Све у причама бива

 

(позив важи за територију Републике Српске)
 
Акција почиње 01. маја 2009. године и траје до 30. маја

 

 

 

Милица Шимоновић, рођена 18. марта 1997. године, ученица петог разреда ОШ у Владимирцима, обољела је од акутне лимфобласне леукемије C910. Напредовање ове веома тешке болести је заустављено, али слиједе даље хемотерапије и остали облици лијечења у зависности од тока болести.

Милица и њен отац Стеван (мајка их је напустила) су у веома тешкој материјалној ситуацији. Отац Стеван раније је радио као физички радник у манастиру Каона. Милица је до школе сваки дан путовала на коњу, док је болест није савладала , а уз то је и најбољи ђак у разреду. У сеоској кући у којој живе немају услове за његу ,чак ни купатило, а истичемо да постоји могућност да Милица оздрави.

Да би Вам дочарали у колико тешкој финансијској ситуацији живе, довољно је да кажемо да отац нема новца ни да путује у Београд да посјети своју болесну ћерку која се лијечи на Универзитетској дјечијој клиници у Тиршовој улици.

Милица се бави писањем песама. Ево песме коју је написала подстакнута својом болешћу.

 

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ТИРШОВОЈ

Крај Врачара и светога храма
има једна зграда повелика
а зову је Тиршова клиника.

У њој су кревети,
ја им не знам броја
у једноме од њих
вене младост моја.

Ноћ полако пада
и већ брује звона
док светоме храму
прилази колона.

Ево и снег пада.
Прангије пуцају.
Веселе се моји православци
А за моју муку и не знају
док на ватри жаре се бадњаци.

Цитостатик моје тело реже
док ми туга дечју душу стеже
Боже благи и свети Бадњаче
утешите тату да не плаче.

Зазвоните Светосавска звона
отерајте тугу с` мог балкона.
Болест моја ноћас да умине
Да Божино сунце мени сине.

Да ми сине и сунце и здравље
помози ми свето православље.

Милица Шимоновић

 

http://www.sozeb.org/milica/

 

 

 

 

 

Децембра 2004, Саудио-арабијац, муслиман, појавио се пред неколико новинских агенција да би испричао следећи невероватан догађај који је искусио и који је променио његов живот (ова прича је пренета преко ТВ и радио станица, Интернета, и раширена у свим средствима информисања широм целе Саудијске Арабије, Сирије, Палестине, и сигурно у свим суседним државама).

Пре неколико година, овај човек се оженио веома богатом муслиманком, али нероткињом. Како су године пролазиле, и упркос свим њиховим напорима и знатним медицинским трошковима (са многим докторима), они су остали бездетни. Његови родитељи су му саветовали да се ожени другом женом (пошто локални закон дозвољава до 4 брака).

Иaко изморен од свега, забринут, и сломљен, он не прихвата родитељски савет, него, са својом женом, путује на одмор у Сирију. Тамо, они изнајмљују ауто са возачем који је уједно био и водич по местима која су планирали да посете. Како је одмор одмицао, возач је приметио да је Саудио-арабијски пар пун горчине, патње и жалости. Зближивши се са њима, он их је бојажљиво питао зашто изгледају тако утучено - да ли то није зато што су незадовољни његовом услугом? Пар се поверио возачу да је разлог њихове несреће то што они не могу да имају деце. Онда им је возач, који је исто био муслиман, рекао да у Сирији Православни хришћани, имају манастир Пресвете Богородице и многи људи који немају деце пронађу уточиште код Њене чудотворне иконе. Они оду у манастир и добију уље из кандила које гори пред чудотворном иконом. А онда "Марија" даје хришћанима према њиховој вери, шта они желе.

Видно узбуђени, Саудио-арабијац и његова жена замолили су возача да их одвезе до манастира "Владичице хришћана" у Сајднају и обећали су:«Ако добијемо дете, онда ћу се ја вратити овде и даћу теби 20.000 долара, а манастиру 80.000.» Они су отишли у манастир и поступили као што им је наложено. Касније, вратили су се у своју домовину и после неког времена жена је остала трудна. Неколико месеци касније она је родила предивног дечака. То је истинито чудо Наше Владичице Богородице!

Убрзо пошто се његова супруга породила, Саудио-арабијац се враћа у Сирију да испуни обећање које је дао. По свом доласку он је позвао истог возача и замолио да се нађу на аеродрому у Дамаску. Али возач, лукав и покварен, убедио је своја два пријатеља да оду са њим на аеродром, да сачекају богатог Саудио-арабијца, узму његов новац и да га убију. А овај је, док су га возили, не знајући да су планирали да га убију, обећао и пријатељима возача да ће и њима дати по 10.000 долара. Они незадовољни овим, скрећу са пута који води ка манастиру, одлазе у пусто место и убијају Саудио-арабијца, одсецајући његову главу и комадајући друге делове тела (руке и ноге).

Заслепљени страшћу и савладани ужасним чином који су управо починили, они стављају његове телесне остатке у пртљажник аута, плашећи се да их оставе ту. После узимања његовог новца, сата, и свега што је он имао, они траже друго, још пустије место да баце тело.

На главном путу, на сред пута, њихов ауто се гаси. Три човека излазе да утврде зашто је мотор стао. Један пролазник стаје да им помогне, али они, уплашени да њихов страховити чин не буде откривен, праве се да им није потребна никаква помоћ. Пролазник одлазећи примећује крв како капље са задње стране аута и зове полицију да интервенише јер му је цела сцена, са ова три човека, изгледала сумњиво.

Полиција долази и угледавши крв испод аута, и на путу, наређује да се пртљажник отвори. Када су отворили пртљажник, гле, чуда, Саудио-арабијац је изашао напоље, више него, очигледно и чудесно, жив, у пуној снази, и рекао им: «Баш сада, ПРЕСВЕТА је завршила ушивање мог врата, овде десно (показује им простор своје Адамове јабуке), пошто је претходно зашила моје остале делове тела».

Видевши ово, три криминалца су одмах изгубила разум - полудевши. Полицајци су их привели, а криминалци су почели бунцати како није могуће да Саудио-арабијац кога су они убили, одсекли му главу, опет буде жив.

Саудио-арабијац је дошао на клинику да прође испитивања лекара који су потврдили и посведочили да су шавови који су сачињени веома савршени и нови, па је то потврдило чудесност догађаја. Шавови су били, а и још су, видљиви!

Када је Саудио-арабијац изашао из пртљажника он је видео, буквално, себе поново састављеног, што он непрекидно тврди и исповеда - да је ПРЕСВЕТА вратила његово тело и васкрсла га уз помоћ Њеног Сина.

Одмах после овога, позвао је своје сроднике да дођу у Сирију и они су отишли заједно у манастир Пресвете Сајданајске и принели молитве, хвале и слављења, и уместо првобитног дара од 80.000 долара (као што је обећао), дао је 800.000 долара Пресветој Богородици.

Данас, кад овај човек прича детаље овог огромног чуда, он почиње своју причу са речима: "Када сам био муслиман десило ми се ово..." што указује да он више није муслиман, нити ико у његовом породици.

Ово чудо је запрепастило цели арапски/муслимански свет и цели Блиски Исток.