Петак, Март 26, 2010
Незнано о "Снежној краљици"
“Колико је лишћа на дрвећу у Србији, толико је и песама на уснама тог народа. Под круном ових стабала скупљају се сваке године представници градова око кнеза Милоша. У тој шумовитој земљи, на османлијском стаблу, израсла је нова, зелена грана, али та је грана врло слабо повезана са иструлелим османлијским дрветом. Она има своје властите корене и смело ће се развити као једно од најлепших дрвећа у Европи.»
Ханс Кристијан Андерсен
Сећате ли се бајке Снежна краљица? То је прича о љубави која, уз Божју помоћ, успева да савлада све препреке. Само што се у преводима из доба када су покушавали да нам забране да верујемо у Бога и Бога нигде не помињу. Ни Бог, ни свети анђели, ни Свето Писмо. А у оригиналном тексту управо је то најважније. Ево шта о томе каже ђакон Адреј Курајев у књизи Школско богословље:
“Сви се сећају оног дéла кад Герда долази до замка Снежне краљице и покушава да у њега уђе, али стража неће да је пропусти. Но Герда ипак успева да дође до Каја. Али како? На који је начин беспомоћна девојчица победила сву ту војску? Ту деца почињу да маштају: “Њено топло срце је отопило лед”, “Герда је љубављу победила”, “Успела је да се пробије зато што је то силно желела” итд. Али није тако. Андерсен о томе говори веома одређено: Герда је почела да говори Оче наш и управо тада се око ње створило безброј анђела. Они су победили наказне војнике и девојчици прокрчили пут...
Герда принялась читать «Отче наш», а холод был такой, что ее дыхание тотчас превращалось в густой туман. Туман этот все сгущался и сгущался, и вдруг из него начали выделяться маленькие светлые ангелочки, которые, коснувшись земли, вырастали в больших грозных ангелов со шлемами на головах; все они были вооружены щитами и копьями. Ангелов становилось все больше и больше, а когда Герда дочитала молитву, ее окружал целый легион. Ангелы пронзали копьями снежных чудовищ, и они рассыпались на сотни кусков. Герда смело пошла вперед, теперь у нее была надежная защита; ангелы гладили ей руки и ноги, и девочка почти не ощущала холода.
Невоља је у томе што у већини досадашњих издања није било те епизоде. Исто
тако, када се Герда и Кај врате кући, затичу баку како седи и чита књигу – тако
пише у досадашњим издањима. А код Андерсена бака чита Јеванђеље, и чак је
директно наведено које место: «Ако не будете као деца, нећете ући у Царство
небеско» (Мт. 18, 3).
Тут же стояли их детские скамеечки. Кай с Гердой уселись на них и взялись за руки. Холодное, пустынное великолепие чертогов Снежной королевы они забыли, как тяжелый сон. Бабушка сидела на солнышке и вслух читала евангелие: «Если не будете, как дети, не войдете в царствие небесное!»
Деца се бацају баки око врата и почињу да играју око жбуна расцветалих ружа, певајући:
ускоро ћемо видети Богодете Христа.
Кай и Герда взглянули друг на друга и тут только поняли смысл старого псалма:
Розы в долинах цветут... Красота!
Да бисте боље упознали самог Андерсена можда ће вам помоћи и податак да су на његовом надгробном споменику у Копенхагену уклесане управо његове речи: "Душа, коју је иначе Бог створио по Своме обличју, бесмртна је и не може нестати. Наш живот на земљи је семе за вечност. Тело ће умрети, али душа не може умрети."
Mnogo sam volela Andersenove bajke i uvek sam ih sama čitala :)
Ovaj tekst daje neki novi značaj jednoj od najlepših bajki i to mi se mnogo svidja. Ljubim :***
*месечина
Његове бајке су ми биле један од најлепших поклона које ми је отац поклонио, а Снежна краљица једна од најлепших бајки. Љубим и ја тебе, мило.***
I meni je otac poklonio Andersenove bajke kad sam naučila da čitam. Slažem se da je to jedan od najlepših poklona :)
*месечина
Што више мислим да имамо сличности, то ме ти више увераваш, хе, хе.***
Detinjasti pozdrav od čike.
Чудесна моја, дивно је што си нам и овакву тајну открила! Баш сам се питала зашто бајке ретко повезују Бога и принцип добра, тј. зашто свако, иако говори о победи добра над злом, говори о добру као нечему што је превише тајанствено и чему не знамо порекло.Ова димензија Андерсенових бајки даје им још већу вредност у мојим очима...А тек уводни цитат...! Лепота!!!
П.С.
Мислим да ћу позајмити овај твој пост.
Nisam znala da je orginalna bajka ovakva... Volim bajke i pričam ih ...i ne samo deci:))))
*Јован
Једнако детињаст је и причалицин отпоздрав драгом чика Јови. Машем!***
*Ви
Што се Андерсенових бајки тиче, ја сам, и поред ове и овакве цензуре, увек осећала присуство Бога у његовим бајкама. И мишљења сам да се то једноставно не може сакрити. Штавише, то сам осетила и код Толкиновог Господара прстенова чак и у филму, а тек сам после сазнала да је човек био верник и да је своју веру уткао у то своје дело. Сваки лик, сваки назив ме је на нешто из Библије асоцирао. Зато сам ја присталица тога да бајке нису тек бајке, већ да оне итекако, на себи својствен начин, причају о лепоти живота.
п.с.: Послужи се слободно. Љубим.***
ovu ćemo bajku od sad drugim očima gledati i drugim ušima slušati... ako Bog da zdravlja, dobre volje ima, naći ćemo original i potruditi sa da je pravilno prevedemo...
Prijatno!
P.S. dugo me nije bilo. puno propuštenih, sasvim sigurno prekrasnih, postova nadoknadiću ćim još malo više vremena ugrabim.*
*домаћица
О, радости мила и пожељена! Даће Бог да се бајка коначно преведе како треба. Ја сам користила цитате на руском, јер дански не знам, али сам нашла и дански превод на истом месту где и руски. Уколико се појави добра воља, ето нама радости да бајку читамо онако како ју је писац писао и осмислио. Љубим те пуно, а ти се прилагођавај онако како теби одговара. Мени ће свакојако бити угодно. Грлим!***
molim
da li neko zna pesmu NE PLACITE NA MOM GROBU JER JA U NJEMU NISAM.MISLIM DA TAKO POCINJE JEDA BAJKA AKO NIJE BAS OVA.MOLIM AKO NEKO ZNA NEK MI POMOGNE
*Милена
Поздрав теби, Милена, и добродошлица! Искрено, непознато ми је да нека бајка овако почиње, но ако таква и постоји, надам се да ћеш је пронаћи, било сама или уз нечију помоћ. Свако добро.***
Имам 2 године
Снијежну краљицу сам читао први пут 1958. године.
У том издању је Герда сузама отопила ледена срца стражара.
Бака је заиста читала само књигу.
А пјесмица је гласила:
Руже цвјетају и вену,
а ми чекамо године смјену.
*Андреј
Добро нам дошао, Андреј! Премда сам је ја читала коју деценију касније, ипак је и код мене био такав превод, да! Свако добро.