Монах и камење

Монах Евлогије је по дану разбијао камење у Тхиваиди. То је било његово рукодеље. Увече је тражио сиромахе да их угости. Тад се осећао корисним. Његов труд и зној се претварао у делатну љубав.


Али једног дана, испод једне велике стене, пронашао је џак пун лира. Помислио је како ће сад
 његово дело бити још светије. Лире су дошле као благослов. Пуно празних стомака ће напунити. Целу ноћ није могао да склопи очи. У глави је смишљао план за планом.

Тако су прошли неколики дани.
Лире су украле мир његове душе.

Па ипак, није окаснио да препозна своју погрешку. На крају, лире су дате оном ко их је изгубио а мир се опет вратио у Евлогијево срце.


 

Колико људи начини исту погрешку, уз наду да ће моћи учинити неко сјајно дело! Мисле да ће са новцима које скупе моћи урадити нека велика дела. Али, најчешће, те паре постају повод да изгубе мир своје душе, да окрену своју пажњу на дела која засењују (творе утисак), а све то уз губитак духовности и светости њиховог срца.