Знање и умење (7)

13 вештина потребних за живот у космополитици

Канађани су о овом писали и снимили видео пре две године. И не само то: искористили су јутјуб канал за едукацију људи као и за свој маркетинг. Ишли су људи дешавањима у сусрет. То не да није забрањено већ је и пожељно. Стога ово може некима да буде корисно за продају и набавку. Страни називи у заградама воде ка јутјуб каналима где можете из своје собе да учите о вештинама које вас занимају. Ту су и књиге, што је такође назначено. Преводите, делите, продајте своје знање и вештине на начин како то и други раде. Неке од ових канала држе професионални војници и лекари са војним искуством.

Ово су само неке од смерница, али је најбоље да за своје учење пронађете учитеља у непосредној близини.

1.сигурност:  самоодбрана, тактика и руковање ватреним оружјем (carrytrainer , Civil Advantage , Garand Thumb )

2.аутоматизација: аутомеханичарски радови (automative repair , EricTheCarGuy , књиге: Auto repair for dummies , Auto Mechanics Fundamentals , How cars work )

3.баштованство: сађење, чување семена, наводњавање, заштита од штеточина (књиге: John Seymour – Self-Sufficient life and how to live it )

4.домаће животиње: узгој, исхрана, искористивост (животиње нису само месо: пчеле су битан део екосистема, краве дају млеко, кожу, а од многих се користи и маст, али и топлота; оне увек могу да послуже за размену)

5.лов: како пронаћи птицу, биљку или животињу за исхрану, како их уловити, убрати, пецање, како одрати животињу и уштавити кожу, како сачувати месо (сушење и чување без електрике ( The Wooded Beardsman )

6.дрводељство: идентификација дрвета, сечење, пошумљавање, столарство, тесарство (познавање алата и набавка истих)

7.ковач: израда оруђа и оружја ( Bertram - Craft and Wilderness , Torbjörn Åhman )

8.медицинска помоћ: прва помоћ, лекови, опрема за бабицу, мање операције ( DrBones NurseAmy , SkinnyMedic , књига: The survival Medicine handbook )

9.преживљавање у природи (извиђачи): ватра, заклон, навигација, везивање чворова, пронаћи воду у природи, храну ( David Canterbury )

10.енергија: обновљива енергија, соларна, ветрењаче, гориво, угаљ, акумулатори ( Engineer775 )

11.комуникација: радио-аматери, GSM-R (глобални систем мобилне комуникације за железнице), Cb (Цивилни банд), кратки таласи (OH8STN Ham Radio , књиге: Ham radio for dummies , Ham radio licence manual )

12.домаћински послови:

а) производња алкохола: он може да се користи као гориво, за пиће, стерилизацију,

б) свеће,

в) шивење одеће и коже,

г) ткање,

д) кајмак,

ђ) уљане лампе,

е) дрвени угаљ (Енглези га зову charcoal и праве га сами, а због високе температуре подесан је и за металургију),

ж) ђубриво,

з) коњарство

13.вода: локација, филтрирање, наводњавање, бунар и одржавање, пољски тоалет

Ако знате некога да поседује неку од вештина или има велико газдинство можете га/их замолити за пријем на обуку. Од свега тога зависи да ли ће ваш живот бити кратко преживљавање или дугорочно и генерацијски преносиво искуство. А зависно од ваших вештина и ваша заједница ће вас више вредновати и рађе прихватити. И упамтите: што је у кући више чељади, то ће кућа бити сигурнија. (наставиће се)

 

Знање и умење (6)

Принцип насупрот вајдице (everything goes)

„Народ увек уме да препозна вођу: он или носи пендрек или паре.“

 

Ми већ живимо у врлом новом свету (Anthropocene – владавина новог човека који се ствара). То се препознаје по томе што се стари и нама познати свет – не покреће. Али нека се нико не вара да је оваква поставка грешка у систему. Напротив. Они су успели у оном што им је потребно.

Дизниленд је неговао лицемерство. Приметићете већ у разговору са људима колико се ко држи логике и чињеница, а колико ко лицемерно мења ставове од реченице до реченице. И сад многи седе код куће у дилемама: да ли ће вас вакцинисати, да ли ћете моћи да путујете, шта ћете да носите, да ли ћете моћи да купујете, од чега ћете живети, стварати? Да ли ће вас примити на казан и шта ћете од тог казанског дела плена моћи да купите...? То је све мера успеха поретка. То је свет без принципа, у којем нема етичности и естетских односа. Ера слободе где је све дозвољено (everything goes – све може). Погледајте само: више није важна ни национална песма, нити има песама посвећених каквој идеји, вођи, идеологији. А чега има?

Свет се тренутно налази између ревизионизма прошлости и обећања о богатој будућности. И једни и други су веома опасни по заједницу. Јер онај који нема власти над тренутним, садашњим стањем, показује у суштини немоћ. Зато су квази политичарима потребни медији (иако сваки од њих може да га направи сам) како би наставили са изговорима и лицемерством. За то време се у народу одвија „испирање мозга“ тако што се из културе и традиције једне заједнице избацују њени симболи а убацује им се нов садржај („нова нормалност“).

Зато је важно да се пред сваким од нас поставља питање: како се зове држава у којој живимо? Ако је неко Устав из 1974. године дошао да вам појашњава 1990. године, ко ће вам и које године појаснити то што сте, без питања, ушли у мини шенген зону? Какав вам ту закон и Устав праве? Зашто имате државу која не штити вас и потребе заједнице већ увек и само поредак? Србина са Косова хапсе на граници са Србијом, у Србији, као страног држављанина?! Како је то могуће ако је Косово наше? Али то није једина мистерија. Ми знамо за све пешачке прелазе и поштанске сандучиће како су се свечано отварали, али не знамо ништа о реконструкцији напонских мрежа и далековода. Дај ти само серија и штампај пара и зомбиленд ће да ради на празан стомак!

Али – хаос се вратио у земљу порекла (Америку)! Ових дана гледамо директан пренос гашења ере потрошача и обрачун система са зомбилендом. Гледајте и учите, јер ће овај пожар да захвати цео свет. Овде се Трамп обрачунава са претходницима. Казан је сад премали да нахрани све апетите и зато су послали народ на улицу да им тај посао уреде. По томе ко плаћа демонстрантима кауције и довози цигле (Џо Бајден, који је са сином оптужен за разбијање Украјине) види се одакле ветар дува. Међутим, нико од демонстраната не тражи смену ни гувернера, ни каквог високог полицијског службеника, па чак ни породица, ни фамилија убијеног демонстранта. Не! Они сви хоће још демократије. А шта се са друге стране дешава? Смањује се фонд за полицију и отпуштају се многи из службе. И ту долазимо до суштине! Сад кад су им смањили плате, полиција се сетила да има и неки народ и све више их стаје уз демонстранте. И још: сад више не желе ни споменике да чувају (страдао је споменик Гандију, на пример). Ово је све део реформи заједно са смањењем буџета за школство, здравство, полицију...

И зато је важно да се појединац на време утврди у принципу, јер у времену које је почело многи су пристали да буду фукара и користан идиот. Пустите луде да иду и плаћају а паметни нека се склоне, што би рекао премудри Соломон. Онај који добро промисли и крене да ради већ сад биће у предности над другима и за систем неће бити сметња. Јер ће сад свака земља, почевши од сваког појединца, морати да живи од реалних извора и прихода. (наставиће се)

 

Знање и умење (5)

Време довољности и повећане ефикасности

„Тешко је људе убеђивати да нешто схвате када су плаћени управо да не схвате.“

(Из књиге о Великој депресији од пре стотинак година.)

Сви ови перформанси који се изводе у свету и код нас долазе због забринутости оног дела човечанства, који ће у новом свету постати технолошки вишак. Они су ту да глуме нормалност, тзв. Кабуки позориште (погледати више на Википедији)

У Америци се са афере „Раша гејт“ прешло на аферу „Обама гејт“. Заправо је то спор две струје око поделе казана (буџета). Најновија статистика каже да је у Америци без посла сад већ преко 40 милиона људи. Са овом статистиком Трамп не може да се нада победи и стога је његова администрација кренула са покретањем одређених спорова у држави. То би требало да забави зомбиленд како не би приметили људи да су им фрижидери и стомаци празни. Зато се сад бавимо вакцинама Била Гејтса, 5Г мрежом, харпом, кемтрејлсом, Срби народ најстарији, а можемо очекивати и још већи уплив у те и сличне теорије.

Упоредо са овим статистика у сфери послова који се данас обављају најављује вишак од скоро 50%. А то све долази од смањења енергетских потенцијала. Већ сада се производи 20 милиона барела нафте мање него пре шест месеци. Ако овоме додамо укидање нуклеарки и термоелектрана, а притом додамо да се у многим земљама укида и субвенисање пројеката за проналазак обновљивих извора енергије (јер су финансијски прескупи и троше огромне количине енергије која је и тако на издисају, а у које спадају електрични аутомобили и мини хидроцентрале) број послова, које је дизниленд производио, наставиће да се брише (овде треба споменути и смањење буџета за здравство баш сад док је Србија била у карантину). У прилог томе да додамо следеће чињенице: британска индустрија производње нафте и гаса ће наводно због короне морати да отпусти 30000 људи (та грана је при крају и за неких 5 година ће да нестане); Бритиш ервејз отпушта 13000 - 20000 људи да би створио предуслове за „лет пуним плућима“; у склопу реформе јавне управе на Новом Зеланду, где углавном виле праве амерички милијардери и где је тешко добити дозволу за насељавање, ево података за само три службе или министарства: Министарство превоза имало је 5600 људи – остало их је 53; Управа шума имала је 17000 људи – остало их је 17; Министарство јавних радова имало је 28000 људи – остао је један министар; а највећи произвођач биодизела (етанола) у Бразилу тражи 260 милиона долара од државе да покрије губитке.

104-105 милиона барела нафте било је потребно за одржавање хиперпродукције. Сада се већ око 20% процената енергије користи мање. Стога вас лаже свако ко вам говори о јефтинијем угљу и нафти. О гасу вам и тако не причају, па мислите о грејању на време.

А док се стање у централи не среди (Америка) свет ће повремено да запада у пандемије или да страда од каквих ванземаљаца (потпуно је свеједно од чега ако су под било којим изговором ваша права укинута и замајавају вас штампањем безвредних папирића). Ми то већ видимо на примерима Немачке, Кореје, Кине где се број оболелих повећа чим крене да се покреће каква-таква економија.Кад стигне здрав новац, ви нећете моћи да платите кредите или какве дугове из старог система у новој поставци. Стога се не размећите, поготово ако је стан ваша једина имовина: извршитељи већ сад слине над њим. Са новцем поступајте рационално. У новом свету моћи ћете да тргујете само оним што имате. Управо онако како су Руси први кренули да сређују своју државу и сад са свима разговарају тако што их питају: шта ви нама имате да понудите? И то нас враћа на причу са почетка: „Раша гејт“ је покренут са циљем да се Русија настави искориштавати. Међутим, са доласком Путина, тачније оних који стоје иза њега, Америка је разумела да то што је дотад радила са Русијом више неће моћи и стога је војна структура довела на чело државе Трампа како би се избегао нуклеарни рат. Оно што је Русија урадила, сад ради Америка. А по томе како је Трамп дозволио гувернерима савезних држава да се они, а не он, изјасне око короне, па су тиме неке државе затвориле границе, а друге не, овим се показује да свет улази у сферу децентрализације, јер пара у буџету просто више нема за булументу.

Међутим, улазимо, такође, и у зону повећане ефикасности, где ће онај који има моћ узимати што му треба, убијајући онога који има.

Због смањења ресурса на планети немогуће је штампање новца до бесконачности.

Али овде нека се свако запита: колика је моја слобода и шта је са мојим правима ако ме неко ставља у заточеништво због распада хипертрофираног економског глобалног система, хипертрофиране глобалне преваре са лажним новцем, због неког вируса или ванземаљаца?

То што седите код куће долази из разлога утврђивања довољности: ви код куће треба да слушате некакве бројеве о мртвима, док за то време у централи сумирају резултате о томе колико вам је потребно за живот, колико за притвор и са колико силе могу да вас држе у заточеништву. (наставиће се).

 

Знање и умење (4)

Нова нормалност

Укинута је радничка класа и нико се није бунио. Затим је пролетеријат прешао у прекаријат (то је такође пролетеријат али у номадском смислу, и без икаквих симбола заједнице и одговорности према истој). А сад идемо ка рајетинству (раја, кметови, то јест они, који ће послом бити везани за место живљења). Све ово прати гротескно слављење првомајског празника рада града Чикага.

А ако је укинута радничка класа како ће се пунити пензиони фондови? Код нас се зна: задуживањем и кредитима. Власт узима на наше име а за своје потребе безвредне папириће, који ће остати нашој деци да их исплаћују. Но, оне на буџету и већину пензионера то не занима. Они су себе везали за дизниленд и цео народ учинили таоцима система. Но, најгоре је што они стварно мисле да систем брине о њима. Истина је другачија и по њих трагичнија. То што их је неко натерао да седе код куће требало би озбиљно да их замисли.

Пре него што су појединцима укинули део пензија просечна старост пензионера износила је 14 година. Онда је пала на дванаест. Са све већим смањењем пензија та старост се, услед лоше хране и немања новца за лекове, додатно смањила. Са појавом короне пензионери су стављени у кућни притвор (не у изолацију, како то упорно понавља „нова нормалност“). Са смањеним кретањем, живот пензионера је поново скраћен. Укида им се и право на респираторе свуда, па и у Србији (имамо респираторе за Италију али не и за наше грађане, дивота!).

Зашто неко перфидно и у рукавицама убија старе људе? Јер су пензиони фондови пребукирани и јер то светски политичари и не крију. Још је и еутаназија легализована и то тако што је социјала види као помоћ при смањењу материјалних и емотивних пражњења. И пензионери, који у већини не знају ни како се зову, иду да гласају за своју еутаназију!

Са друге стране су радикални омладинци, који са гнушањем гледају старце како им уништавају будућност. И то у њима буди жељу за што скоријом еутаназијом пензионера и у што већем броју.

Шта недостаје? Нема средње класе - носиоца друштва. Она се гаси и већ је готово угашена у целом свету. Али у Јапану, на пример, пензионери не могу да изађу на гласање. Зашто? Пензионери су конзервативци и они су завршили свој радни век. Они су кочничари и зато у Јапану право гласа имају само они који раде. А они који раде могу боље да сагледавају потребе тржишта.

(А код нас је најредовнији бирач – преварени бирач. Ми још ниједном нисмо изабрали никог да нас подигне, војно наоружа и оспособи, да наш суверенитет заштити. Са појавом короне постало је очигледно колико смо се као народ олупали и ништа нам, сем нас самих, није важно. Нема више ни пароле: „Догодине у Призрену!“. Све је огољено до сржи.)

Међутим, ово никако не треба разумети да стари људи нису потребни. Напротив. Само их је потребно одвојити од дизниленда и вратити им место за столом у оквиру сопствене породице. Они речи са екрана примају на енергетском нивоу, готово као кад се отац или мајка обраћају детету. Они су тиме заведени, јер власт не да не мисли о њима, већ их користи за своје потребе. А њихова сврха треба да буде нешто сасвим друго, тим пре што ни политици више неће бити потребни гласачи.

Србија је деиндустријализована. Налази се тачно тамо где је и била пре Другог светског рата. Али сада опустошена и без знања оних заната и вештина који би јој користили за живот као нашим прецима. Зато је важно чувати ове баке и деке како би на нас пренели своја знања и искуство у стварима од стварног значаја за живот.

Потребно је да на њих гледамо управо онако како данас Американац гледа на своје комшије Амише. (наставиће се)

 

Знање и умење (3)

Људи без лица

Кад смо већ у клупи и послати да учимо хајде да кренемо то и да радимо.

Ми смо дошли до заокруживања процеса индустријализације. Круна тога јесу: енергенти, вода, храна и интернет (вештачка интелигенција)

Сад вам причају о мултиполаризму а са чиме он почиње? Најбитнији догађај који се десио у току овог рата са невидљивим непријатељем јесте „ОПЕК плус“ где Русија, заједно са земљама које још једине имају фактички нафте, уз покровитељство Америке прави нови свет ресурса у будућности (као и 1945. кодине кад је направљен договор како ће се делити свет и поделити ресурси). Сада се одређује ко ће свет контролисати, ко ће га обезбеђивати, ко ће шта делити и какво ће притом бити књиговодство.

Али ту долазимо и до још једног заокруживања процеса а то је прелазак народа у нације.

Дефиниција народа јесте „племе које брани своје законе и територију“; дефиниција нације јесте „племе у покрету“. Дакле, народ овде постаје сувишан, а остаје да виси питање: да ли ће нација моћи да изроди народ?

Видимо како се у ово време зомбиленд (људи без лица илити са маскама) забавља одређеним перформансима режираним од извесних служби. Најпре су кренули аплаузи полицијском часу, а тек касније су кренули да лупају у шерпе и лонце. Да ли је тим људима дошло до свести да је то било дозвољено али да су изласци забрањени? Да ли уопште разумеју да су ти перформанси ту само зато да засмејавају господаре?

„Све што нас је ујело хранили смо сами“, не заборавите ову мудрост.

Да ли сте приметили одсуство опозиције и невладиног сектора у доба полицијског часа? Опозиција има имунитет и право да користи јавне медије али је њу неко намерно склонио, исто као и навијачке групе и невладин сектор такође.

Дакле, шта се подразумева под појмом политике? Препознавање проблема, опасности, непријатеља. И сад се запитајте: да ли систем прави људе или људи систем? Да упростимо: да ли ви данас можете да изаберете човека у својој општини (да не идемо даље), који ће да води бригу о потребама људи из ваше општине, или вам неки странац из неког далеког центра доведе људе који ће да седе на одређеним местима и да спроводе туђу политику?

У свом говору у УН Трамп је рекао да је ово време патриота. И видесмо како су у Мичигену упали наоружани демонстранти у Сенат, тражећи да се укине карантин како би људи могли да раде. Наравно, био је то перформанс, али перформанс који говори у прилог људи са послом, који раде, стварају, доприносе. Код нас је перформанс са шерпама, лонцима, бакљама, што су све режирани изрази немоћи ради црпљења енергије из људи. Зато ви немате на улици боркиње за људска права, док у Америци на улице излазе – радници. Зомбиленд седи код куће и прима социјалу од 1500 долара и само кука. А тек ће да кука ако настави да седи, јер ово време безвредних папирића, (који се штампају као у време Анте Марковића), ускоро ће се претворити у рецесију, хиперинфлацију и депресију.

Дизниленд је трајао 80 година, зомбиленд, рачунајте, неће мање, јер су исте газде. Поготово јер ви већ сад живите у свету у којем цвета милион цветова.

Знате ли која су данас ваша права? Ви можете удати сина и оженити ћерку, али не можете изаћи на посао. Које је ваше друштвено а које природно право? Да ли у вашој заједници владају робовласнички односи или сте заједница слободних људи? Чије вас цеви чувају од короне? Колико вас шити Устав којег се и тако нико не придржава?

Ако обесмислите природна права у заједници ви можете са људима да радите шта год хоћете. Ако немате наоружаног појединца, народну војску онда је на делу страни систем и ви живите у робовласничком друштву. Ко ће вас, у том случају, ако крене власт на вас, чувати? Рецимо да долази време присилне вакцинације. Устав? Институције? Уставни судови?

Плаћена војска ће да се бори и да пуца по наредби оног ко је плаћа.

Да, ви сте тренутно непријатељ система и налазите се у затворима. Ви сте сметња онима који су равноправнији од вас. Ваше физичке моћи су спутане. За вас је да вам изађе нека барбика на тв и каже вам како да се понашате.

А сад су и паравојне скупине навијача пуштене на улицу, док ви седите затворени. Паљење бакљи у Нишу је тек почетак. Да ли нас чека паљење аутомобила, зграда и томе слично, а све за одржавање система на штету српског народа и људи који са нама желе да живе, раде и стварају у миру?

Али још веће је питање: шта ћете радити кад вас и званично прогласе за непријатеља система? А они то итекако знају да уреде. Прогласе вас вишком и отерају од плена (буџета). (наставиће се)

 

Знање и умење (2)

„Теорија крда“ у време космополитике

Прича једног лекара из Србије: „Кад неко међу колегама добије стомачни вирус, пренесе га на све остале; кад неко закачи вирус сезонског грипа, пренесе га на све остале; каква је вероватноћа да вирус короне погоди само неке (Београд, Нови Сад, Ниш, на пример) а не све? Три недеље сам рипао као магарац због сувог кашља да сам једва дисао. Ако то није била корона, не знам шта би друго могло да буде.“

Заиста, сваком здравом разуму је јасно да вирус јењава и да се не шири али прича о страху не престаје. Она има свој разлог, који се крије у једном другом вирусу погубном за здрав ум. Ово што многи данас живе и верују у то зове се „идеологија смрти“, илити „социјализам у десоцијализацији“.

25.априла састали су се Путин и Трамп на 75-ту годишњицу сусрета совјетских и америчких трупа на реци Елби и издали су заједничко саопштење, које каже: „Дух Елбе је пример како наше државе могу оставити по страни све супротности и изградити поверење и сарађивати у име заједничких циљева.“

Присетимо се једне фразе из серије „Хоботница“: „Ако желиш да разумеш шта се дешава гледај коме то иде у корист.“ Очигледно је да су на народном страху и пандемији многе земље зарадиле новац. Стога ће се то наставити: некоме на корист а другима како падне. И сад имамо нонсенс: „Светска здравствена организација“ похвалила је Шведску за најбоље држање у пандемији. Истине ради, та Шведска готово да није предузела никакве мере предострожности и ризиковала је смрт неколико хиљада људи да не би пропала економија. Викинзи се нису уплашили (као ни Белоруси, Бразилци). Међутим, да би скинула са себе одговорност, тамошња власт је обавестила народ које мере сами да предузму за себе и притом је забранила употребу респиратора за осамдесетогодишњаке. Па како падне, јелте? Као знак захвалности малолетна Грета је донирала сто хиљада долара Уницеф-у (а да нико не прави питање одакле малолетном детету паре да их баца). Али то није крај прича за зомбиленд: према новим сателитским снимцима озонска рупа се залечила, Пентагон је објавио слику новог снимка непознатог летећег објекта, а САД су пронашле лек против вируса, који су одмах сви кренули да хвале а зове се „Ремдесивир“, (Овде се ваља присетити интервјуа руског научника из области микробиологије и академика Петра М. Чумакова руским и енглеским новинарима, који је рекао да су амерички и кинески научници у Вухану радили луде ствари. Познато је да иза лабораторије у Вухану стоји и Обама, а такође и да су са тим радовима упознати и Канађани и Аустралијанци, вероватно и неки други.)

А онда долазимо до Мадагаскара, који је и сам пронашао лек против најсмешнијег вируса и то на традиционалан начин. Они су решили да за себе производе чај од пелена, а који се користи и за дрогирање. Ето, има и да се бира: чај или телевизија, а своди се на исто.

За све ово време шта раде Срби? Седе у школским клупама и имају забрану изласка у кафане и кладионице - док не порасту. Све што је послато кући да ради, вишак је у систему. Да ли је праведно? Шта ће вам професор историје, који се хвали да зна шта је јео фараон, а не уме да вам објасни зашто смо ту где јесмо? Зато је и он послат кући да седи и учи. Зашто страдају лекари? Зато што су спремни да деци убризгају вакцине за које не знају ни ко их прави, ни од чега и сад кусају шта су сејали. Зашто администрација? Јер су због плате спремни да гласају за сваког без питања. Ушли смо у зону гравитације, где ће сумњиве цене да замене непролазне вредности. Неће бити ферарија за једну песму, већ ће се стварати у немаштини и беди али оно што вреди.

Ово је време раздвајања кукоља и жита.

Ово је време у којем столује „Теорија крда“ (Herd Immunity), у којем се мора стећи колективни имунитет, и у којем се крду обећава да ће да једе, али не и куле и градови. (наставиће се)

 

Знање и умење (1)

„Људи су пристали на губитак слободе онда кад су престали да траже своја права на улици а кренули су да аплаудирају полицијском часу затворени у својим домовима.“

Од свега што се дешава већину људи занима да ли ће ове године моћи ићи на одмор, можда море.

Они малобројни размишљају овако: Како одерати зеца? Како упецати рибу? Како препознати јестиво биље? Како наћи воду за пиће? Како се заштитити од сунца без струје и клима уређаја? Какво нам искуство могу пренети бескућници? Какво нам искуство могу пренети људи који су преживели Велику депресију? Шта можемо научити од Амиша?

У Америци је преко 8% (26 милиона) становништва изгубило посао. Али то се не дешава само у Америци. Зато сте ви ухапшени, јер замислите силан свет на улици због губитка посла. Корона је само средство са којим се убрзано постиже оно што је већ било у плану да се уради. За зомбиленд и дизниленд су теорије завере, а за појединце је ствар простија. Нема ресурса и немогуће је свет водити како се водио до сада. Он се враћа на фабричка подешавања што не би био проблем да људски материјал више није ни налик претходним генерацијама.

Попут свих нових вируса очекује се и нови и жешћи талас короне већ у октобру, како најавише неке земље (на пример Кина). По томе ми можемо рачунати и да ћемо Божић славити без изласка. Али шта ће бити са оно мало послова који се раде? Онај који следеће године буде имао посао биће редак човек, кажу. А ево шта се све дешава а о чему не добијате информације сем ако их сами не пронађете на још увек нецензурисаном интернету.

У Америци су километарски редови пред маркетима, који су све празнији и пред гашењем. Многи предузетници и приватници нашли су другу рачуницу за свој производ и обим производње који се из дана у дан смањује, што такође помера и потрошачко друштво, које се том новом тржишту приклања. Али хране има у обиљу, а фармери банкротирају. Зашто? Зато што у време короне нема сезонаца и урод пропада, а млеко се просипа по улицама. Ко год седи кући и прима пакете не пада му на памет да иде на њиву и бере сезонско поврће и воће, а нема ни оних који су досад стизали преко границе. Кад не буде пакета шта ће и по којој цени јести свет? Камиони стоје, не испоручују робу. А са короном, која се сад шири, посебно треба бити опрезан са увозном или замрзнутом храном. Зато је важно не само шта једете већ и одакле је храна. Домаће је најсигурније. Немојмо никога кривити за оно што нећемо да урадимо и прихватимо сами. А видите шта се даље збива: док урод пропада на њивама, за то време се коте мишеви, пацови, зечеви, кртице. Какве то све заразе прете и чекају свој тртенутак да ступе на светску позорницу?

Са друге стране имамо пример Сингапура. Сингапур је мала а људством претрпана земља, која не може да произведе довољно хране за сав народ, јер нема довољно земље. И шта су се досетили? Ако нема довољно земље под ногама за обраду има места горе ка небу. И направили су стаклене баште на спратове са релативно мало технологије и већ убиру плодове. Дакле, све је у идеји и томе да се са кризом изборимо људски и нађемо за себе посао од којег ћемо моћи да се прехранимо а да не крадемо и убијамо се.

Овде се озбиљно замислимо над културом и оним што нам култура, намењена деци, поручује. Примећујете ли разлику у садржајима док гледате „Телетабисе“ и „Машу и медведа“? Да, свет је некако подељен али тај свет ће да размењује садржаје и тако. И сад имате лансирање сателита у Ирану, понирање носача хеликоптера у Кини, а да ли су Срби посејали кромпир? Али немојте овде да будете буквалисти, јер знам ја да се не може живети на самом кромпиру, како ме с правом исправља моја девојчица. Али ја и не мислим само на кромпир, већ се само служим примером, а мислим на све што башта може да изнедри. Зашто? Па ако запад буде био гладан ви ћете бити још гладнији! И кад кажем „садити“, не мислим да сејете у редовима, већ као Ивица и Марица са подераном врећицом и свуда куда пролазите. Кроз шуму, поље, обале – свуда. Да нешто претекне и нама.

Знате, дивно је искуство људи у Сибиру. Они имају колибе којекуде и свако може у њих да уђе и да се склони, само је важно да кад излази остави нешто и за друге да им се нађе. Е то тако треба да разумете кад кажем „садите кромпир“... (наставиће се)

Радујте се!

 

У последња времена, када дисање антихриста оскврни земљу, море и сав живот, Бог ће раздувати у груди и срце Цркве дејствујућу Исусову умну молитву, као освежавајућу благодатну росу, као дах поветарца у пророка Илије, као противотров који обезбеђује душевно и телесно здравље у данима који долазе.

Архимандрит Јефрем Филотејски

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Кленови

На једном радију, а у емисији која је ишла уживо, водитељ је са нескривеним симпатијама представио слушаоцима већ добро знаног и нешто редовнијег госта. Он је био познат по својим дугим и отегнутим излагањима, у којима је често (нестручно) постављао дијагнозе појединаца или одређене групе, са посебним освртом на њихов низак коефицијент интелигенције и то претежно на основу датих коментара невезано у којој форми.

– Како су само њихови IQ-ови ниски кад могу, као кленови, да се приме“ на такве теорије завере и лоботомију – говорио је, осврћући се у емисији на један од одабраних коментара у писаној форми; притом је одржао још једно предавање о „тим“ људима са малим IQ-ом и, по обичају, установио им психолошку дијагнозу..

Емисија је текла и протекла. Идућег дана, нека два човека одмарала су се на реци - пецајући. Забачени штапови су се готово истовремено почели цимати и на њима су се, закачени за удице и лажне мамце, појавили кленови.

– То ме подсети...! – примети један. – Јеси ли слушао „психолога“ јуче у емисији како износи нову дијагнозу? 

- Јесам – узврати други.

- Како си знао шта да напишеш у коментару?

– Интелигенција клена: он не бира, већ удара.

Јелена Јергић

 

Кад или како

Сећам се приче у време ерупције вулкана Сент Хелен. На терен су изашла двојица стручњака: један, који је радио за науку и други који је од политичара примао плату. Први, научник, дошао је да каже народу да се склони на време, а други, политичар, да остану и не плаше се. Њих двојица се нису разумела и овај научник је могао без бојазни другом да гледа у очи; али тих очију није било, јер су пред њим продане очи гледале у земљу. Сећам се шта је рекао научник; „Умрећу свакако - данас или сутра, али ово могу да видим само једном у животу.“ Он је остао да гледа ерупцију и да сазна новости из прве руке, али, на његову несрећу, одрон је пошао у његовом смеру. Али човек је умро у служби оног што је радио.

Како се ово може пренети на наше дане? Лако. Ми не можемо одредити кад ћемо умрети али је за нас битно како ћемо умрети.

Храмови су готово празни, јер више нема бака у њима. Кад оду баке, шта ће остати? Каква вера? Млака; ни студена, ни врућа; непотребна и клетве близу.

Данас гледамо слику Страшног суда: пред нашим очима раздваја се кукољ и жито. Открива се лицемерје овог света. Откривају се мисли многих срца. Скидају се маске. Показује нам Господ светло, оно мало, танушно, кроз уска врата и води нас у сусрет са Њим. Открива нам знаке, прави путоказе и разоткрива времена. Учи нас да је већа правда у помијама већ у белом хлебу: од помија се живи и светост задобија, од белог хлеба се урани стока за клање.

И како не благодарити на дивним лекцијама. Рекосмо: умреће се и тако и свак` ће добити праведну плату. Али једна је плата за сина а друга за изрод.

А није потребно ни умрети да би се познао пакао. Нечиста савест итекако испомера човека. Или, што кажу: дело мења душу делатника. Било на добро или на зло.

Наши су преци давали живот за слободу, а ми данас дајемо слободу за... живот?!

Пре би се рекло - духовну смрт.

А од ње нема горег.

Сад кад су послали зомбиленд кући и тако им поручили да су вишак у систему (школство, администрација, банкарство), сад корона прави узлет за нови период. Наиме, најпре је речено да корона напада само жуту расу, али у Америци, ето, напада, црну. И то гојазне. Дакле, оне што имају лош имунитет, што су порасли на фаст фуд храни, коју су им белци наменили као сиротињи. А у Кини се сад забрањује једење паса и мачака. Видите, само пратите како корона и Грета раде заједно. Имате свињски грип, корона је керећи, па птичји, а сад нећете моћи више ни супу од шишмиша да једете. Али не брините. ЕУ дозвољава да једете бубе.

Па драги дизниленде, који си се преко ноћи премаскирао у зомбиленд (маске и лактање), мисли док још можеш шта ћеш и куда ћеш. Бежи из града и спасавај душу. Доћи ће брзо време кад то нећеш моћи да урадиш, а они који буду отишли на време неће ти бити таоци.

Нека је на радост, здравље и спасење Свето причешће свима који се не причешћују кашичицом већ Христом!

И срећан нам празник Благовести!

 

Прича о таину

Синоћ нам је новинар на „Радио 2М“ испричао поучну причу. Кад је био млад, дружио се са солунским борцем и од њега је чуо причу, која може бити истинита, а може бити и легенда (заоставштина српском народу на времена непролазна).

Прича каже овако:

„Један слепи деда шаље унука преко Албаније и притом га моли:

- Чедо, донеси деди мрвице од таина (војнички хлеб); кажу да има чудотворна својства и да се од мрвица може прогледати.

Унук обећа деди и све време пута гледао је да сакупља мрве. Међутим, како је био гладан, он је, јадник, све мрве временом појео. Кад се вратио кући, он посрамљено призна деди:

- Опрости, деда, ја сам све сакупљене мрве појео јер није било ничег другог да се једе.

На то му мудри старац рече:

- Ако си, чедо! Зна деда да мрвице не могу да лече, већ те је сакупљање мрва сачувало од глади.“

 

Иза брда

За интелигентне: Да ли сте се загледали у назив вируса? Која година стоји? 2019. А кад је званично кинески председник објавио појаву вируса? У јануару 2020. Знате ли колико је света проциркулисало туда-свуда? И још нешто: ви можете бити сигурни да се нећете заразити само ако не једете. Зашто? Па погледајте продавачицу: она са једним паром рукавица пипа све, и артикле и новце, које је неко, сасвим извесно, пре ње дотакао као заражен. Зато немојте да мислите да неко жели да вас побије, јер, како рече британски премијер, како рече Меркелова: они се спремају да са здравим и отпорним на вирус уђу у нови свет. То не значи да слабији и мање имуни не треба да се пазе, али извесно је да је у свему акценат на нечем другом.

И ево о томе размишљам цео дан, кад стиже пројекат!

"DA LI JE NORMALNO DA CELA DRŽAVA BUDE U KARANTINU SAMO DA BI VAŠ DEDA ŽIVEO DAN DUŽE?!"

Ово је, иначе, изјава Ивана Пернара, хрватског политичара. Али то је небитно ко је и одакле је. Битно је да сами пензионери, свесно или несвесно, подржавају систем који подржава еутаназију. Млади не могу да мрдну и почеће да презиру старе, а стари, закључани, све који су слободни. Почеће, и већ јесу, оптужбе међусобне. Зато мислите главом и искористите време да своје духове смирите и обуздате, и кренете једном да размишљате нормално. Иначе ћемо се сви поубијати између себе.

Не заборавите: након вируса стиже Грета.

 

Два баунтија за један ролекс

Прича се догодила у јуну-јулу 1991. године.

Шта је систем вредности?

Шта је поредак?

И шта је логистика?

„Лето је `91. године, мислим да је био 26. јун, мада није ни битан сад тачан датум: Словенија проглашава независност од Југославије у чијој федерацији је она била конститутивни елемент. Ја се налазим на служењу војног рока у Загребу са многим другим момцима. Једна група, по одлуци, мислим, тадашњег премијера Југославије друга Анте Марковића, бива послата да заузме граничне прелазе у Словенији. У склопу знаних и незнаних догађаја, да не идем сад у развлачење приче, једна група момака долази на гранични прелаз између тадашње Југославије (данас Словеније) и Италије. Међутим, како већ ствари крећу да се крећу, долази се до следеће ситуације: с обзиром да Словенци не желе да им неко спречи пут за Европу, почињу да ове јединице нападају, блокирају (то нека буде на образ свима који су се играли). И ова група људи остаје одсечена од света. С једне стране стоје Италијани који радознало гледају шта се дешава, с друге стране Словенци јер их они спречавају да иду у Европу. И како креће развој догађаја ствари изгледају овако: с обзиром да снабдевање није могуће, храна и друге ствари не могу да дођу до њих, они остају препуштени сами себи. Испоставља се да старешине, који су обучавани да воде своје људе независно од политике, користе сваки изговор да се изгубе. Остане неких тридесетак момака самих са собом. У читавој ситуацији искључе им и струју и воду.

Већ први дан кад је дошло до тога да нема шта да се једе, неко се сети да је ту фри-шоп остао и да је релативно добро попуњен. Без неке велике координације и убеђивања они одлуче да ослободе фри-шоп. Поразбијају се стакла и улети се у фри-шоп. Креће да узима ко шта стигне, слободно тржиште. Неки се затрче на цигарете, неки на чоколаде, неки на телевизоре, неки, који је деловао најпаметнији, затрчи се на сатове – углавном, свако оствари приход на слободном тржишту. И док има свега креће весеље, креће социјализам. Први дан, други ту се пуца, ту се игра и чекају да виде шта ће да се дешава.

Већ након дан-два, у ситуацији која је описана, полако постаје извесно да баш нема довољно да се једе уз разне друге ствари. Међутим, премда још увек има свега доста, ту се братски дели ко шта има. Након следећих дан или два испоставља се да нико не зна колико ће то да траје и већ нису вољни да све међусобно деле па почињу то нешто новчаних папирића да размењују за разну поменуту робу. Ни то није дуго трајало, јер су после новог дана укапирали да с тим папиром, који није калорично богат да би могао да се једе, а сами се налазе у некој апокалиптичној сцени између радозналих Италијана и љутих Словенаца, не могу ништа да ураде и креће се у дословну размену робе за робу. (Да направим једну малу дигресију: чак и кад вам искључе струју телевизор може да послужи за забаву: сонијев тв од 27 или 30 инча ко погоди с најмање метака на даљину од двеста метара добије награду а успут се сви забављају.) Овај момак, који се машио за сатове (тајмекс, мада тврде да је било и ролекса, што нешто баш и не верујем) већ долази у проблем јер док се сви са неким јефтиним баунтијима, или које су већ чоколадице биле, или разним вискијима около шире, он баш остаје ускраћен за поменуте производе и покушава да дође и он до које чоколадице, које су, успут, имале и неки превазиђени рок трајања. У покушају да дође до чоколадице, он објашњава да је ред да њему за сат, који је у тадашњем дизниленду био доста скупоцен (не знам сад тачно колико хиљада марака), већ неко да адекватну количину чоколаде или вискија. На то добија одговор да он поједе тај тајмекс или ролекс, а да може да добије два баунтија. У том моменту то је био паритет, то је био систем вредности.

Шта је такође интересантно у читавој причи?

Најкрупнији и најјачи од њих, који није био много вредан, или није био вољан да ослобађа фри-шоп, можда и лењ (да не откривам сад одакле је), углавном није био вољан да учествује на тржишту и он, кад му је понестало чега, а будући најјачи и највећи међу њима и још је приде од свих замољен да води ред, што он није нешто хтео да им се замера у почетку, међутим, и он је у једном моменту израчунао да није ред да ни он нема ништа, а с обзиром да је волео да се са свима другарски и братски поздравља њему кад нешто зафали он дође тамо где нечега има, потапше по рамену: „Ђе си, брате?, и брат одмах да то што треба.

Из ове приче не можете наћи поуке о европским вредностима, хришћанству, али ћу вам рећи које сам закључке сам из ње извукао за себе.

Први закључак је да логистика увек може да закаже.

Други закључак је да може и струје да нестане, није то нешто што ћете увек имати.

Трећи закључак је да старешине, командири и поредак најчешће нестану онда кад су вам потребни; обично треба некој тетки да однесу лек.

Наредни закључак је да се људи и народи са разним стварима, ма колико они бесмислено деловали, могу забављати.

А кључни закључак је да алкохол, који нема рок трајања и дуже траје, сигурнија је инвестиција од чоколадице.

За ролекс и тајмекс видите сами.

И наравно, још битнији закључак: онај, који је довољно јак или најјачи увек ће моћи братски са вама да подели то што имате а њему треба.

Ако коме није јасно због чега су оволики војни буџети, због чега одређене земље имају толико разних агенција како год се оне паковале за ширење демократије, братство и јединство широм света, можда сте ви у праву а ја све ово погрешно гледам. Ову сам вам причу испричао да схватите да долази време универзално.“ (Космополитика)

 

Десоцијализација

Вирус за порођај новог света који отпочиње социјалним инжињерингом - десоцијализацијом.

И не заборавите: вирус се преноси и новчаницама, зар не?

Гледајте чињеницама у очи, јер ће све теже бити не само пронаћи нормалне људе, већ и састајати се са њима.