[ Крилата прича ] 08 Новембар, 2008 17:49

Након краћег тумарања по тамној и прилично дугачкој рупи најзад се сместих у простору погодном за моју престрашену душу. Није ми било до удобности, па је ни не тражих. Једино што ми је тог момента требало била је самоћа и потреба да своју природну величину смањим на што мању меру – толико малу да ме готово нема.

Самоћу достигох, мислио сам у себи, али како, побогу, ово друго да изведем? Покушавао сам, није да нисам. Један од начина био је и тај да бацим себе под какав тежак камен, те самог себе згњечим, па да од мене остане мрља. Но док сам трагао за њим, открих, на моје огромно – мада не и пријатно – изненађење нешто што ме удаљи од ове замисли: наиме, ја нисам био сам у овој рупи!

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 07 Новембар, 2008 00:58

Била једном четворица по имену Свако, Неко, Билоко и Нико.

Требало је обавити један врло важан посао и Свако је мислио да ће га Неко обавити.

Билоко је то могао учинити, а Нико није хтео.

Неко се због тога наљутио, јер је то био посао за Свакога.

Свако је опет мислио да би га Билоко могао обавити, но Нико није схватио да га Неко не жели обавити.

На крају је Свако кривио Некога, јер Нико није учинио оно што је могао направити Билоко.

[ Бисерје са нет-а... ] 06 Новембар, 2008 00:13

Једног дана, миш је гледао кроз пукотину на зиду фармера и његову жену како отварају неки пакет.

- Какву храну би то могло садржавати? - питао се.

Али кад је открио да је у питању мишоловка, био је ужаснут.

 (Даље)

[ Крилата прича ] 05 Новембар, 2008 01:31

* * *

Премда отргнут од воденог царства, у мени се задржала сва хладноћа његовог додира. Слушајући разне приче по свету, дознао сам једном како је кретња најбољи начин против стања у коме сам се налазио. А ономе, који је кретња сам по себи, није било потребно наговарање.

Крећући се тако у свим примамљивим правцима одједном опазих и нешто што ме натера да станем и ослушнем. Мисао која ми је прилазила јасно је предочавала слику призора у даљини, упозоравајући, да би, против зимогрожљивости, то могло бити делотворније решење. И заиста! Ником на целом свету, а знам то из искуства, не би више пријао један овако леден додир, као ратарима. Стога се, часа не часећи, упутих ка месту, где их је Сунце, поигравајући се, жигосало.

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 04 Новембар, 2008 00:05

На добротворној гала-вечери, на којој су се прикупљала средства за школу за децу са посебним потребама, отац једног од ученика поделио је са присутнима причу коју неће заборавити нико ко је тада присуствовао том догађају.

Пошто је захвалио школи и њеном преданом особљу, поставио је следеће питање:

"Ако није ометена спољашњим утицајима, све што природа створи је савршено креирано. Али мој син Синиша не може да научи све оне ствари које могу друга деца. Није у стању да разуме и уради све оно што и његови вршњаци. Где је ту природни поредак ствари, када се ради о мом сину?"

Публика је утихнула после тог питања.

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 02 Новембар, 2008 23:12

Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”

„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.

„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.

 (Даље)

[ Генерална ] 02 Новембар, 2008 17:20

Е, да. Размишљајући да ли да за наслов ставим Карика на крају, будући да некако верујем да је игра већ довршена, дође ми на ум да је ово, ипак, мој први пост на Генералној, па не би било у реду да почнем са крајем. А и ова позивница за игру ми се некако фино уклопила. С тим у вези, а поштујући правила игре, желим да се захвалим Домаћици (http://domacica.blog.rs/), то јест особи иза тог ника, која ми је позив и упутила и којој желим што скорији опоравак.

Ако сам добро пратила игру, мислим да је све `закувао` Пинокио (http://pinokio.blog.rs/). На њеном блогу прочитах неколико ствари по којима се препознах. Наиме, ни сама нисам љубитељ ланчаних игара типа `догодиће вам се нешто страшно` и, попут ње, и сама исте аутоматски прекидам одмах по приспећу. Понекад и одговорим пошиљаоцу, чисто да се не би поновило. И то би могла да буде једна од седам чињеница о мени. Оних преосталих шест би се могло сасвим оправдано подвести под – буба лења. Ем што је чињеница, ем је нешто са чиме се борим и покушавам да превладам.

Одабрати седам људи на крају поста је, мислим, најтежи део ове занимљиве игре, пре свега из разлога јер сам ја још увек `тазе` на овој блогосфери, а исто тако и оно неколико људи са којима се унеколико дописујем, махом су сви `играчи`. Стога бих узела себи за слободу и све оне намернике који би прочитали овај пост, а нису до сада играли – а играли би – уколико се осете прозванима, нека се наставе.

А свима велики поздрав од Причалице!

[ Бисерје са нет-а... ] 01 Новембар, 2008 03:50

Човек умире и одлази на небо.

Анђели му кажу:

- Одвешћемо те у Рај, али прво да ти покажемо Пакао.

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 31 Октобар, 2008 01:33

(Теслин мотор)

Др Николај Велимировић је био велики пријатељ Николе Тесле у Америци. Звали су се имењацима. Позове Никола Тесла Николаја да га посети у својој лабараторији. Дочекао га је лепо - чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 30 Октобар, 2008 14:17

Пекар у селу је куповао маслац од оближњег сељака. Једног је дана извагао количину купљена маслаца и установио да ју је сељак смањио, иако му је зарачунао исту цену. И тако је пекар оптужио сељака за превару.

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 29 Октобар, 2008 02:16

И те је вечери један отац дошао касно кући и много уморан. Када је стигао, угледао је свога сина како га чека сам на вратима.

- Оче – рече дечко, - кажи ми колико зарађујеш на сат?

Отац је био изненађен.

- А зашто ти мени постављаш такво питање?

- Реци ми, тата – мољаше син. Желим да знам колико ти зарађујеш на сат.

- Па, ако баш хоћеш да знаш, 50 франака по сату. И шта с тим?

- Ах, тако дакле! – рече дечак вртећи главом. Е, оче, позајми ми, молим те, 25 франака, потребно ми је!

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 28 Октобар, 2008 03:16

Била једном три стабла на брду у шуми. Разматрали су своје наде и снове када прво стабло рече: "Једног дана, надам се, ја ћу постати ковчег за благо. Можда ћу бити украшен предивном резбаријом и свако ће моћи видети лепоту."

Тада друго стабло рече: "Једног дана ја ћу бити моћан брод. Носићу краљеве и краљице преко вода и пловићу до крајева света. Свако ће се осећати сигурним у мени због снаге мога трупа."

Коначно, треће стабло рече: "Ја желим нарасти и бити највишље и најравније стабло у шуми. Људи ће ме видети на врху брда, гледаће на моје гране и мислиће на небеса и на Бога и како сам им близак. Ја ћу бити најзначајније стабло свих времена и људи ће ме се увек сетити".

 (Даље)

[ Крилата прича ] 28 Октобар, 2008 02:57

За мој излазак највећу је препреку стварала решетка боје неба, што се унедоглед прострла нада мном. Да бих, некако, пробио ово огледало, била ми је потребна опипљива снага, па се овај задржани вишак течности показао као веома користан. Уз његову помоћ, ја са лакоћом пробих водено стакло, а оно се, под силином којом јурнух на њега, распрште попут кишног облака.

Враћајући у овлажена плућа добро познати мирис слободе, моја се крила широм размахнуше. Затим кренух, да се што пре удаљим од овог места; инстинкт ми је налагао да тако треба.

 (Даље)

[ Крилата прича ] 26 Октобар, 2008 18:52

- Глава прва -

У почетку, мада и дуго после тога, причало се за мене како сам ја "памет света". Живећи у уверењу да реченом не треба противречити, допустио сам себи да поверујем у то.

О, какав је само тих дана био мој живот! Летео сам по облацима без икаквих стега и обавеза, а изговоре сам тражио, и налазио, у својој незаситој жељи и неутољивој глади за ужицима. Препуштајући им се на милост и немилост, оне су, ову ватрену приврженост њима, итекако зналачки умеле да награде. Из дана у дан одгуривале су моја крила у све чаробније и неслућеније пустоловине, тако да сам, и не слутећи, постао њихов роб.

 (Даље)

[ Све у причама бива ] 25 Октобар, 2008 23:02

«Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо.» (Дан.9;8)

«Безбожан мир је колевка рата.» Свети Николај Охридски и Жички: «Рат и Библија»

«Нема мира безбожницима, вели Господ.» (Иса.48;22)

«Изгледате много, а ето мало; и шта унесете у кућу, Ја раздувам, зашто? Вели Господ над војскама, зато што је дом Мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом.» (Агеј 1;9)

 

 (Даље)