Понедељак, Мај 13, 2024
Ћути
Ћути
Ћути
кад дан се гаси;
јер тад
на издисају све је - земљом ходају сене.
Уморне,
речи се ките звезданим рајем,
бојећи дах свој
волшебним сјајем.
Ћути...!
Месецу не показуј
тај зрак у теби што гори...!
Што види – украшће,
и са звезданим јатом нетрагом нестаће.
Ћути...!
Љубави, поћути,
сачекај време зори,
и сунце огреј зраком
што у твом срцу гори!
Девет година ???? Дали је могуће??? Скоро, па један мали живот. Чини ми се да стихови говоре много више сада него оног дана када сам их поставио на нету.
Наравно, Лаки не може а да не прави правописне грешке. У првом основне се учи да се Сунце пише великим словом. Оно, више ни на Блог(у).рс више нема лектора који све виде. Крив је копи-пејст.
Машем пуно из Лакијевог рита, пуног жутих перуника, белих цветова зове и ринглова који су и ове године добро родили.
Девет година, да. Вратила се попут каквог бумеранга. Баш сам јој се обрадовала. Дивно си је упаковао - да траје. :)
А грешке нема, то је наша тета Виолета Змај све испеглала. Тако да не бригај.
Слике твог рита доносе ведрину у мој дом, који је у граду препуном вируса. Не знам да ли се и други градови жале на мучнину, или је то код нас постала привилегија? Углавном, радујем се, ево, и поновљеним сусретима, садашњим и будућим трајним. :)
И машем, знаш већ како! :)