Осликана Судбино
нећеш моћи
бар ове ноћи
тек тако
лако проћи.
Научио сам твоје кораке да чујем
и чувао сам доста
да друге
не трујем
али
за тебе, Судбино
нећу
да чујем.

Много сам скитао
и за Хераклита питао
зашто би Судбина
Карактер била
кад сами себи
стављамо
и скидамо крила.

Нећеш моћи
нећеш
и ако чујем
да се моташ около
и чудно шећеш.

Видимо се године
сљедеће
вјеруј ми
направићу себи
Прољеће.

Не знам како
али
успјеће!!!

 

Радован Недовић

 

* * *

Питала сам: Смем ли да посудим твоју песму? Одговорио је: Коју год хоћеш! Није ми било тешко да се одлучим, јер сам га у овој песми препознала и нади се обрадовала. Мислим да ће и он сам разумети због чега је избор пао на њу. 

Радоване, радости, да да Бог и успе!