Уторак, Октобар 28, 2008
Прича свих генерација
Била једном три стабла на брду у шуми. Разматрали су своје наде и снове када прво стабло рече: "Једног дана, надам се, ја ћу постати ковчег за благо. Можда ћу бити украшен предивном резбаријом и свако ће моћи видети лепоту."
Тада друго стабло рече: "Једног дана ја ћу бити моћан брод. Носићу краљеве и краљице преко вода и пловићу до крајева света. Свако ће се осећати сигурним у мени због снаге мога трупа."
Коначно, треће стабло рече: "Ја желим нарасти и бити највишље и најравније стабло у шуми. Људи ће ме видети на врху брда, гледаће на моје гране и мислиће на небеса и на Бога и како сам им близак. Ја ћу бити најзначајније стабло свих времена и људи ће ме се увек сетити".
Након неколико година молитви о њиховим сновима да постану стварност група дрвосеча дође до стабала. Један дође до првог стабла и рече: "Ово изгледа снажно стабло, мислим да ћу бити у стању продати дрво тесару." И почне сећи стабло. Стабло беше срећно. Знало је да ће тесар умети да од њега направи ковчег за благо.
Код другог стабла дрвосеча рече: "Ово стабло изгледа снажно; продаћу га бродоградилишту." Друго стабло беше срећно. Знало је да је на путу да постане моћан брод.
Када дрвосеча дође до трећег стабла, стабло беше уплашено. Јер, ако га посеку, његови се снови неће остварити. Један од дрвосеча рече: "Не требам ништа посебно од свог стабла, па ћу узети ово. И он посече стабло.
Када прво стабло доспе код тесара, направише од њега јасле за храњење стоке. Ставише га у шталу и напунише сеном. То није било оно што је он молио.
Друго стабло је искориштено за израду малог рибарског брода. Завршише његови снови о моћном броду који носи краљеве.
Треће стабло је исечено у велике комаде и остављено само у мраку.
Године су прошле, стабла заборавише своје снове.
Једног дана, човек и жена дођу до стаје. Она се породи и ставише дете у јасле које су направљене од првог дрвета. Човек је радије желео да је могао направити колевку за дете, али и ове јасле ће морати послужити. Стабло је, видећи лепоту дететову и његову необичност, осетило важност овог догађаја, предосећајући да у себи чува непроцењиво благо свих времена.
Годинама касније, група људи уђе у рибарски брод направљен од другог стабла. Један од њих беше уморан и оде спавати. Док пловљаху по води, подиже се велика олуја и стабло увиде да није довољно снажно да заштити људе. Људи пробудише спавајућег човека; он устаде, рече "МИР" и олуја утихну. Тада стабло увиде да је носило краља над краљевима.
Коначно, неко дође и узме и треће стабло. Ношено је кроз улице док су се други људи ругали човеку који га је носио. Када дођоше до места, човек беше прибијен на стабло и подигнут у вис да умре на врху брда. Када недеља дође, стабло увиде да је довољно снажно да стоји на брду и да буде близу Бога, јер Исус беше разапет на њему.
(Восхождение на крест)
Порука ове приче: Када ствари не иду на вашу руку, увек знајте да Господ има план за вас. Ако му верујете, Он ће вам дати велике дарове. Свако стабло добило је шта је хтело, само не на начин како је замислило. Ми не знамо увек шта Господ планира за нас. Знамо да Његови путеви (начини) нису наши путеви (начини), али Његови путеви (начини) су увек најбољи.
Joj, najezila se!
Sjajno!
Ima jos jedna prica dobro poznata, da "nista nije onako kako izgleda", takodje predivna. Ovo su price koje bi trebalo svakoga dana da citamo, a ne o nekim gatjicama i gologu*im vristalicama...
Pricalice, pozdrav od srceta, a iz ravnice!
uh.... ostala sam bez teksta... predivno...
Sjajna priča koju povremeno pošaljem prijateljima, da ih podsetim da želje mogu biti tog trena naizgled neispunjene, a ustvari im se ispuni nešto veće. Odlična ideja da je ovde daš!
vastag, antistresna, Baladasevic, hypperblogger, sanjarenja56:
Хвала вам свима на предивним мислима ваших срцета. Управо из тог и таквог разлога ја и постављам приче, да бисмо, делећи их, једни друге проналазили. Позната ми је и та прича о томе "како ништа није онако како изгледа", и у плану је да се и сама нађе овде. Како на који бисер будем наилазила, доносићу га овде и делити са свима.
Хвала још једном и - добродошли!
Пишемо се, драги причољупци.
STVARI NISU UVEK ONAKVE
KAKVIMA SE ČINE
Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo moćne obitelji. Porodica je bila negostoljubiva i nije im odobrila da se smeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine”.
Sledeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gde će se moći dobro odmoriti. Kada su se slijedeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posedovali, čije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je besan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.
“Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine” odgovori stariji anđeo. “Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”
“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne obitelji, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvek onakve kakvima se čine”.
О, хвала, sanjarenja56, ово је баш дивно од тебе. Може то и заједнички, што да не?