Субота, Новембар 01, 2008

Рај и Пакао

Човек умире и одлази на небо.

Анђели му кажу:

- Одвешћемо те у Рај, али прво да ти покажемо Пакао.

Одводе га на место са великом средишњом посудом пуном кашасте хране. Око посуде су јадне и гладне особе. Свака од њих има кашику дугачку по три метра. Храну могу добавити, али је, због дужине кашике, не могу принети устима. И тако, ове патетичне особе гладују поред изобиља хране.

Затим га анђели одводе у Рај.

На његово изненађење угледа исту сцену. Поново гигантска посуда са храном, поново људи са кашикама од три метра. Само, ови су задовољни, срећни, насмејани и здрави.

- Зашто? У чему је разлика да су ови људи срећни и сити? – упитао је анђеле.

- Па зар не видиш? – упитали су га.

Када је пажљиво погледао, приметио је да свака особа храни кашиком суседну.

- Овде људи хране једни друге. Они су научили пут љубави...

[Одговори]

Sjajna priča koja kruži netom i koju treba ponavljati češće, da se ljudi sete tako jednostavnih a značajnih mudrosti. Našla si i pravu ilustraciju!

Comment by sanjarenja56 (11/01/2008 06:11)

[Одговори]

Poučna priča koja na mnogima razumljiv način sublimira vekovima prevrtanu Aristotelovu istinu - čovek je "zoon politikon", biće koje nije sebi samom dovoljno (najpre muško i žensko, pa kroz porodicu - društvo; izvan društva mogu biti samo zver i bog).
Ave!

Comment by patos (11/01/2008 14:54)

[Одговори]

Бисери расути по свету

Једном неко покушао жмурећи да броји, и бројао , броја..број...бро...бр..и заспао..

Некад је неко покушао нон стоп да прича и причао...прича,,,прич...при...и заспао уморан...

Једном је неко одлучио да хода и ходао,,,,хода..ход...хо...и пао и заспао...

Када су то ђаво и Бог видели приђоше:

Бог: помоћи ћу ти јер су ти жеље племените:
1.Желео си да жмурећи избројиш оно што волиш у свету у коме живиш.
2.Желео си да јој кажеш колико је волиш и ниси успео до краја то да урадиш.
3.Желео си да докажеш да можеш цео свет да прођеш како би дошао до њене љубави и до својих пријатеља.

Ђаво: Слаб си, али ми треба твоја душа јер:
1.У мраку ћу те водити јер жмуриш.
2.Нећеш вечно говорити, па те нико неће ни чути.
3.Нећеш моћи вечно да ходаш, па ми нећеш никада ни утећи.

Ово сам ја смислио, а ти и остали извући ће те поуку као и ја, јер си ме инспирисала.

Поздрав

Comment by krilaandjela (11/01/2008 18:20)

[Одговори]

Па мислим да је из приче испуштен наш - српски случаја а то је да један другог бијемо кашиком од три метра по глави. Значи ми смо пре овог случаја пакла. Уствари мислим да је то случај чистилишта, а наш је `случај` уствари пакао, јер ће кад тад у таквој ситуацији схватити да морају да се испомажу, као и сваки мајмуни.

Comment by Зоран (11/01/2008 21:12)

[Одговори]

@sanjarenja56
Мудрост се и крије у простоти и једноставности, заиста. А добра слика је пола приче. Прво потражим слику, па онда постујем и причу.

Comment by pricalica (11/02/2008 17:36)

[Одговори]

@patos
Занимљив поглед. А такве највише волем, јер ме терају на размишљање. Лично, не знам како би то било можно...
Поздрав!

Comment by pricalica (11/02/2008 17:39)

[Одговори]

@krilaandjela
Тако и треба да буде, криоце мило, да се једни на друге настављамо. Браво и најлепша ти хвала. И буди увек овако слободан, јер истина и јесте да смо - слободни!

Comment by pricalica (11/02/2008 17:42)

[Одговори]

@Zoran
Хе, хе, баш ме насмеја. Увек посебни! Може бити, може бити...

Comment by pricalica (11/02/2008 17:43)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме