Недеља, Новембар 02, 2008
Суви храст
Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”
„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.
„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.
„Добро”, пристаде Господ, „али бићеш господар шуме само зими када са дрвећа отпадне лишће. Када дрвеће олиста, шума ће поново бити моја.”
Када је дрвеће чуло о чему се Господ и ђаво договарају, веома се забринуло.
„Шта да радимо? Већ на јесен лишће ће нам отпасти.”
Дрвеће је одучило да потражи савет од старог храста. Храст је дуго размишљао и напослетку рекао:
„Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама. Моје суво лишће остаће на гранама све док ваше почетком пролећа не почне да пупи, тако да ђаво никада неће моћи да господари шумом.”
Од тада, легенда каже, суво лишће храста остаје на гранама све док друго дрвеће не олиста.
Protiv sile može se mudrošću i upornošću. Kako je steći. Rođenjem, godinama, iskustvom. Nemam odgovor.pozdrav
Sjajna priča, pričalice. Tvoje priče su se tako lepo pridružile mandrakovim, pa oboje ulepšavate ovaj blog.
Kad ga je i drveće nadmudrilo, manuo se đavolak eksperimentisanja, navukao mantiju i vratio se gde mu je najudobnije - među ljude!
Ave!
divna priča o drvetu koje i medju ljudima važi za prototip zaštite.
Prijatno!
Причу видим као опомену нама србима да морамо да се савијамо око наших храстова, који не губе лишће ни зими. А да ли ми знамо ко су нам храстови, не говорим да се сви представљају као храстови а када удари зима они оголе експресно. Да ли нас је зато ђаво `узео`.
Хајде да и ја пробам да дам своје виђење ове приче. И шума и храст ме подсећају на нас људе. Ми смо сви даровани разноразним талантима, да би свако у свом домену доприносио заједници. Бог има љубав према свим створењима, па и према отпалом деници, а завист је та која отпалом не да да на љубав љубављу узврати, и, попут блудног сина, увек тражи нешто `своје`. Дакле, у лику храста се огледа наша лична слобода, Богом дана, ничим наметнута или условљена и којом ми сами бирамо да ли ћемо се борити против силе зла, или јој се прикључити.
Поздрав од Причалице.
..:Једна од прича које потврђују да мудрост и добро увек тријумфују...
Кад им се додају тумачења која су се јавила у виду коментара, прича добија на слојевитости и лепоти...
Наравно, Ви. Само кад је на корист свима, онда и јесте и мудрост и добро; кад је окренуто себи, онда је лукавост и себичност.
Љубим.