Петак, Јун 26, 2009
Сем и Естер
Пре него што видео клип крене, размислите: колико нам је, заиста, потребно да будемо срећни? Ако је ваш одговор: "Мало!", онда се поставља питање како то да са вишком наша срећа не расте, већ, напротив, смањује се. Није ли зато што тада расте наше тело, док нам се дух смањује, а тамо где је глад, онамо је дух велик. Ако не верујете, погледајте! И пустите сузе да теку, јер оне Истини служе.
O Boze...ko bi nad ovim mogao da ostane ravnodusan...Evo rasplakala sam se i u pola snimka sam htjela da prekinem,da ne gledam dalje...uzas...kao neke male bespomocne zivotinjice...Kad bi ovo bio jedini slucaj,a koliko je jos takvih...
Nažalost živimo u svetu gde je sa jedne strane ljudska beda, glad, bolest, a sa druge strane bahatost onih koji i ne znaju šta sve imaju...
nikad neće biti pravde,nikome previše, nikome premalo, za sve dovoljno...
Bože čuvaj djecu! Plačem... Tako se sramim... Svi mi zaboravljamo koliko imamo i koliko smo sretni, uvijek hoćemo više... Malo ih je koji ovo žele da vide... Ma nemam pojma šta da kažem, koliko me je rastužilo........
Ja sam jos nocas videla ovaj snimak i nista nisam rekla.
Jos uvek ne znam sta da kazem.
Besna sam jako.
Zasto su uopste snimali ovu decu?
I cemu ova reportaza?
Kao da su otisli da posmatraju zivotinje u prasumi!
Pricalice, izvini na ovakvom komentaru, ali za mene su deca, cija god bila, zaista najvece blago.
I ovaj snimak bi imao smisla samo da se na njemu vidi kako su ta deca zbrinuta, kako su dobila negu i dom.
Ovako , sve ovo mi izgleda jako ruzno i jako tuzno!
Bojim se da je komentar Casper pravi...teško da se neko pobrinuo za tu decu. Ne moraju svi biti Andželina Džoli pa da neko dete spasu od bede.
Ne mogu reći da nisam užasnuta ovakvim prizorima, ali polazeći od sebe pitam i druge: /čast izuzecima /Da li smo se odazvali svakom vapaju očajnih roditelja koji traže pomoć ovakve ili onakve vrste za svoju decu? Mnoga od njih su teško bolesna, gladna, bez krova nad glavom.............
Samo dinar dnevno po glavi stanovnika omogućio bi da,bar
neki od miliona gladnih, ne okončavaju život u najtežim mukama.Ako volimo decu, a svi se kunemo da ih volimo,nosimo ih sve U DUŠI ali ne i NA DUŠI.
Opet se vracam na ovaj tvoj post,pa ostavljam jos jedan komentar...Sinoc me ova snimka jako potresla,legla sam navece i nisam mogla da izbacim iz glave sliku te djece.Nama,ljudima,obicno je uvijek malo svega,uvijek bi htjeli vise-prva ja masu puta budem nezadovoljna ovim sto imam i stalno imam neke nove prohtjeve...Tek kada vidis ovakve slike,covjek ostane zatecen.Sa jedne strane vidis snimku ove djece koja me je potpuno uzasnula,dok sa druge strane citas kako je tamo neki fudbaler sklopio ugovor sa nekim klubom vrijedan milione eura.
slažem se sa casperom, nije trebalo da snimaju tu decu, vec da ih zbrinu... >(
*грлица
Драга драга Птицо, заиста си у праву кад кажеш "кад би ово био једини случај". А да их набрајамо не би нам достало места, бојим се. Срећом, Богу хвала, има људи који се не плаше да зађу тамо где већина не би ни главу да окрене.
*АнаМ
Али ништа није без потребне равнотеже. Поред све трагедије ја не могу а да се не дивим овој девојчици од осам година, сестри њиховој, која им је већи родитељ него што ћу ја икад да будем, ја, која причам да знам, а она која ни не зна, а ради све што треба и како треба. Светли као воштана свећа љубављу испуњена и вођена.
*луна
И моје очи сузе, драга Луна. И преплиће се у мени туга и радост и Бога славим који је и на овај начин, кроз ову дивну девојчицу, Џејн, послао наду и поруку мени грешној, да се научим љубави. Иначе, овакви примери остављене и напуштене деце нису уопште ретки и стога свака част људима који залазе на места која су далеко од људског погледа. А опомена свима нама који смо на овај или онај начин то допустили.
*каспер
Мила душо, ова деца и јесу збринута, како пише на крају и добила су потребну негу и дом. Верујем да је репортажа снимљена како би имали материјал преко потребан за прикупљање средстава али исто тако, бар по реакцији самог сниматеља, и да би се свету показао предивни цвет љубави, мала Џејн, хероина, како ју је назвао. Такође ћу узети себи за слободу да верујем како је исто тако снимљена и да би поразила нечовечну хуманост оних који силне паре троше на глупости, док остављају сиротињу да гладује и умире. Јер ако се ови и досете како би било добро да, зарад уштеде на порезу, нешто и предузму, они оду па направе у Африци асфалтни друм, како би ови куповали најке патике. Нажалост.
*сањарења
Добро нам дошла, драга! Ја, ето, хоћу да верујем како је овој деци, како и кажу, ипак указана помоћ, будући да је случај документован. Више се плашим оних који нису регистровани. А постоје и такви и управо због једног таквог један је новинар, не могавши да издржи под притиском савести, извршио самоубиство.
*Даца
Довољно је само да се осврнемо око себе и видећемо исту овакву децу близу нас. Кад се побрине за њих, а може се то, џаба изговарања, помоће се и свој другој деци света. Само не треба окретати главу, зар не, драга Дацо?
*грлица
Тако је, Птичице. И увек стоји, бар преда мном, отворено питање: Шта ћеш предузети? И надам се да ће увек остати отворено како би ме подсећало да сам и сама одговорна за дешавања у свету.
*афоризми
Ево да и са тобом поделим моје вјерују и наду да су деца, заиста, збринута.
Кад је мала Џејн, добивши пакет кекса од некога из екипе, исти отворила, она је, о предивног ли цвета љубави, прво поделила брату и сестри, па тек онда је један узела за себе. А деца, појевши кексић, седоше. Како каже жена даље, добише снагу, јер су умирала од глади.
Znam na kojeg novinara misliš, na onog što je slikao dete i lešinara...i često se pitam da li je stvarno i mogao da pomogne.
*сањарење
Јесте, слика је та, али је и тамо детету указана помоћ, како се наводи у тексту, а он је за слику добио високу награду. Но оно због чега је он извршио самоубиство, ако ме памћење служи, јесте због свега онога што је видео у и око центра који је био задужен за помоћ потребитима. Како сам ја доскора имала у својој близини једно слично место и како су ми позната нека дешавања у вези са њим, то мислим да могу да разумем одакле такво разочарење у људски род.
To je tek tragična verzija...nažalost, znam da takvi centri ne funkcionišu baš savršeno.
*сањарења
Па кад су, углавном, паравани за нешто невезано, нажалост. Као и свуда где је велики новац у оптицају, зар не? Ко ближе ватри, онај се и греје... Због тога ми је Џејн као сунце сјајно у овом видео прилогу, која, макар и сама умирући од глади, прво даје брату и сестри да једу.
Ја ћу само да ћутим после виђеног прилога и прочитаних коментара...
pustite suze...
ko da bi ih nešto sprečilo.
Prijatno!**
nova prica
KAD PRESTAJE NOĆ
Neki stari rabin upita jednom prilikom svoje učenike po čemu bi s mogao razaznati treutak kada prestaje noć i započinje dan.
"Da to nije onaj trenutak kad uznemognemo razlikoati psa od ovce"?
"Ne", reče rabin.
"Kad možemo razlikovati stablo datulje od smokvinoa stabla?"
"Ne" opet reče rabin.
"Pa kada onda?" pitali su učenici.rabin im odgvori:
"To je trenutak kada ti motreći lice bilo kojeg čoveka, u njemu prepoznaš svoga brata ili sestru.Sve dotad u tvom srcu vlada noć".
"naučili smo leteti kao ptice, plivati kao ribe, ali nismo naučeli živeti kao braća" Martin Luter King
*Јулијана нова прича
Добро нам дошла, Јулијана! Захваљујем се на донетим причама, које су ем поучне ем примерене постављеној теми. Свако добро.