Када Мима причу прича
то је говор сав без даха,
из две приче три јунака
а уз причу мало страха.
Како убит страшног Вука
да се спаси Црвепанка,
коју он по шуми јури
у тој причи без престанка.
И Принцезна једна лепа,
што кроз причу тек прошета,
па Принц "неки" страшно леп
што обиђе цео свет.
Баба Рога, црно чудо,
у тој причи не омаши,
уплетена у интриге,
ње се Мима много плаши.
А Вештица нека зла,
она која није добра,
на моменат провирила
јер се кува њена чобра.
И још доста чудних чуда
ни ја за њих нисам знао,
не бојте се њене приче
јер Мима је дете само.
Тата Лаки својој Милици ‘96
Тата Лаки појашњава: "У песмици „Када Мима прича“, коју сам посветио мојој Милици (Мими), користио сам изразе које је у том периоду сама Милица користила. Црвенкапа је Црвепанка, Принцеза је Принцезна а чобра је чорба."
14/10/2011, 18:27
Bravo za tatu Lakija i Mimu!
14/10/2011, 18:42
*сањарења
И ја кажем. А и било је време: откад ја њима то обећавам поставити...
14/10/2011, 18:45
Crvepanka zakuvala cobru za princeznu :))) Najsladji jezik za pricanje.
14/10/2011, 18:46
Slatke male stvari i slatka mala bića. Podsetih se reči koje su moja deca izvrtala. :***
14/10/2011, 18:49
*меркур
Којем је тееешко, немогуће, одолети и не насмејати се. :)))
14/10/2011, 18:50
*роксана
А ко зна? Можда их ми изврћемо, не они. :)))
14/10/2011, 18:55
Preslatka pesmica, najslađim jezikom napisana. Setila sam se jednog mališe koji je moju ćerku zvao u SKARDALIJU u šetnju. Pozdrav! :-)
14/10/2011, 18:58
*размишљанка
Важно да је он знао да је на момку да зове девојку. :)))
14/10/2011, 19:17
Ух, миш мали... Деца, деца...дивно.
:**
14/10/2011, 19:26
*woman.in.love.
Нико као деца! Љубим, мила!:)
14/10/2011, 19:49
To i jeste najsladje kod bebirona, njihov jezik:))
14/10/2011, 19:52
E baš mi je ovo trebalo da me razgali i opusti pošto me čeka žurka zbog koje se mnogo nerviram i brinem . Videćemo koliko će "doza" potrajati ! :))
14/10/2011, 19:56
:)))
14/10/2011, 20:04
I ja volim ječije kovanice i kao ordenje sobom nosim, pa se smijem kasnije i dok prepričavam ponosim. Još kad se udenu u ovakve stihove ljepoti nikad kraja.
pozdrav
14/10/2011, 22:40
Како је лепо бити мали
Поздрав одо да се смањим
15/10/2011, 09:38
Диван очински гест. Свака тати част.
А Милицу, која је верујем сад већ велика девојка, нека чува Господ!
П.С. Ја и са својих 18, се још увек радујем бајкама и самом сећању на њих.
15/10/2011, 19:00
*анамче
То је језик вилозофа!:)))
15/10/2011, 19:01
*мимче
Искрено се надам да је доза дотрајала и да је све прошло добро, дао Бог. Љубим, девојчицу!:)
15/10/2011, 19:01
*Шуле
Поздрав, роде!:)
15/10/2011, 19:02
*мандрак
Записуј, бележи, јер је и то део лепоте која ће спасити свет, драги чаробњаче. Поздрав!:)))
15/10/2011, 19:03
*крилаанђела
И ја бих, а кад се само сетим, кад бејах мала, колико сам журила да одрастем. :)))
15/10/2011, 19:04
*бихепи
Да, Милица израста и она је, заједно са њеним тајом, део ове блог екипе причољубаца, дао Бог. :)))
24/10/2011, 11:26
A posle da se osveže svendičem i jokom. :)
24/10/2011, 19:25
*биљанак
Хе, хе! Него шта! А ја ћу морати да врнем слику овде, чини се да се неком одвећ допала, па је посудио да не врати. :)