[ Бисерје са нет-а... ] 21 Април, 2019 08:37

 

Једног дана вратио се магарац кући радостан, срећан и поносан. Мати га је питала зашто је тако срећан, шта се десило?

- Мамице, предали су ме неком Исусу, и када смо ушли у Јерусалим, мноштво људи ми је клицало:  Осана, Осана, благословен који долази у име Господње, слава Господу на небесима! Својом одећом и гранчицама су прекривали пут испред мене.

Тада му мати рече:  

- Врати се у град, али овај пут сам.

Следећег дана упутио се магарац у град сам и када се вратио кући био је веома тужан.

- Мама, то не може бити! Нико ме није приметио, а када су обратили пажњу на мене, једноставно су ме прогнали из града!

Мајка га погледа и рече:

- Синак, без Господа - ти си само магарац.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 07 Април, 2019 17:06

 Свети Василије Блажени

 

Живео неки цар, који је стремио мудрости. Једном дође до њега глас о извесном пустињаку, који зна све одговоре. Цар дође код њега и затече оронулог старца како копа земљу. Он скочи са коња и поклони му се.

– Дошао сам да добијем три одговора на три питања: ко је најважнији човек на земљи, која је најважнија ствар у животу и који је дан важнији од свих других?

Пустињак не одговори ништа већ настави да копа. Цар узе да му помогне.

Наједном примети човека како иде путем лица обливеног крвљу. Цар га заустави и љубазно утеши, затим донесе воде из потока, опра му и зави путничке ране, те га уведе у пустињакову колибу и положи на кревет.

Следећег јутра угледа пустињака како сеје.

– Отшелниче! – мољаше цар. – Зар нећеш одговорити на моја питања?

– Ти си већ одговорио на њих – одговори овај.

– Како? – зачуди се цар.

– Видевши моју старост и немоћ, ти си се сажалио на мене и пришао си да ми помогнеш – објашњаваше пустињак. – Док си копао земљу, ја сам за тебе био најважнија особа на свету, а помоћ мени је за тебе била уједно и најважнија ствар на свету. Појавио се рањеник – његова потреба је била важнија од моје. И он је постао за тебе најважнија особа и помоћ њему – најважнија ствар. Испоставља се да је најважнија особа она којој је потребна твоја помоћ. И најважнија ствар – добро које тој особи учиниш.

– Сада могу да дам одговор на моје треће питање: који је дан најважнији у животу човека – рече цар. - Најважнији дан је дан садашњи.

 

(мој слободни превод приче са руског)

 

 

[ Генерална ] 03 Април, 2019 23:09
Шездесете године прошлог века. Хладни рат две супер силе је у пуном јеку, а један од важних фронтова у том рату је борба у космичком простору. Због најаве САД да ће у свемир послати човека пре Руса, КБ Корољева добија наредбу да скрати припрему лансирања ракете са људском посадом за две године. Прва пробна ракета без посаде доживљава фијаско, али ипак космонаути Леонов и Бељајев прихватају да без додатних провера полете пут звезда. 
 
 
 
Једнако добар филм је и "Саљут-7".
 
[ Непозната историја Срба... ] 31 Март, 2019 15:34

Из разлога да капитал тежи укрупњавању за потребе странаца и моћних долази до оснивања ових групација. Вишеградску групу чине: Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка. Квадритералу, илити нову Југославију, како је називају, творе Бугарска, Румунија, Грчка и Србија. Још увек није познато ко је заговорник Квадритерале: Русија и Кина, или Америка и Немачка. Али о чему је овде реч? Нама ће говорити како је то групација за довод руског, турског, медитеранског или каквог већ не гаса и нафте, то јест енергената. Истина је сасвим другачија. Овај савез треба додатно да опељеши наше енергенте! Било шта да буде овде покренуто ићи ће за развој стране индустрије. Немачка одавно увози страни угаљ док своје резерве мудро штеди. И сад се појавила и ова прича (не зна се да ли је проверена зато је треба узети са резервом) да на простору Србије постоје ресурси потребни за израду аутомобила на батерије. Тако да, ако је прича тачна, то ће бити још један разлог доласка страних ауто компанија.

У исто време у свету пресушују рудници злата и за неких осамнаест година та руда ће престати да се вади.

Шта је са храном? Ако једна земља нема своју храну, то она не може да има ни своју војску. Стручњаци су израчунали да за узгој килограма шаргарепе треба шест литара нафте. Како нафте нестаје, то храна (узмимо само за пример Србију) мора да поскупљује. Али како плате не смеју да расту, а пензије ће да се укину, јер нема радника да намирују фондове, то не значи да народ треба да гладује. Зато ми имамо овде будалаштине да Арапи, као познати фармери, воде бригу о нашим њивама и њихови познати пилоти и авијатичари брину о нашем аеро транспорту. Царински рат између Кине и Америке оставио је Америку са огромним резервама хране, које не може да испоручи. Тако је вероватно и у Русији и оним земљама где има нафте и где је храна самим тим јефтинија. И ми ћемо је увозити јер немамо избора. Међутим, знајте и ово да се сад животињско месо укршта са бубама, на пример скакавцима. Тако можда нећете имати избора шта ћете моћи да купите али имате избор шта сами можете да произведете од свог напоја и у својој башти.

Градови као државе су будућност, али то ће бити тамнице и места која ће се једним стиском на дугме лако брисати са лица земље. Села су већ места за слободне људе и места за скривање у време прогона оних без жига.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 24 Март, 2019 14:08

 

- Сваки човек на земљи је решење нечијег проблема – рекла је једном моја мудра бака.

Била сам веома изненађена њеним речима.

– Ти си решење нечијег проблема – поновила је.

И појаснила:

- Дар, који ти је дат, можда неће бити потребан свима, али је он, свакако, неопходан само неком – твој осмех, твоја љубав, твоја снага.

 

(мој слободни превод са руског)

 

[ Генерална ] 16 Март, 2019 11:32
 
Како треба разумети напад на Новом Зеланду? Аустралија је пред економским сломом и њој је Кина веома важан партнер, али је Аустралија плен Америке. Да ли је то повезано са кибернетичким нападом на Венецуелу? Како са мултикултуризма центри моћи прелазе на исламофобију?  
 
Све има везе, јер свет прелази из сфере слободне економије у командну. Тако ће амерички сателити, у овом случају Аустралија и Канада, да хапсе кинеске привреднике, а команде ће стизати из Америке. И тако ће бити у целом свету.
 
Међутим, за разлику од наше власти, која само гледа провизије, неки светски политичари већ сад размишљају: шта после потрошње енергената? Велика Британија увиђа да нестаје радничка класа и гледа како да осигура своје границе са Ирском. Да ли ће Европа, која је кренула помало да се отима (Европа је, након Другог светског рата, ратни плен Америке), успети у томе и где ће Србија у општем хаосу да се нађе? Све је то вредно размишљања...
 
[ Бисерје са нет-а... ] 05 Март, 2019 16:47

 

НЕ МОЖЕ СЕ УВЕК ИСПРАВНО СУДИТИ О ДРУГИМА ПО СЕБИ САМИМА

(Поуке сабрало сестринство манастира Дубрава, с благословом јеромонаха Данила Плашића, игумана Манастира Дубрава)

Неки пут се дешава да благочестиви људи, који различитим подвизима угађају Богу, смућују се видећи око себе људе такође благочестиве - али који, по њиховом мишљењу, мање него они служе Господу. Такви се онда смућују и мисле: Зашто се и ови људи не подвизавају као ми? Зашто они не носе на себи такве подвиге какве смо ми понели? Какви су они богопоштоваоци? Зашто их људи сматрају вернима? итд. Овакво осуђивање је погрешно, јер Богу се не угађа само видљивим подвизима, него, пре свега, оним унутрашњим расположењем срца, које је Њему Јединоме знано.

При томе не треба од свих тражити подједнаке подвиге, између осталог зато што нису свима дата подједнака средства, снаге и могући начини за ношење тих подвига; најзад, много ту значи и положај у свету и васпитање.

Један од првих велможа Императора Римског, оставио је у једном моменту свет Бога ради и настанио се у једном скиту у Египатској пустињи, узевши са собом само једног слугу. У скиту је проживео 25 година и, захваљујући свом благочашћу, заслужио посебно уважавање од египатских отаца.

Један од њих, желећи да лично упозна подвижника и у разговору са њим добије корист души својој, једном приликом дође к њему и са љубопитљивошћу поче посматрати и њега самог и његову келију.

И - шта је угледао?

Видео је старца у меку одећу обученог и обувеног. У келији његовој запазио је постељу покривену кожом и са узглављем.

То је саблазнило госта. Домаћин је у међувремену заповедио да се за ручак изнесе кувана храна и вино, чиме се посетилац саблазио још више, и - пошто није стекао никакву корист - већ се био спремио да потпуно ражалошћен крене кући.

Али - прозорљиви старац га је разумео, и - желећи да га умудри - позвао га је преко слугу да се врати.

Одакле си родом, оче? - упита он свог госта

Из Египта - одговори он.

Али из ког града? - упита домаћин.

Ја сам био сељак и живео сам у једном скромном засеоку.

А на чему си спавао и какву си постељу имао?

Спавао сам на земљи... - одговори дошљак – ...а постељу нисам ни имао.

Какву си храну јео? Јеси ли икада пио вина? - настави старац да га испитује.

Јео сам само сувога хлеба а пио сам једино воду.

А јеси ли се икада купао у купатилу?

Нисам знао за купатило, само за реку - одговори монах.

Пошто заврши испитивање, велможа рече старцу:

Слушао сам те пажљиво, а сада и ти саслушај мене. Родом сам из Рима, био сам блиски саветник самога цара... - отпоче он.

Гост се сав претворио у ухо.

Бога ради оставио сам свет, богатство и славу и дошао у ову пустињу. У Риму сам имао велелепну кућу, огромно богатство, а сада, као што видиш, живим у скромној колиби. Кревет ми је био од злата, прекривен дивним тканинама, а сада имам само ову постељу прекривену кожом. Носио сам скупоцену одећу, а сада имам само ово скромно одело. На ручковима које сам приређивао служена су разноврсна јела, а данас једем само поврће и због слабости пијем малу чашу вина. У Риму сам имао мноштво слугу, а сада ми је Господ оставио само овога старца да ме служи. И музику сам стално слушао, мој слух су надахњивале трубе, тимпани и гусле, а сада само певам дванаест Псалама - зато се немој саблажњавати због мене.

Тада монах ускликну:

Тешко мени што сам те осуђивао! Ја сам из мог пређашњег тешког и жалосног живота доспео у стање душевног мира, а ти си из великог спокојства и раскоши доспео у жалост, смирење и сиромаштво.

После тога он остави старца са великом коришћу за себе, постаде му пријатељ и поче га чешће посећивати.

Шта мислите, браћо и сестре, ко је од ове двојице пројавио већи подвиг самоодрицања Бога ради? Да ли је то онај некадашњи велможа или његов гост? Разуме се - онај први, јер је прозорљив био и Духом Светим испуњен, као што вели писац житија његовог. А он је ипак носио меку хаљину, имао постељу прекривену кожом, пио је вино. Монах који га је посетио хранио се скоро само корењем и никада није знао за обућу и постељу.

Шта из овога следи?

То да свако треба само да гледа своје послове, а да друге не осуђује. Немој се пред другима разметати, него се навикавај на смирење. Са друге стране, такође имајте на уму да сваки човек добија различите дарове и то према моћи његовој, а уједно и то да Бог човеку не суди само по његовом видљивом понашању, него и по унутрашњим осећањима и тајним подвизима (који су скривени од очију људских). Амин.

 

извор: Одабране поуке Светих Отаца - ЧУВАЈ СЕ, ЧЕДО, ОД ОСУЂИВАЊА БЛИЖЊЕГ, Српски Православни Манастир Дубрава, Златибор, л.Г. 2015.

[ Бисерје са нет-а... ] 04 Март, 2019 19:08

Слика: Thor Lindeneg 

 

Људи имају обичај да кажу: нека буде воља Божија.

Пријатељу мој, ако живиш лоше то није воља Божија! Нити може бити, никада. То је твоја воља и кукавичлук, за које ти не желиш да сносиш одговорност.

Лош карактер, пороци и грехови са којима нећеш да се бориш нису воља Божија, него воља демонска. Треће воље нема. Не треба човек да своју прљавштину и тврдовратост скрива иза воље Божије. Тако само јако погоршава.

 

Гервасије Агиорит

 

[ Бисерје са нет-а... ] 03 Март, 2019 12:34

 

Учитељица је ђацима испричала причу о потонулом бродићу.

– На броду је био брачни пар, који је успео да се домогне чамца за спасавање, али је у њему било само једно место. Муж је одгурнуо своју жену и сам се попео на чамац. Пред смрт, жена му упути своје последње речи.

Ту учитељица застаде на трен.

– Шта ви мислите – упита она – које су то биле речи?

Већина ученика је одмах рекла: „Мрзим те!“, или „Како сам била слепа!“.

Ту учитељица обрати пажњу на дечака, који је ћутке седео све време.

– А ти шта мислиш да је жена рекла?

– Мислим да је рекла: „Брини се за наше дете!“.

Учитељица се изненадила.

– Теби је позната ова прича?

– Не, већ је то исто рекла моја мајка пред смрт моме оцу – слегну дечак раменима.

Учитељица се надала да нико неће приметити како су јој засузиле очи.

– Тако.

Дакле, брод је потонуо. Човек се вратио кући и сам је одгајио ћерку. Након много година, кад се већ и отац упокојио, девојка је, прегледајући његове ствари, наишла на његов дневник у којем је прочитала следеће: „Већ је имала страшну дијагнозу када смо кренули на пут. Није јој остало много од живота. Боже, волео бих да сам се ја утопио уместо ње, али за добробит моје ћерке нисам могао! Нисам имао другог избора већ да је оставим саму усред океана.“

Овде се прича завршила.

Разред је ћутао.

Учитељица је видела у дечјим очима да их је прича дубоко дирнула, те да су по први пут схватили да се под маском добра не крије увек добро, као ни да издаја не стоји иза сваког наопаког поступка.

Зато никада не треба судити људима површно.

Можда не знамо много о њима.

(Мој слободни превод приче са руског)

 

[ Музичка кутијица ] 21 Фебруар, 2019 09:13
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 18 Фебруар, 2019 19:39

Време потрошача најбоље описује следећа анегдота:

На једном пријему Џорџ Бернард Шо приђе једној дами и упита је:

- Да ли бисте спавали са мном за 1000 фунти?

Она зацакли окицама и рече:

- Чујте, хиљаду фунти је лепа сума.

На то Ирац узврати новим питањем:

- А да ли бисте спавали са мном за пет фунти?

- Па шта ви мислите ко сам ја?! - ту се она као нешто љутну.

- Госпођо, утврдили смо ко сте, сад се само цењкамо.

 Бранислав Нушић говори такође о грађанерима-потрошачима, којима је златно теле бог и храмови су им шопинг молови, а у свом делу "Др". Кад отац, који купује лажну докторску диплому своме онеспособљеном сину, који, надаље, квари (?!) и друге, тај отац после исплаћује "савест", "поштење", "девичанство" и све друго што је, до појаве грађанства, имало цену. Зато сад имамо на свим медијима и у свим вестима на првим странама обавештења о томе где нам "даме сумњивог морала" летују, са киме и колико троше, и публици се оне представљају као јавне личности. Притом регулаторно тело за електронске медије каже да оно не може да укине ријалитије. Госпође и госпођо, што би рекао Шојић, нису спорни ријалитији, већ вулгарност у њима, која по нашим законима о јавном садржају није дозвољена! 

А нас бомбардују са тиме са свих страна да нормалан човек више не прилази киоску. То не може да буде случајно, поготово јер се види да се вести пишу из једног центра. 

Тако да сад није тема да ли је Косово наше, већ можда каснимо и са питањем: да ли је ишта више наше (Војводина, Рашка...)?

 

[ Музичка кутијица ] 17 Фебруар, 2019 20:47
 
Мира Васиљевић ("Ђердан") - музика
и
Десанка Максимовић - текст
  
 
[ Непозната историја Срба... ] 13 Фебруар, 2019 10:36
 

Дешавања на Балкану говоре да се заокружује прича о енергентима и земље на Балкану (првенствено Србија и Црна Гора) поново су мета нове експлоатације. Сем тога, питање Јужног тока требало би да према Србији блокира Мађарска по налогу Америке. Нови закон, који ће да буде усвојен као брзи воз, говори о даљем губитку суверенитета, а то је закон о изручењу наших грађана Америци. Србија мора да уђе у НАТО, а сва наша блага морају да пређу у руке странаца. Зато не треба да излазитени на какве демонстрације, јер су оне увод у грађанске ратове а за богаћење искључиво тајкуна. За неких, каже Сјеклоћа, пет година биће још нафте, а после тога ће доћи, можда и пре, до поскупљења свих енергената, свет ће да се подели на оне који контролишу вештачку интелигенцију и свет робља. Ту ће поново доћи до робне размене, али ће ручни рад уопштено да буде спуштен испод сваке нормале, јер ће предност имати људи под шаторима (они ће имати најнижу цену), због чега су и покренуте миграције. Будућност, како год, лежи у прехрани, макар да не будемо гладни.  

Имајте и ово у виду: нама никад не говоре у којим то границама Србија треба да уђе ни у ЕУ, ни у НАТО, а самим тим да у војсци више нема керовођа, то значи да нема ни граничара, па ни границе. И Република Српска има ужасну границу, за коју јој је потребно најмање сто хиљада људи да је брани. Време које долази биће другачије од свих других, и вредности ће бити другачије. Србија коју смо знали, као и сав свет уопште, под знаком је питања и будућности опстанка. Више о свему у новој емисији "Космополитике".
 
[ Бисерје са нет-а... ] 12 Фебруар, 2019 21:37

 

Једном мудрацу беле косе дошла је у посету млада и прекрасна девојка.

– Шта да радим? - жалила се кроз сузе. – Увек се трудим да према људима будем љубазна, никог да не увредим, да помогнем у оном што могу. И, мада сам са свима дружељубива и нежна, уместо захвалности и поштовања примам увреде и горке подсмехе; чак и отворено непријатељство према мени.

Не кривим никога, али је неправедно и увредљиво до суза. Посаветујте ме, шта да радим.

Мудрац погледа лепотицу и са осмехом рече:

- Скините се голи и тако прошетајте градом.

– Зар сте сишли с ума?! – огорчено примети лепотица. – Тако ће ме још више наружити и Бог драги зна шта би ми могли урадити.

– Ето видиш – продужи мудрац, – плашиш се да обнаженог тела изађеш пред људе! Због чега онда ходиш светом огољене душе? Она је у тебе раскриљена попут улазних врата. У твој живот може да уђе ко год зажели. И када виде твоје врлине, као у огледалу покажу се њихови ружни пороци, и они почињу да те клевећу, понижавају и вређају. Немају храбрости да признају да постоји неко бољи од њих. Не желећи да се измени, злобан човек је у непријатељству са праведницима.

– Па шта да радим? – упита девојка.

– Дођи, показаћу ти своју башту – предложи старац.

Водећи је по врту, мудрац рече:

- Дуги низ година заливам ово цвеће и чувам га. Али никада нисам приметио како цвет цвета, премда касније уживам у лепоти и мирису сваког од њих. Тако и ти буди попут цвета: отварај своје срце пред људима лагано, неприметно. Пази кога бираш за пријатеља, ко ти чини добро, ко залива цвет, а ко ломи латице и гази их.

А закључак је прост. Речено је: „Не дајте светиње псима, нити мећите бисера свог пред свиње (Мт.7;6)“. Душа треба да се отвори, но важно је правилно одредити с ким можете делити духовно богатство а са ким – не!

(мој слободни превод приче са руског)

 

[ Доколичарење ] 09 Фебруар, 2019 15:18
 
 
 
Погледати више