЧОВЕКОМ

http://www.best-norman-rockwell-art.com/images/1922-09-09-Saturday-Evening-Post-Norman-Rockwell-cover-Rivals-no-logo-400-Digimarc.jpg


Његов претпостављени га је позвао у канцеларију. Питао се зашто? Којим поводом? Због његове службе? Ради неке опомене, или начињеног пропуста?
Ходао је према канцеларији с таквим помислима. И приде са зебњом. Међутим, позвао га је ради нечег другог. Рекао му је да седне, а затим му се обратио поверљиво:
- Познајеш ли Б. ...?
- Б. ...?
О, колико му само мисли пролети кроз главу на сам помен тог имена! Искусио је на сопственој кожи сву горчину коју је овај, долазећи на положај, исказао према њему. Познавао је добро сво његово непријатељство и речи горчине изговорене на његов рачун. Годинама је о њему мислио као о свом непријатељу.
- Познајем га – одговорио је смирено.
Његов претпостављени одахну. О свом службенику је имао добро мишљење и његов суд му је био преко потребан.
- Требао бих твоје мишљење о њему, пре него што му поверим један одговоран посао. Дакле, шта кажеш?
О, тешког ли тренутка у животу једног човека! Службеник прогута. Поново призва у сећање Б. ... и његово непријатељство према њему; сетио се иживљавања, штете коју му је нанео. Сетио се живо свега и до детаља. Затим се присетио Б. самог, без њега, његових способности које су истицале његову службу.
- Дакле, какво мишљење имаш? – поново је упитао његов претпостављени.
Службеник подиже очи и погледа га. Уздахнувши дубоко, као за подстрек и снагу, он рече без оклевања оно што је знао:
- Драгоцен је. Вредан је и савестан у своме послу. И увек оствари оно што започне.
- Мора да му је пријатељ - изусти наглас његов претпостављени, кад овај напусти канцеларију. - Видело се да му је по вољи...!


Да, дете моје, није мален успех превазилазити лична осећања и говорити о вредностима непријатеља. И при том помагати му у напредовању.
Судимо свеобухватно, а не према својој горчини. Не по неправди коју смо претрпели, него целовито, и не по мржњи већ са хвалом уздижимо туђе вредности, и предочавајмо њихове дарове и таленте.
То је једно узвишено дело, које само љубав Божија може да надахне. То је дело великодушности, која чини човека лепим. То је велелепно дело које просветљује очи. То је једна од тајни среће, среће која се налази у нама, дете моје.
И ти сам осећаш како су злоба и малодушност затровали наш живот? Зато је овај и овакав покрет језика - да говори добро - врлина. И знај, да је то најлепши начин да покажеш другима каквим животом треба да живе.

"Лидија"

 

[ Генерална ] 03 Јун, 2009 12:15
КАКО ЈЕ ФИЗИЧАР ПРОНАШАО ВЕЗУ ИЗМЕЂУ СВЕТЕ ВОДЕ, РЕЧИ И ТАВОРСКЕ СВЕТЛОСТИ

 

 

Већ више од једне деценије петроградски инжењер-електрофизичар, Ангелина Доминиковна Малаховска, члан Савеза «Православни научници Русије», изучава својства, рекло би се, ненаучних појава: силу крсног знака и Божије Речи, исцелитељска својства свете воде и др. У преписци са нашом редакцијом научница је приметила да се многи православни односе опрезно према њеном раду, али постоје и они који га подржавају. Резултат њених истраживања је књига «О тајни свете воде», која је у малом тиражу изашла недавно из штампе, а рецензију је урадио предавач Санкт-Петербуршке Духовне академије, кандидат богословских наука о.Кирил (Зинковски). По његовом мишљењу, «давно познате чињенице из црквене праксе налазе у датом раду научно-експерименталну потврду», и та истраживања «могу да постану ново сведочанство истинитости Јеванђеља и Православља у нашем веку маловерја и сумњи».

 

Књигу која је стигла у нашу редакцију смо у Москви показали председнику експертне групе за опис чудесних појава, П.В.Флоренском. «То није ништа ново», - одговорио је професор, - «што Малаховска пише, да, после чина освећења, вода мења своју физичку густину. О томе је писао још мој деда (о.Павле Флоренски – уред.)...»

 

Међутим, рад А.Д.Малаховске је јединствен и у њему има много нових чињеница. Научно истраживање је, по идеји, требало да «скине покров тајновитости» са чуда, и да га претвори у у обичну чињеницу научног експеримента. Али све се десило потпуно супротно. Резултати су толико поразни, да сама физичарка признаје: нама остаје само да осећамо страхопоштовање пред Божијим деловањем у нашој грешној природи. Наводимо њена сведочанства.

 

Из Јеванђеља знамо да је Господ Својом силом исцељивао болесне у тренутку, при чему је исцељивао и такве болести које су неизлечиве и до дан-данас: губу, поседнутост, слепоћу од рођења, потпуну парализу итд. А да не говоримо већ о томе, да је васкрсавао из мртвих. И ево већ више од 2000 година се настављају слична чуда исцељења болесних, који се с вером у Бога обраћају ка Тајнама Православне Цркве, ка исцелитељској, благодатној сили њених чудотворних икона, светих моштију, свете воде. На моје очи се од 13 болесних поклоника у Почајевску Лавру 12 (!) вратило здраво. Знам то и из личног искуства: после неуспешних покушаја «лечења» код секташа и «исцелитеља», вративши се у крило Православне Цркве, избавила сам се од многих болести и пронашла здравље и душевни мир.

 

Као научник, заинтересовала сам се тиме како се то дешава, а посебно како на црквене тајне реагује вода, која сачињава 70% и више процената нашег организма. У анализама узорака невске воде, које су урађене у лабораторијама Санкт-Петербуршког «Водоканала», се показало да у њој нема ни милионити део трагова сребра. Међутим после освећења та иста вода се не квари и постаје исцелитељска, убијајући бактерије. Ја сам покушала да проверим дејство молитве «Оче наш» и православног крсног знака на патогене бактерије. За истраживање су узети узорци вода из различитих водених извора: бунара, река, језера, које су садржале цревни бацил, златну стафилококу и друге бактерије. Показало се да, уколико се прочита молитва «Оче наш» и узорак осени крсним знаком (када су прсти скупљени по православном), количина штетних бактерија се смањивала за 7, 10, 100 и чак и више од 1000 пута! Урађено је више десетина провера уз учешће православних људи, и у свим експериментима је утврђена иста особина.

 

Разумевање и осмишљавање те чињенице је постало могуће после истраживања оптичких својстава воде, а пре свега њене оптичке густине. Истраживања су вршена у лабораторији медицинско-биолошких технологија «НИИ индустријске и морске медицине». У низу експеримената, који су вршени током две године, истраживане су оптичке густине следећих вода:

 

- света вода Малог освећења;
- вода из водовода узета на дан Богојављења;
- Крстовданска вода из цркве, освећена на Празник Богојављења;
- Света вода из реке Јордан (Јерусалим);
- Света вода из различитих светих извора Русије и Украјине.

 

Поред тога, истраживано је дејство молитве и крсног знака на обичну воду из водовода (воду су осењивали мирјани и свештеници). Такође је истраживана динамика промене оптичке густине воде од тренутка узимања узорка. У основи методе спектроскопије, као што је познато, је особина атома хемијских елемената да апсорбују светлост одређене таласне дужине. Анализа резултата мерења је показала задивљујућу ствар: после освећења од стране јереја обична вода из водовода задобија НОВА ОПТИЧКА СВОЈСТВА – значајно (ради једноставности објашњења не наводимо цифре и формуле – уред.) се повећава њена оптичка густина! То значи следеће: као прво, речи молитве су адекватне дејству не звучних таласних дужина, као при обичном говору, већ светлосних! А светлост се простире милион пута брже него звук. Друго, до данас се сматрало (закон Ламберта – Бугера – Бера) да су промене оптичке густине раствора повезане само са конкретном променом јонско-молекулског састава раствора, то јест са променом концентрације раствора. Међутим, дејство речи молитве има потпуно други механизам деловања, јер нико хемијским путем није мењао почетни састав узетог узорка водоводске воде. Значи, управо Божија благодат, призвана у речима молитве, је изменила оптичку густину воде. При чину освећења се могу чути посебне речи: «...Приђите, примите сви Духа Премудрости, Духа Разума, Духа страха Божијег, ХРИСТА КОЈИ НАМ СЕ ЈАВЉА». Те речи садрже у себи веома дубоки смисао: оне означавају ОДЗИВ ЖИВОГ ГОСПОДА КАО ОДГОВОР на молитвену прозбу свештеника – то јест Господ нам каже: «ПРИМИТЕ ХРИСТА КОЈИ ВАМ СЕ ЈАВЉА». У том тајанственом, мистичном тренутку, Господ се невидљиво за наше очи ЈАВЉА СИЛАСКОМ СВЕТОГ ДУХА НА ВОДУ, дајући тој води мољену исцелитељску силу за душу и тело. И вода се одмах «одазива» - повећава се њена оптичка густина у ултравиолетној спректралној области. Она као да се «испуњава» светлошћу. Људско око наравно не може да ухвати те исцелитељске промене структуре воде. Али инструмент (спектрограф) даје објективну оцену те појаве и неоповргнут доказ силаска благодати Духа Светога на воду која се освећује.

 

На основу резултата експеримената је формиран график, са кога се види, да су вредности оптичке густине воде из реке Јордан, где се крстио Господ наш Исус Христос пре више од 2000 година, практично ИСТОВЕТНЕ са вредностима оптичке густине свете крстовданске воде из цркве, освећене на Богојављење. Јордан и Нева имају различите географске положаје, различит састав земљишта, различиту климу, па самим тим и различиту густину воде, али једном годишње – на празник Богојављења – њихови оптички параметри се скоро у потпуности поклапају!

 

Промена оптичке густине Свете воде (Крстовданске и воде узете из реке Јордан) у зависности од времена чувања узорка


1 – Св. Крстовданска вода из Цркве, узета 19.01.2001. године, датум експеримента – 05.10.2001. године

2 – Св. Крстовданска вода из Цркве, узета 19.01.2001. године, датум експеримента – 27.05.2003., 11.12.2003. године

3, 4 – Света вода из реке Јордан, датум експеримента 27.05.2003., 11.12.2003.

5 – обична водоводска вода, пре освећења


Оптика има везе са светлошћу. Сам Христос каже у Новом Завету: «Ја Сам Светлост свету» (Јн. 8, 12). Још су древни богослови-исихисти испољавали интересовање за природу Божанске нематеријалне Таворске светлости, коју је Господ показао ученицима на гори Тавор. Они су Га видели у «виду злата, које је испунило простор». Сваке године на православни Васкрс силази Благодатни Огањ у Храму поред Гроба Господњег – и то је такође светлост! И Васкрсење Господа нашега Исуса Христа се такође десило у озарењу посебне светлости, које је оставило Његов фотографски отисак на Туринској плаштаници – погребној одежди.

 

И више од тога – само стварање материје је повезано са посебном «светлошћу», о којој се говори у Библији. Бог је створио «светлост» први дан, што указује на њено «фундаментлано» место у јерархији живота. И то није била обична сунчева светлост – јер су сунце и остале звезде створене тек четвртог дана. Није случајно светлост на славјанском «свет», то није само светлост, већ и «земља», цела «васељена». Није ли то због тога што је све око нас прожето исконском, Таворском светлошћу преображења?

 

Светлост је животворна и исцелитељска, а посебно њена ултравиолетна зрачења. Научници (немачки физичар Ритер) су то открили тек 1841 године, и то хемијском методом. Ускоро су открили бактерицидно дејство тог зрачења, које се примењује и до дан-данас на поликлиникама при «загревању», у домаћим лампама итд. То је обично ултравиолетно зрачење. Али ако се говори о Таворској светлости, онда њено дејство може да буде чудотворно. Нису узалуд аскете-исихисти, изнуравајући се у пустињама и скоро ничим се не хранећи живели 80, 90 и чак и више од 100 година. Њихова тела су се већ за живота толико преображавала, да су потом постајала нетрулежне мошти. А по њиховим молитвама, структура вода у тим областима, где су они живели, се толико мењала, да природна изворска вода чак и после неколико векова даје исцелитељску снагу онима, који са вером прилазе да се поклоне светом угоднику.

 

Из наведених истраживања се види да вода, светлост и реч молитве могу међусобно да делују. И у основи свега је Реч. Њом је створен свет («у почетку беше Реч, и Реч беше у Бога»), и њом се уз Божију помоћ настављају чуда на земљи.

 

Преузето са: http://www.hram-evenkya.ru/fnews2.php?id=1224
превод са руског др Радмила Максимовић
http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kako_je_fiziar_pronaao_vezu_izmedju_svete_vode_rei_i_tavorske_svetlosti/

Нек нам је свима срећан и Богом благословен Празник Светог цара Константина и Јелене. Амин. Боже дај.

[ Бисерје са нет-а... ] 02 Јун, 2009 00:57

 

www.blackpearlfineart.com

Живео једном један краљ и имаше он пријатеља који је говорио да је све што се дешава – добро...

Краљ се често расправљао са њим, тврдећи да није у праву. И пођу њих двојица једном у лов, а пријатељ, приликом подешавања оружја из кога ће се пуцати начини неки пропуст, тако да краљ, приликом паљбе, остаде без палца. Након тога он му приђе и упита:

- Да ли је и ово добро?

А пријатељ му одговори:

- Да.

Краљ се разљути и баци га у тамницу.

Прође неко време, а краљ поново оде у лов са својом пратњом, али их нападоше канибали; и поједоше све осим краља. Зашто? Канибали нису јели људе са дефектом; (а краљ није имао палац). И пустише га.

Краљ оде да посети пријатеља, баци пред њега свој лук, клече и поче да моли за опроштај. А пријатељ му рече:

- Јеси ли се сад уверио да је све добро што се дешава?

- Како? – упита краљ. Та послао сам те у затвор!

На то му пријатељ узврати:

- Да ниси то учинио, сад би и мене - као човека у твојој пратњи - појели канибали, а овако је све испало добро!

 

[ Бисерје са нет-а... ] 01 Јун, 2009 05:41

 

Разговараху тако Љубав и Пријатељство, кад Љубав примети:

- Ако сам ја већ присутна на свету, због чега си потребно ти?

На то јој Пријатељство узврати:

- Да бих творило осмех, тамо где ти остављаш сузе.