Све у причама бива

Прича о мишу...

Једног дана, миш је гледао кроз пукотину на зиду фармера и његову жену како отварају неки пакет.

- Какву храну би то могло садржавати? - питао се.

Али кад је открио да је у питању мишоловка, био је ужаснут.

Трчећи кроз двориште фарме, упозоравао је остале вичући:

- У кући је мишоловка! У кући је мишоловка!

Кокошка, квоцајући и чепркајући, подигне главу и каже:

- Господине Мишу, то је озбиљан проблем за тебе, али нема баш никакве последице по мене. Ја се због тога не могу узрујавати.

Миш се окрене прасцу и викне:

- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!

Прасе је саосећало, али рече:

- Врло ми је жао, господине Мишу, али ја ту не могу ништа учинити осим молити. Буди сигуран да си у мојим молитвама.

Миш тада крене према крави:

- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!

Крава рече:

- О, господине Мишу, жао ми је због тебе, али с мог носа неће фалити кожа.

Тако се миш вратио одбијен, погнуте главе, у кућу како би се сам суочио с фармеровом мишоловком.

Те ноћи зачуо се чудан звук у кући - као звук кад мишоловка ухвати свој плен. Фармерова жена пожурила је видети шта се ухватило. У мраку није видела да је мишоловка ухватила реп отровне змије. Змија ју је угризла. Фармер ју је брзо одвезао у болницу и кући се вратила с грозницом.

Како се грозница лечила свежом кокошјом супом, фармер је заклао кокошку. Али бoлeст његове жене се наставила па су је дошли посетити пријатељи и суседи. Да би их нахранио, фармер је измесарио прасе. Фармерова жена, нажалост, није се опоравила, умрла је. Дошло је толико људи на њену сахрану, да је фармер морао заклати и краву како би осигурао довољно меса за све њих.

Миш је то све гледао с великом тугом кроз своју пукотину на зиду.

Зато, кад идући пут чујеш да се неко суочио с проблемом и мислиш да те се то не тиче, сети се - кад је један од нас угрожен, сви смо у опасности.

Сви смо умешани у то путовање звано 'живот'. Морамо пазити једни на друге и понекад направити додатан труд да охрабримо неког од нас.

[Одговори]

Pričalice, kada sam slala drugima ovo kao pps, ni izbliza nije bilo tako efektno kao tvoj sklop slika i priče. Mislim da je ovo priča koju treba ponavljati bar tromesečno, da se prisetimo koliko smo svi upućeni jedni na druge.

[Одговори]

@sanjarenja56
Кад сам наишла на нету на ову мишоловку, није било никакве сумње која је прича била на реду. А овде ја на извол`те, па се слободно послужи: шаљи, прослеђуј, доводи - од воље ти. Да буде, као што је рекао Иво Андрић: Волите све људе, често им помозите и увек их пожалите, јер су нам сви људи потребни.
Веееелики поздрав од ми за ти!

Предивно! [Одговори]

Не изненађује ме што си баш ти успела ову причу да поткрепиш и оваквим сличицама, и да, захваљујући теби, делује на људе.
Велики хуманизам и упућивање на људе, али и буђење саосећања - то си ти, заправо, драга Причалице.

[Одговори]

Дете ко дете: воли приче и воли да црта. Ако смо се разумеле и препознале у њој и кроз њу, то значи да смо обе детињиле. И - ако смо! Тако и треба, радости!

[Одговори]

Када чујеш да звоне звона, не питај се за кога звоне, она звоне за тебе. Хемингвеј - За ким звона звоне

[Одговори]

Pricalice, ovo cu dati deci da procitaju...i da upamte..Ja ih tome godinama ucim...ali si to tako lepo i jasno iznela...da nemam reci.
Svaka cast

[Одговори]

@Зоран
Тачно тако! Увек - за мене... Одговор држати спреман.

[Одговори]

@casper
Лепших ми речи ниси могла ставити у коментар. Драго ми је што ми је допуштено да имам нечег корисног за поделити, јер у дељењу се крије највећа од свих тајни...
Зато је хвала на теби, casper.