Петак, Август 20, 2010
Гуска трачарица
На обалу малог шумског језера свакодневно је одлазила гуска. Због тога што је волела свуд да гурне свој кљун, животиње, које су долазиле ту на појило, прозваше је Гуска трачарица. Чак јој, из подсмеха, и песму саставише:
Гуска гушчара
Највећа трачара!
Но гуска се није љутила. Штавише, пронашла је у томе чак и неко добро, јер су је баш због тога многи кришом звали и откривали јој ситне појединости о збивањима у шуми. Тако је она била најобавештенија живуљка, која је о сваком знала таман толико да ником не падне за зуб.
Али, мора се рећи, да поред ове своје особине, гуска, ипак, није била злобна срца. То је просто био њен неки заштитни знак, по коме се, ето, она разликовала од других. И баш због те своје незлобивости, она и није имала непријатеља.
Изузев што је сврака није волела!
А та сврака што је није волела, живела је на високој нози и презирала је трачарења. И где год би ишла у посету, или би њој другарице свраћале у госте, није пропуштала прилику да јасно нагласи како је:
Гуска гушчара
Највећа трачара!
Међутим, незлобиво срце гуске се није одвећ увредило, мада се јесте распитивало около због чега је сврака толико љута на њу. Али, сем слегања рамена и одмахивања главом, нико јој жив није умео одговорити.
- Ваљда ће је проћи! – рече она тако једном уз уздах, док је била у друштву јазавца и зеца који свратише да виде даброву брану.
- Ма пусти је! – узврати јазавац, тешећи је. – Видиш да се прави важнија већ што јесте. Али кад-тад мораће да спусти нос на земљу. Ја ти кажем!
Отада не прође много дана, кад једног јутра порани гуска пре свих и стаде да шета обалом. Премда није хтела, њене се мисли на кратко присетише свраке. Али таман што се, по ко зна који пут, запита у себи зашто је таква каква је, кад наједном зачу неко крцкање. Уплашивши се, она се хитро окрете у смеру из којег је оно долазило – и имаше шта и да види! Очи јој се разрогачише од надошлог страха и она, трчећи и гачући, одјури назад у шуму да обавести живаљ о надолазећој опасности. Збуњене и још недовољно разбуђене, животиње у први мах хтедоше да је најуре. Међутим, кад дознаше разлог њеног узбуњивања, за тили час им сненост отпа са очију и у паничној трци свако пође да се сакрије што боље може.
Наравно, гуска није заборавила ни свраку; отрчавши до стабла на ком је свила гнездо, она и њу стаде гакањем дозивати, али, авај! Сврака, од силне нетрпељивости, не хтеде ни да је види, а камоли да је саслуша. И без имало милости и добре воље, она је отера.
Узалуд је гуска молила, преклињала, кумила – ништа није помагало. Најзад, немајући друге, она се с тугом у срцу удаљи од свракиног стабла.
А те исте ноћи, кад несташни облаци заиграше жмурке са месецом, јашући на ветру, дуж лиснатих грана, што водише сврачијем гнезду, једна се велика змија пробијаше.
аутор: причалица
Eh, draga moja, dobro bi bilo kad bi samo životinje imale tako "lepe" osobine...
Ljubim te!!!
Nekad i ljudi bezrazložno nekoga ne trpe...a da ih pitaš, pojma nemaju zašto.
*месечина
У сваком трачу треба тражити три ствари: истину, лаж и вишак. Сви смо ми мање или више таоци трачарења, било да то сами радимо или смо нечија мета, али срце никад не треба држати везано у свему томе. Тако ћемо лакше изаћи на крај и са собом али и са другима.
Љубим те!***
*сањарења
Људи који не трпе друге људе углавном то раде, као и сврака, из сличности са њима. И она је сама трачарала, али то код гуске није толерисала. Верујем да увек постоји разлог за нетрпељивост, али не и искреност код нас да то себи, најпре, признамо. Поздрав, мила!***
Eh te guske tracalice...
dopada mi se komentar! У сваком трачу треба тражити три ствари: истину, лаж и вишак.
Mени је ова гушчара баш слатка.
Истина, њену потребу да има све информације ја чак не сматрам правим трачарењем, већ добром обавештеношћу, а пошто је незлобива - вероватно бих ја била од оних живуљки које би јој саме рекле о себи оно што је занима.
Трачарење ради трачарења не волем, али ако је некоме то страст, као у овом случају, и ако то може служити на корист другима- онда поздрављам.
И поздрављам нашу паметну и духовиту Причалицу која нам је испричала још једну веома лепу и поучну причу.
Eto sta gordost moze da donese. Obozavam ovakve tvoje pricice.
Mozda smo svi ponekad svrake
a ponekad guske
a ponekad i zmije :)
Vazno je da to prepoznamo :)
сањарења
Да смо бар мало као деца: како у искрености, тако и по незлобивости. Ех, да смо!***
*бокикојић
Молим лепо, Боки. Па мени ми се чини да је тако: истина потребује мало речи, лаж преувеличава и додаје, а и човек нагомилава својом маштом. Поздрав.***
*Ви
У нашем животу ми сами имамо примера где су нам неке вести биле на корист а неке баш и не, као и да смо без неких могли. Није увек све трач, јер треба понекад стати и ослушнути добро шта народ прича. Јер некад и глас народа може да буде глас Божји, наша друга савест. Тога ради је ова прича и написана, да би јасније могли да сагледамо због чега се понекад прашина диже. Зашто да гутамо прашину и губимо пут, и са људима се замерамо ако нам већ говоре за наше добро.
Љубим и ја тебе, радости, и радујем се твоме радовању.***
*полууспаванка
Дивно, девојчице, баш како јесте! Одлично си то приметила. И управо из тих разлога ћутање и добија на смислу, јер сваки подигнут глас против неког заправо је глас на саму мене. Одатле и долазе сва искушења на нас, не од других. Поздрав ти велики!***
*сањарења
Вала да знаш, мила! Да деце није, ми би зачас ову планету уништили.***
Treba uvek svakog saslusati i pametno razdvojiti zito od kukolja. A to je cesto veoma tesko.
*Мира куглоф
Тешко је, јер у себи задржавамо лоше мисли и слику о неком. Поздрав, Мирче драго!***
"ljudi najteže opraštaju drugima one mane koje sami imaju" - lepo pretočeno u priču za razmišljanje
Prijatno!
*домаћица
Да, то је потка која је послужила за причу. Грлим!***
Umijeti slušati je dar. Pa i sve ostalo poslije toga.
pozdrav
*мандрак
Може и тако да се каже. Али и са даровима има цака: неки се добијају због дародавчеве доброте, други, пак, због заслуге дариваног. Поздрав.***