И те је вечери један отац дошао касно кући и много уморан. Када је стигао, угледао је свога сина како га чека сам на вратима.

- Оче – рече дечко, - кажи ми колико зарађујеш на сат?

Отац је био изненађен.

- А зашто ти мени постављаш такво питање?

- Реци ми, тата – мољаше син. Желим да знам колико ти зарађујеш на сат.

- Па, ако баш хоћеш да знаш, 50 франака по сату. И шта с тим?

- Ах, тако дакле! – рече дечак вртећи главом. Е, оче, позајми ми, молим те, 25 франака, потребно ми је!

Отац је почео да се осећа помало ухваћеним и како га све то поче узнемиравати, он стаде да се буни.

- Хеј, дечко! Штa треба да значи то да ме прво питаш колико зарађујем, а онда: дај ми толико новца...?! Да се расипаш, јел то хоћеш...? За неку играчку?! Ти не мислиш ни на шта друго, већ само на себе. Хајде! Одлази на спавање! После овако тешког дана потребно ми је да се мало одморим.

Дечак се безнадежно повинова и оде у собу на спавање, затворивши за собом врата своје собе. Отац се спусти у фотељу. Али понашање његовог сина га поче интригирати у тој мери, да настави размишљати. Питао се: како је само имао храбрости да га испитује колико зарађује, а потом да му тражи новац?

Најзад, кад се мало умири, његов ум почеше да салећу и друге мисли. Можда се, ипак, понео грубо према сину? Можда му је стварно потребно 25 франака. До сада му никада није тражио новац. И на крају одлучи да посети сина у његовој соби.

- Ти још не спаваш, сине? – упита га отац љубазно.

- Не, тата, не спавам!

- Ето, мало сам размислио, и мислим да сам био превише груб према теби. Знаш... имао сам јако тежак дан. Ево! Узми 25 франака што си тражио.

Дечко осети топлину у срцу.

- Ох, хвала, оче!

И одједном извуче испод јастука паре које је штедео, изброја, и пружи оцу, говорећи:

- Ево, тата, има све скупа 50 франака, тако да ти, оче, сутра можеш остати један сат са мном. Заједно нас два, оче.