Понедељак, Новембар 17, 2008
Прича о два брата
Два брата, један ожењен, други неожењен, имали су фарму чије је плодно тло давало обилну летину. Пола је жита припадало једном брату, а друга половина другом.
На почетку је све било добро. Потом би се ожењени брат ноћу повремено будио од сна и мислио:
- То није право. Мој брат није ожењен и добива половину урода са фарме. Са мном је жена и петоро деце и тако сам осигуран за своју старост. Али, ко ће се бринути за мог брата кад остари? Он мора много више ставити на страну за будућност неголи што то чини сада.
С тим би мислима устао, прикрао би се кући свога брата и истресао би врећу жита у братову житницу.
Неожењеног брата почеле су салетати исте такве мисли. Повремено би се будио од сна и говорио би:
- Ово једноставно није поштено. Мој брат има жену и петоро деце, а добио је половину урода са земље. Ја не морам никога прехрањивати осим себе. И је ли стога праведно, да мој брат, чије су потребе очито веће од мојих, добије тачно толико колико и ја?
Тада би устао из кревета и однео пуну врећу жита у житницу свог брата.
Једне ноћи обојица су устала из кревета у исто време и наишли су један на другога с врећом жита на леђима. Много година након њихове смрти прочула се та вест. И кад су људи хтели подићи храм, изабрали су место на којем су се два брата сусрела, јер у месту нису могли наћи светије место од тога.
Znala sam za tu priču, ali me je ponovo obradovala kad sam je pročitala. Volela sam svog brata, i on mene...
Ja nisam znala,ali sam se u svakom slucaju obradovala...:)Nadovezujem se na anu :)
Podsetila si me...
Pricalice, znam ovu pricu, ali je divno sto si je postavila.. Mnogi bi je trebali procitati po dva puta.:)
sve priče u kojima se pominju braća, sestre, u meni bude osmeh i suze. ova posebno.
kao jedinčetu uvek mi, bez obzira na godine, zafali ova toplina koja iz priče izbija.
Prijatno!*
Imam dva brata i sasvim razumem priču. Hvala ti što si je podelila s nama, predivna je.
*анам
Читам твој пост, АнаМ, и не могу а да не приметим како је окренут прошлости, а ја бих тако волела да не читам правилно и да те нисам добро разумела...
*тужна
Схватићу ово као да си се обрадовала заједно са Аном, радости...
*тијанас
Ако сам, нека сам... кад се имало са чим, зар не?
*каспер
Хм, не знам за друге, али да је читам - читам!
*донна
Да, Донна, заиста је тешко написати коментар, тамо где је све већ речено. И опет мудрујеш кад кажеш: најбоље је проследити... Лепо је наићи на истомишљеника и истоделатника.
*домаћица
Видиш, дао Бог, ја имам брата, али баш због тога што га имам и што смо оно што и треба да јесмо, и мени самој недостаје још браће и сестара. Али, Богу хвала, ако их и не добих од родитеља, има начина да се дође до њих, па чак и више него што би и они сами могли да их изнедре.
*сањарења
Задовољство је моје, мила.