[ Генерална ] 05 Јануар, 2009 23:31

(Ангел Божји јавља пастирима Радосну вест - слика са руског сајта)

О времену у коме се јави Христос међу људима

Била је четрдесета година царевања Августа и двадесет и осма (година) од покоравања Египта и смрти Антонија и Клеопатре, на којој се завршила египатска династија Птоломеја, када је, сагласно пророштву о Њему, у Витлејему Јудејском, у време првог пописа током управе Квиринија Сиријом, рођен Спаситељ и Владика наш Исус Христос. 0 том попису у време Квиринија казује и Јосиф Флавије, најпознатији међу јепрмским историчарима. Ту Флавије казује о ономе шта се догодило у време устанка у Галилеји, о коме у Делима апостолским Лука каже следеће: „После овога устаде Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста народа са собом; он такође погибе и сви који га слушаху растурише се" (Дела ап. 5, 37). У XVIII књизи „Древности", поменути писац, у сагласју са тим, казује ово: „Квириније, један од сенатора, прошавши кроз све магистратуре и на крају поставши конзул, човек веома уважен, дошао је у Сирију у пратњи невеликог броја људи; кесар га је послао у својству судије за народ и цензора који је требао да процењује иметак...". Нешто касније Флавије каже: „Јуда Гавлонит, из града Гамале, заједно са фарисејем Садоком, позивао је народ на устанак, говорећи да процена имовине није ништа друго до пут ка ропству; и позвао је народ да заштити своју слободу...". У другој књизи историје јудејског рата, он (Флавије), овако каже: „Тада Галилејац, по имену Јуда, поче да сазива своје сународнике на борбу, прекоревајући их због њихове сагласности да се плати данак Римљанима...". Тако казује Јосиф.

Јевсевије Памфил (Кесаријски)

пећина у којој се родио Исус Христос

[ Лепота живота ] 04 Јануар, 2009 18:32

(слика са нет-а)

Један брачни пар из Лознице живео је, што би рекли, нормално, у једном нормалном стану, са своје двоје мале деце. Одлазили су у цркву, код духовника у манастир Студеницу, а били су и запослени и са својим платама успевали су да подмире све обавезе те понешто и да си приуште. Углавном, нису се жалили; заправо, били су задовољни. А онда се догоди дан и жена поново затрудни.

Долазак трећег детета озбиљно поремети брачни пар и они никако нису могли нити да му се довољно начуде нити места да му нађу. Не налазећи другог решења и уплашени због неизвесности и немања довољно прихода за још једног члана, они се одлуче да изврше абортус. Али пре него што оду у болницу, реше да потраже благослов духовника и да му изнесу све чињенице због којих они нису у стању да изроде дете.

Када их је духовник саслушао, дубоко узнемирен и потресен, на све њихове изговоре им је рекао:

- Ако убијете дете, на очи да ми не излазите! Ја вам саветујем да га родите, а Господ ће се и о њему побринути.

Збуњени старчевим `неразумевањем` ситуације, брачни пар оде из манастира, али се не усуди отићи у болницу, већ још једном седоше за сто да се договоре. И, дао Бог, реше се да задрже дете. Кад, да видиш чуда!

Чим је ова одлука пала, уследи телефонски позив: био је то супругов шеф, који му је нудио да пређе на боље и више плаћено место, а уз све је ишао и нови већи стан.

Радост је била невиђена и брачни пар се није могао Богу назахваљивати на превеликој милости. Грешне мисли су остале иза њих, а они кренуше у сусрет новинама, за које су држали да их је Сам Господ послао.

Након одређеног времена, када се дете већ родило и заједница заживела у новом саставу, отац породице седе један дан да се прерачуна.

И док је сређивао њихове месечне рачуне, изнађе он, на своје и супругино радосно чуђење, да заједница троши далеко више пара, него што његова плата покрива, али исто тако и да њима ништа не фали, већ и претекне. Одакле је долазио вишак, било је излишно да размишљају, па се и не потрудише, већ обоје заблагодарише Богу.

Ето, браћо и сестре, тај брачни пар исприча ово мом пријатељу и брату у Христу Господу, а ја га упитах и добих дозволу да исто пренесем и вама. Богу нека је слава и хвала, који сити и облачи или, како каже Свети Апостол Павле, у својој другој посланици Коринћанима: «... ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.» (8;15)

[ Бисерје са нет-а... ] 03 Јануар, 2009 14:33

(истинита прича)

Пре неколико година, у Сијетлу на Специјалним Олимпијским играма, девет такмичара, сви физички или ментално оболели, постављени су на стартну линију за почетак трке на 100 јарди. На звук пиштоља, све и један потрчаше – истина, не баш са црте – али са уживањем и жељом да истрче трку до краја и победе. Сви, такорећи, изузев једног дечака који се спотакнуо на стази, преврнувши се неколико пута, и који је почео да плаче.

Његов плач дође до ушију осталих осам такмичара. Они успорише и осврнуше се. И сви се окренуше и пођоше ка њему. Све и један! Једна девојчица, која је боловала од Дауновог синдрома, саже се к њему, пољуби га и рече:

- Ово ће помоћи да буде боље.

И њих деветоро, испреплетених руку, прођоше заједно кроз циљ.

Сви на стадиону устадоше и навијачка радост потраја неколико дугих минута. Људи који су томе присуствовали још увек препричавају ову причу.

Зашто?

Зато што сви ми, дубоко у себи, знамо једну ствар. Оно најважније у нашем животу није да будемо победници.

(слика са нет-а)

Далеко важније је да будемо ти који ће другима помоћи да победе, чак и ако ће то нас саме успорити или изменити наш смер кретања.

[ Бисерје са нет-а... ] 02 Јануар, 2009 18:31

(слика са нет-а)

Једног дана један добростојећи отац одвео је свог сина да проведе дан и ноћ с веома сиромашном породицом. Другог дана, на повратку кући, отац приупита сина о томе како је он доживео тај сусрет са сиромаштвом и шта мисли о свему томе.

Дечак одговори:

- Тата, ово је једно велико искуство за мене! Видео сам да ми имамо једног пса а они имају четири; ми имамо леп базен пред нашом кућом а они имају реку и равницу којом она тече; ми имамо стаклени кров а они имају небо и месец и звезде; ми имамо красан трем с великим вртом а они иза куће имају читаву шуму.

И док је све то син говорио, отац је од запрепашћења остао без речи.

На крају син још дода:

- Хвала ти, тата, што си ми показао колико смо сиромашни!


Рекли су о богатству:

(слика-рам преузета са нет-а)

 

[ Јеленине приче ] 29 Децембар, 2008 20:30

(слика са нет-а)

У гнезду породица ласта посведневно се чула галама. А све то јер млади ластавић никако да се одважи на свој први лет. Када су, коначно, почели да губе стрпљење, родитељи одлуче да за кратко напусте гнездо. Но нису отишли предалеко: тек до оближњег дрвета, како би им малишан био на оку.

Ово њихово избивање, за старог и превејаног мачора, показа се као наручено. Без имало околишања, он навали да се додворава птићу-ластавићу.

 (Даље)

[ Лепота живота ] 28 Децембар, 2008 18:09

(слика са нет-а)

Кад су упитали једно дете како му се зове мајка, оно је одговорило: »Моја се мама зове мајчица!»

Кад год је одлазила на родитељски састанак, готово увек би се враћала са речима:

- Хоћеш ли си те већ једном умирити?!

Чак се једном, вративши се помало снуждена због синовљевог немирлука, још са врата пожалила његовом млађем брату, који ју је питао:

- И? Какав је...?

- Ништа не ваља овај твој брат...

- Што? Јел опет ђип`о?

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 27 Децембар, 2008 19:34

(слика са нет-а)

Била тако два пријатеља. Свако вече седели би крај ватре на малим троногим столицама и разговарали. Но, догоди се да један од њих добије за шеика. Пресели се, дакле, у камену палату и седне у високу столицу од седефа. Многи му је народ долазио и клањао се новом старешини. Дошао и стари пријатељ његов, сав радостан, прерадостан, да му честита. Али га охоли шеик не хтеде одмах пустити к себи, него га остави да чека неколико дана. Најзад, нареди да му га доведу. Скромни пријатељ уђе, а шеик се још више устури у столици од седефа. Пријатељ одмах разумеде све, па се почне обзирати око себе као да не види шеика. Шеик га љутито ослови и упита шта тражи очима.

- Тражим тебе, човече, где си? – одговори пријатељ.

(слика са нет-а)

Затим тужно додаде:

- Док си седео на малој столици није се видела столица од човека, а сад, ето, не види се човек од столице!

Што већа столица то мањи човек.

[ Бисерје са нет-а... ] 26 Децембар, 2008 20:23

Некада давно живео је велики човек који се оженио женом својих снова. Из њихове љубави рођена је једна мала девојчица. Била је бистра и весела и велики човек је много волео своју девојчицу.

 (Даље)

[ Крилата прича ] 25 Децембар, 2008 17:17

Премда разоткривен, ја се и даље не усудих издавати покретима. Улога немог сведока некако ми је највише одговорала у тим тренуцима. И, кад мало боље размислим, чак и ако то није било зато што сам сам тако хтео, већ стога што сам себе приморавао на то, на крају и није испало тако лоше. Понајвише по саму причу.

Елем, иако по страни – мада не превише – загледао сам час у сову, час у лисицу, ишчекујући која ће прва да се огласи. Наравно, као што сам и очекивао, несмиреност није могла дуго да ћути.

 (Даље)

[ Генерална ] 23 Децембар, 2008 19:11

. . .

Уношење субдијализног катетера захтева отварање мање рупе на руци.

Зашто  је овај поступак много осетљивији код беба?

Бубрези код беба су веома мали а они пијењем уносе велике количине млека у праху.

Слика: Беба под дијализним третманом

Тренутно је у Кини хоспитализовано 13.000 дојенчади

Није важно колико меламина човек сме уносити (јести, узимати).

Суштина је да се: ''МЕЛАМИН НЕ СМЕ ЈЕСТИ''!

5. Које прехрамбене производе треба избегавати?

Треба избегавати прехрамбене производе из Кине који садрже млеко.

Запамтите: Треба избегавати млеко и све прехрамбене производе који садрже млеко у праху.

6. На које се компаније ово односи?

Овде су наведене компаније које употребљавају меламин.

7. Шта нам је чинити?

Најмање шест месеци избегавајте горе наведене прехрамбене производе. Уколико држите снек-бар, ресторан или кафетерију и сл., у том периоду престаните да продајете млечне производе.

Уколико имате дојенче, почните да дојите или нађите алтернативну замену.

Коначно, проследите ову информацију пријатељима да би схватили опасност тровања млеком.

Цео свет је у страху од робе кинеског порекла са 'злокобном наменом'.

Знате ли како да разликујете који су производи начињени у САД, или Филипинима, Тајвану или Кини?

Ево како: Прва три броја на бар коду одређују код земље у којој је роба произведена. На пример: СВИ бар кодови који почињу са 690, 691, 692 итд... па завршно са 695 представљају робу ПРОИЗВЕДЕНУ У КИНИ.

Бар кодови који почињу са 471 се штампају на производима са Тајвана.

Имате право да знате. Међутим, влада и надлежна министарства никада не извештавају нити просвећују јавност. Данас кинески бизнисмени знају да потрошачи више неће да купују производе из Кине. Стога чине све како би избегли да прикажу земљу порекла на њиховим производима. Но и поред тога, сада имате могућност да је одредите помоћу бар кода. ЗАПАМТИТЕ да, уколико се прва три броја налазе у низу између 690 и закључно са 695, тада се ради о производу из Кине.

ОСТАЛИ БАР КОДОВИ: 00 ~ 13 USA & CANADA (САД и Канада); 30 ~ 37 FRANCE (Француска); 40 ~ 44 GERMANY (Немачка); 49 ~ JAPAN (Јапан); 50 ~ UK (Велика Британија); 57 ~ Denmark (Данска); 64 ~ Finland (Финска); 76 ~ Switzerland and Liechtenstein (Швајцарска и Линхенштајн); 628 ~ Saudi-Arabia (Саудијска Арабија); 629 ~ United Arab Emirates (Уједињени Арапски Емирати); 740 ~ 745 - Central America (Средња Америка).

Сви 480 кодови означавају производе начињене у Филипинима.

Обавестите породицу и пријатеље. Будите опрезни и на то скрените пажњу и другима!

[ Генерална ] 23 Децембар, 2008 18:22

Кинеско млеко са отровним састојцима нас је натерало да у страху очекујемо дневне вести. Извештаји се смењују свакодневно. Нико нам тачно не говори шта јести а шта не.

1. Шта је заиста контаминовано млеко?

То је млеко у праху помешано са 'МЕЛАМИНОМ'.

За шта се користи меламин?

То је индустријска хемикалија која се користи у производњи пластичних производа.

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 22 Децембар, 2008 19:40

(слика са нет-а)

Била је прашњава и ружна, и аукционар је мислио да просто не вреди губити време на стару виолину, али ју је ипак подигао са смешком.

"Колико нудите, добри људи?" - викнуо је.

"Ко ће почети да лицитира?"

 (Даље)

[ Лепота живота ] 21 Децембар, 2008 22:19

(Том Сојер, илустрација - преузето са нет-а)

Сећате ли се овог несташка, оно, ако не из књиге Марк Твена, бар из истоименог филма? Како је, живећи код тетке Поли са Мери и Сидом, константно упадао у невоље, дружећи се са Хаклбери Фином? Има ли неког да га не познаје? Ако и постоји, њега уопште није тешко описати ни представити. Јер, како каже Марк Твен, довољно је загледати се у себе – некад.

 (Даље)

[ Генерална ] 18 Децембар, 2008 20:15

Напомена:

У совјетској штампи онога времена такође је било саопштења о Зојином случају. Одговарајући на писма која су стизала у редакцију чувеног листа, неки умишљени научник потврдио је да догађај са Зојом заиста није измишљен, али је притом изјавио да је у питању врста укочености досад још непозната науци. Неистиност овакве претпоставке очигледна је: јер прво, код укочености, тј. обамрлости, нема такве камене отврдлости коже, па зато лекари могу болеснику да дају инјекције; друго, обамрлога је могуће преносити са места на место и он лежи, док је Зоја само стајала, и то стајала толико колико обични људи нису у стању да стоје и притом је нису могли померити с места; треће, обамрлост сама по себи не обраћа човека Богу и не доноси откривење с Неба, а у Зојином случају не само да су се хиљаде људи обратили вери у Бога, него су и веру своју јавили делима, то јест крстили су се и постали морални: не само да су признали да Бога има, него су и постали хришћани. Јасно је да узрок томе није била обамрлост него деловање Самог Бога: Он чудима утврђује веру, да би избавио људе од грехова и од казне за грехе.


* * *

"Ево шта је испричала Клавдија Георгијевна Петруњенкова из Санкт Петербурга - духовна кћер митрополита Николаја (Јарушевича).

- Када се догодило Зојино стање, упитала сам владику да ли је био у Кујбишеву и да ли је видео Зоју. Владика је одговорио:" Био сам тамо и молио се, али икону од Зоје нисам узео, још није било време, него је икону узео отац Серафим (тада још отац Димитрије)." Кратко време пред смрт оца Серафима била сам у Ракитном. На горњем месту у храму, десно од престола, видела сам икону Светог Николе у окову (оквир, риза од сребра или злата на икони - Нап. прев.). За време разговора са оцем Серафимом у његовој келији упитала сам:" Баћушка, је ли икона Светог Николе, која се налази код нас у олтару, она која је била код Зоје?" "Да", - одговорио је... О Зоји више нисмо разговарали.

О кујбишевским збивањима приповеда протојереј Андреј Андрејевич Савин, који је у то време био секретар Самарске Епархијске управе: "То је било за време епископа Јеронима. Ујутру бих угледао групу људи како стоји близу те куће. А предвече је мноштво већ достигло хиљаду људи. Биле су постављене патроле. Али људе у почетку нису дирали, очигледно је да се испољавала почетна сметеност. Већ касније почели су све да растерују. Изговор је обично био: "Реметите мир становника и аутомобилски саобраћај"... Али гомила је свеједно расла врло брзо. Многи су долазили чак из околних села.

Ти дани су били веома напети. Народ је, разуме се, очекивао од нас разјашњење, али ни један свештеник није прилазио ни близу те куће. Бојали су се. Тада смо сви ми ходали по "танкој жици". Свештеници су били на "регистрацији" - њих су постављали и смењивали опуномоћеници извршног одбора (исполкома) за послове религије. У сваком моменту сваки од њих је могао да остане без посла и средстава за живот. А ту је тако добар повод да се са нама обрачунају!...

Многа слична чудеса су се догађала: када су се безбожници дотицали светиње, били су поражавани...

После узимања иконе од Зоје, оца Димитрија (у монаштву Серафима, по Светом Серафиму Саровском) су оклеветали и измислили против њега нову ствар, а владику Јеронима разрешили дужности управљања Кујбишевском епархијом..."

(Из књиге "Православље је волети")

Свим свечарима желим пријатно претпразнично вече и срећан и Богом благословен сутрашњи Празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.

Молитвама Светог Николаја, Господе Исусе Христе помилуј нас и спаси. Амин.

http://www.esnips.com/doc/0948bea2-7a51-4054-a6b3-cdfdad8e16c1/Sv.-Nikola-(19-decembar)

[ Генерална ] 18 Децембар, 2008 19:52

- Први део -

Истинит догађај који је потресао и к покајању привео стотине грађана града Кујбишева (данас Самара) у Совјетској Русији године 1956.

 (Даље)