Патофне (36)

 
 
 
 
 
 
 
 

Дирљиво писмо тенкисте

Врло дирљиво писмо својој вољеној, које је написао тенкиста за време Другог светског рата. Нажалост, то писмо је достављено тек после 25 година од погибије његовог аутора.

Четврт века после рата у шуми је пронађен заривен у земљу тенк НТ са добро видљивим бројем 12.

Када су нашли тенк, на месту возача указали су се остаци младог потпоручника - тенкисте. Имао је револвер са једним метком и коверат, а у коверти - мапа, фотографија вољене девојке и непослата писма.

 

 

 

25. октобар 1941.

Здраво, моја Варја!

Не, нећемо се срести. Јуче у подне смо нападали још једну Хитлеровску колону. Фашистичка граната са бока је пробила оклоп и разнела га изнутра. Док сам возилом улазио у шуму, Василиј је умро. Моја рана је велика. Сахранио сам Василија Орлова у сунчаном брезовом шумарку. Василије је умро, не рекавши ми ни једне речи, ништа није оставио својој лепој Зоји и Машењки светле косе, која је личила на паперје. Од тројице тенкиста остао је један. У сумрак сам ушао у шуму. Ноћ је прошла у мукама, изгубио сам много крви. Сада се бол, која прожима груди, смањила и у души је мир. Много је тужно што нисмо све урадили. Али урадили смо све што смо могли.

Наши другови ће гонити непријатеља који не сме ићи преко наших поља и шума. Никада ја не бих провео живот тако да није тебе, Варја. Ти си ми помагала увек: на Халхин, Голе и овде. Наравно, ко воли тај чини добро људима. Хвала теби, драга. Човек стари, а небо је вечно младо као твоје очи, у које, док гледаш, одмараш се. Оне никада неће остарети, увенути. Проћи ће време, људи ће залечити ране, саградиће нове градове, нићи ће нови паркови. Настаће други живот, певаће се друге песме. Али никада не заборављајте песму о нама, о тројици тенкиста. Ти ћеш неговати лепу децу, ти ћеш још волети. А ја сам срећан, што одлазим од вас са великом љубављу према теби.

Твој Иван Колосов.

 

Преведено са руског уз несебичну помоћ драгог причољупца

 

Као додатак писму прилажем и ову серију из четири дела, снимљену према истинитом догађају, за који кажу да јако подсећа на "Пакао Кошара". Серија се гледа у једном даху, а имате дирљив осећај реалности.

 

 

Патофне (35)

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Шта је то љубав?

 
 
 
 
 

Патофне (34)

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Пламен мале свеће

 

Слика са интернета

 

Пала је ноћ.

Човек узе малу свећу из кутије, запали је и поче се с њом пењати дугим спиралним степеништем.

- Куда идемо? – упита свећа.

- Пењемо се на кулу, да осветлимо пут бродовима до луке – прошапута човек.

- Али ниједан брод не може да види моју светлост! – узврати мала свећа.

- Иако твој пламен и није тако велики – рече човек – ти свеједно настави да гориш… што јаче можеш. А остало препусти мени.

И тако, причајући, њих двоје стигоше до врха степеница, а потом и до огромног фењера на врху куле. Човек приближи свећу и с пламеном њеним упали фењер. И ускоро велика полирана огледала иза фењера, рефлектујући светлост мале свеће, раширише светлост по мору миљама далеко, осветљујући пут бродовима и путницима.

 

И као што пламен једне обичне мале свеће или чак кресе од шибице може да распали огромну ватру и да осветли пут стотинама људи, тако и искре твоје душевне топлине и пример твоје доброте, могу коренито да измене животе, погледе на свет и судбине људи око тебе, па чак и ако они то сами не разумеју у потпуности. И баш због тога, буди светлост за људе који те окружују, исто као и овај светионик који и у најтамнијим ноћима и у најстрашнијим бурама, наставља једнако да светли.

 

Незнано добро

 

Павел Рыженко: „И душа успокоится...“

 

Живео једном у давна времена један човек. Његова светост је била тако велика да су јој се чудили чак и анђели и долазили су с неба само да виде како је могуће, живећи на земљи, обући се у такву светост?

И анђели су једном рекли Богу:

- Господе, даруј овом човеку дар чудотворења!

- Хоћу - одговорио је Господ. - Само питајте да ли он то сам жели.

И анђели упиташе свеца:

- Да ли желиш да дарујеш здравље само једним додиром руке?

- Не - одговори светац. - Боље је да Господ сам то чини.

- А да ли желиш да имаш такав дар красноречивости чијом силом би обраћао грешнике на покајање?

- Не, то је у Божјим рукама, а не у рукама слабог човека. Ја се молим за обраћење грешника, али не обраћам.

- Да ли можда желиш да привлачиш себи сијањем врлине и да тако прослављаш Бога?

- Не, привлачећи себи одвлачићу људе од Бога.

- Па шта желиш? - упиташе анђели.

- Шта још да желим? Да ме Господ не лиши Своје милости! А с њом ћу имати све.

Али анђели су наставили да инсистирају.

- Добро - одговорио је светац. - Желим да чиним добро тако да сам за њега не знам.

Анђели се збунише, али онда одлучише: „Нека сенка овог човека, коју он не види,

исцељује болеснике, олакшава туге и жалости.“

Од тада је тако и било: где год би се овај светац појавио, његова сенка је покривала

зеленилом угажене стазе, враћала је воду потоцима који су пресушили, испод ње је цветало цвеће и сушиле су се људске сузе.

А светац је просто ишао по земљи, ширећи око себе добро, као цвет мирис, ни сам не знајући за то.

 

 

Шта бисте ви урадили?

 
 
 
 

Победа је...

 
... само онда кад нема побеђених!
 
 

Патофне (33)

 
 
 
 
 
 
 
 

Молитва Светом Николају

 

Благослов Светог Николаја - Сергеј Ефошкин

 

Молитва Светом Николају

 

Српче мало поранило,

жури у храм свети,

носи колач и кољиво

да их ту освети.

 

С њим је отац, а и мати,

сестра, млађа браћа,

Николаја Светог моле

у дом да им свраћа.

 

Сваком од њих да донесе

једну хаљу белу,

милост Божја да је краси

и прожима целу.

 

Уз хаљетак пар ципела

какве ветри рабе,

да обићи с њима могу

немоћне и слабе.

 

И кацигу свакој глави

од зла да је чува,

да им тела, као влати,

пакост не одува.

 

Тако Српче са својима

Светитеља моли,

с вером да ће он од Бога

даре да измоли.

 

аутор: причалица Јелена Јергић

 

Сиромаштво и Богатство

 

Слика са интернета

 

Сиромаштво и Богатство приступише неком човеку, питајући:

- Ко је од нас двоје лепше?

Човек, уплашивши се, помисли: „Кажем ли да је Сиромаштво, Богатство ће се наљутити и отићи, а потврдим ли да је Богатство лепше, Сиромаштво ће се увредити и остаће да ме мучи.“

Размишљајући тако, он рече:

- Докле год будете стајали ту у месту, нећу се моћи одлучити. Ходајте!

Сиромаштво и Богатство се стадоше померати тамо-вамо. Човек, загледајући их, најзад примети:

- Док сте у покрету, ти си, Сиромаштво, прелепо с леђа, а ти си, Богатство, прекрасно у тренутку доласка.

 

За блог причу са руског блога у слободном преводу превела причалица

 

 

Патофне (32)

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Чудо

 

слика са интернета

 

Једном је човек прешао дуг пут копном и морем како би видео прослављеног старца.

- Реци, каква чуда чини твој учитељ? - упита он младог монаха.

- Зависи од тога шта се назива чудом - одговори он. - У вашој земљи се обично сматра чудом ако Бог испуни нечију вољу. А код нас се сматра чудом ако неко испуни Божију вољу.

 

Отвори врата - Владика Николај Велимировић

 

Патофне (31)