Отворени Балкан илити Велика Албанија

„Ја сам у Републици Српској пре две године имао једну врло звучну и високу функцију (више номиналну, ништа значајну) и не знам како, вероватно због тога, доспео сам на мејл адресу једне међународне организације, која се „бори“ за правду, мир, суживот, љубав међу народима и све остало ако ниси Србин и стално од њих добијам неку пошту. Већ три пута су ми послали нове мапе света како он треба да изгледа. На тој мапи је Балканленд, који обухвата: БиХ, Србију, Косово, Црну Гору, Северну Македонију и Албанију. Добио сам слике људи који ће то водити; то су крти другосрбијанци и та држава не да је наша будућност, та држава је већ наша стварност. Тако кад Мило и Вучић причају да ћемо бити уједињени, хоћемо, а можда смо се већ и ујединили, али преко Велике Албаније. Оно што се десило Милу Ђукановићу, десило се зато што на оном једном састанку на високом нивоу (сви су они имали преко два метра), кад је био предложен први пут мини шенген, он је то тако невољно примио, није показао дивљење (тад ми је био први пут симпатичан) као што је показивао наш велики Он и остали, и мислим да је све оно што се десило и оно догађање народа ишло у том правцу - казна за то што се није тако свесрдно се за то залагао. (Био сам у Црној Гори пре десетак дана, видим да они више мисле о ЕУ него о уласку у Велику Албанију и мислим да му је оно била опомена да се мало више ангажује, а оно што нам је промакло мислим да је на фону тог таласа Велике Албаније управо дошао Дритан Абазовић. Он треба да припреми становништво да се уђе у све то.) Тако да ће Република Српска и Србија бити у једној држави, али, наравно, не нашој. На тој мапи, коју сам добио, постоје два главна града: Тирана и Сарајево; Београд је тешка периферија, а ово увођење војвођанске нације можда има за циљ, претпостављам, пошто ће та држава у којој треба да живимо бити држава права, али шеријатског, има за циљ, дакле, да уклони вишак од милион и по Срба који су том праву тренутно сметња. Ако знаш за Либан: колико година се тамо није попис вршио - од 1934. године. То је дефакто данас већинска муслиманска држава, али је на том последњем попису била већински хришћанска, доста има тих хришћанских секти и пошто је Арапима потребан тај део да би могли да иду и да се коцкају, то јест да живе ван својих прописа и проводе се, онда Либан данас не сме да направи попис, јер би са пописом престао бити хришћанска држава и морао би да живи по шеријатском праву. Зато би овде требало довести једно милион и по муслимана, а избацити толико Срба и зато је нама симпатична хрватска полиција, која бије мигранте на граници, и зато даље од Бихаћа и Цазина не може да се прође; зато су патроле овде стално по Барањи и Славонији да се мигрантима не дозволи пролаз. А одвајање Војводине је можда у ту сврху, протуриће се теза да она сама, пре Србије, може да уђе у ЕУ, што је била теза од пре 15 година (али се тај војвођанизам практично није до данас чуо и сад је ово пробни балон да народу прође кроз уши, па да Војводина, са таман милион и по Срба оде). Тада би, без прилива миграната, тај читав мини шенген могао да постане шеријатска држава. Сада нам може бити јасније зашто се прави овај пут Ниш-Мердаре-Драч, једноставно се мора Албанији дати пут преко равница у свет, а не преко Далмације и Црне Горе да иду према Европи. Тако да ћемо ми бити мото развоја те будуће државе, наше ће финансије њих финансирати. И постаје јасније зашто се нама непотребни путеви праве.

 

у.п.:Већ годину и по дана се рекламира албанско море како је лепо, јефтино. Ако слетиш у Београд, ти више немаш контроле до Тиране, и обратно, заједничко нам је тржиште рада. Ако је ЕУ почела као унија за угаљ и челик, ми смо почели као унија за роминг и корону. Срби ће да се освесте можда двадесете године боравка у овој унији, а можда и касније. И те прве, који почну да се освешћују, бациће у кречану јер „кваре идилу“."

 

Неко мора и да копа

"До прије стотињак година, док се индустријски, техничко-технолошки развој није убрзао, колико је људи у европским земљама живело на селу? Причамо о западу Европе, не о Балкану, јер су нас убедили да смо ми нешто заосталији што је посебна прича. Између 60 – 70 %. Ово је податак фактички до Првог светског рата. И шта вам то говори? Ако три човека желе да једу, два морају да раде у пољопривреди. А знате ли како тај размер изгледа задњих деценија? Причамо о Европи, а ми смо сад нека Европа, а што не значи да ко живи на селу да се бави сељачким пословима, већ се користи услугама светских ланаца. Дакле, размер је 1,5 – 1,7 % становништва који тренутно ради у том сектору. А то значи следеће: данас један човек ради да би седамдесет њих могло да једе. У том простору се ствара велики простор „слободе“, па тамо постоји и један који мора да их лечи, па постоји и неко ко мора нешто и да сашије, па један који мора да их „чува“ и ви сад видите да у овом времену техничко-технолошког напретка имате међу тих седамдесет људи пет оних који нешто раде, па их пребаците у Кину а код вас не мора нико да ради (причам сликовито, да бисте боље разумели, јер је тренутно Кина та која ради за цео свет, будући да има најбољу технологију и најјефтинију радну снагу). И сад дођете до тога да вам ових шездесет и пет људи и не треба и морате наћи начина да их некако забавите, јер ако их не забавите, они могу да буду незадовољни. Ако постану незадовољни, они могу да уруше читав систем. Да ли је онда случајно да вам у последњих педесет година, разни спортисти, или певачи и певачице небитно којих профила, зарађују више него доктори, професори или неке професије које су прије биле боље плаћене? Ви преко естраде и медија контролишете широке народне масе."

 

* * *

 

У Енглеској је од 480 робних кућа остало тренутно 79.

Уведен је и нови порез на здравство, који је највећи од Другог светског рата.

Гледајмо Енглезе и спремајмо се, јер нам из Колумбије стиже нови сој вируса "ми" или "му".

 

Кад нам није потребна дрога, нису нам више потребни ни навијачи. Само пратите урушавање потрошачког друштва.


Песма о мору

Португалску песму певају Рускиње

 

 

Превод песме

 

Оригинал 

 

Чистачи ваших финансија

„Када вам чистач ципела почне делити савете са берзе – време је да продајете“, рекао је Џозеф Кенеди и то 1929. године.

Ово је важно да се разуме, јер су данас међу нама многи чистачи ципела, који нам са тв дизниленда деле финансијске савете и навлаче народ у погрешне смерове.

„Упркос противљењу грађана скупштина Лознице уз подршку одборника СНС-а и СПС-а усвојила је просторни план и пројекат "Јадар".“

Наравно, одборници су одавно обрађени, народ се примио на новац (а чуј, људи се пале на две црвене или два`ест евра, а да неће на веће паре) и сад ће сви да се или селе напоље, или у Београд.

Али обратите пажњу! Да ли вам сад постаје јасније због чега су се правили онолики станови годинама унапред? Неко је унапред имао план о експропријацији земљишта и направио је станове да заради и на продаји земљишта и на становима.

Међутим, колико се ово са продајом земљишта и пресељењем у Београд исплати – можда за неко време. Али ако су мислили да ће тако побећи од тровања и загађења, онда су се Лозничани грдно преварили. Рио Тинто ће да тражи шта ће већ да тражи (тај крај је богат рудом свакојаком), а загађење ће одлазити у Дрину, Дрина у Саву, а Сава доноси воду за пиће у Београд. Наравно, и Сремску Митровицу, и друга места.

Зато пазите на савете и чувајте се новца, који се штампа у неограниченим количинама.

Сад је боље време да се богатите људима, јер рат би могао да плане очас – неко већ увелико креше варнице. (Лако је било спречавати градњу мини хидроцентрала, али истерати Рио Тинто је у старту операција за коју би демонстранти већ први дан добили преко леђа.)

А где год да идете, не можете стићи без себе каквог јесте.

Политичари траже и обраћају се увек онима који за све имају изговоре, и којима су увек други криви за све што их снађе у животу лоше – чему су сами допринели погрешним изборима.

 

Скупо, јефтино, бесплатно

 

Обратите пажњу на то шта поскупљује, а шта појефтињује

Оно што поскупљује јесу: нафта, храна, асети (имовина од вредности као што су злато, сребро, менице... ), плин, вода, струја, медицинска помоћ – све оно што вам треба да преживите.

Шта појефтињује? Ствари које вам нису потребне: аутомобили, електроника, одећа, телефонске услуге, рачунари, телевизори – ствари које ћете купити само једном, а што се зове технолошка дефлација.

Превара која се одвија пред нашим очима се и крије у разлици у ценама, где су непотребне ствари све јефтиније и тиме замагљују вид многима како не би приметили шта поскупљује, а што је битно за опстанак и живот.

На основу овога се да приметити да и локдауни имају везе са тим. Због одржавања ниже цене хране затварају се ресторани (мање свадби и весеља по локалима), а због одржавања цене горива смањује се кретање у саобраћају и промету.

Зато се не треба навикавати на парадајз из Албаније и лук из Кине већ се полако учити како прехранити породицу.

Не треба сметнути с ума да многи од нас троше новац који немају на оно што расте бесплатно: кромпир, лук, грашак, пасуљ, парадајз, јабуке, шљиве, грожђе, јагоде, малине...

 

 

Неки нови клинци

 

„Игром случаја, док сам био у гимназији, био сам у том одељењу где су била већ предодређена деца маминих и татиних синова и кћери. И они су сад, пошто сам ја 1983. годиште, већ на неким позицијама ту по Поморављу, али смо сви у добрим односима као другари. И онда долазе неке приче невероватне да ја просто не могу да верујем.

Прва прича је да у Ћуприји, на Иванковцу где је била битка, где још шанчеви стоје, да се прави нека огромна фабрика, која треба да обухвати око 44 хектара. Фирма се зове SMP Automotive, немачка фирма, наводно је човек Немац али је, заправо, Индијац. Али како је дошло да они крену уопште ту да праве фабрику? Индијац има свог гуруа и гуру је радио шта је већ радио и убо је ту да буде фабрика под морање; од целог Поморавља он је убо ту тачку. Та тачка је без неког смисла, јер је аутопут далеко, али што је најгоре и мени скроз нејасно – ту је најплоднија земља. Ови у Ћуприји су већ због те фабрике направили и индустријску зону: прикључци за струју, вода, а све асфалтирано, стајалиште за аутобусе поред самог аутопута. И сад је овај гуру, који је гледао то све са виском, дакле већ изграђену фабрику (то ми каже дечко инжињер који ради са њим) наредио да се све растури и прави поново, плус што сад траже да им се изведе аутопут кроз целу таблу (мислим на земљу, Иванковац, Добричево) да се доведе до аутопута само за њих саме. И наплаћују невероватне пенале ако закасни градња само дан.

Пријатељ који ради у агенцији за изградњу или шта ли већ каже да су Кинези спустили шапу на Добричево, а то је земља равна, нема боље земље у Поморављу.

И друга ствар, Јужни Кучај, велико ловиште, више није у поседу „Србија шуме“. Значи то је око 26300 хектара можда, које је издано Радојичићу и Веселиновићу. Сви су отпуштени стари шумари, причамо о потезу Грза с једне стране до Бора, Жагубице Бељанице – обичан народ више нема приступа овде. Ту су квадови, џипови, хеликоптери – онако домаћински са приватним обезбеђењем. Ту се сад одржавају џипијаде. Али тамо има једна прашума, Винатовача, последња прашума у Србији, где већ три века није било исечено дрво и без најаве се није могло ући до скора – то је најзаштићенији национални парк у Србији. Е ту сад праве хаос!“

Гробља и гробља балвана по српским планинама које новосрби и новоправославци секу не марећи што те шуме припадају Цркви.

Како радили, тако нам Бог помогао, каже се.

А ми се бринемо за Косово – као...

Но, овде већ више и тако нема народа, а проблеми са другим деловима Србије стоје отворени и неће бити затварани, јер неко већ сад гледа како да од тога има користи. Па мислите мало чије и какве паре узимате, и да ли је души свако јело мило.

Илити, како рече о. Данил Сисојев: не треба да будемо са свима пријатељи и нека другарства, која не воде Христу, треба, Бога ради, прекидати.

Погледајте сад како то изгледа на примеру само оне суђинице Радмиле, која прима плату - јер има децу, јелте, а не сме да каже ко ју је назвао да убицу са већ дебелим досијеом пусти да се брани са слободе и чије име новине објављују без презимена, (а све друге са породичним стаблом), што само показује да је нечији човек.

Учите и децу научите, како би сутра знали да између себе препознају лицемерне. То се, знајте, већ у школама одгаја.

Ваљаће им.


 

Коњић грбоњић (2021)

Иван није царевић, није ни леп, а ни богат. Чак га и рођена браћа за будалу сматрају. Зато му обично допадну најгори послови на имању. Једне вечери док је чувао очеву пшеницу, Иван помаже прелепој белој кобили да се ослободи из невоље, зашта му она следећег дана шаље два прекрасна пастува и свог сина коњића Грбоњића, да му се нађу ако затреба. Не имавши шта друго да ради са пастувима, које је добио на поклон, Иван одлучује да оде до града и прода их на пијаци. И ту почиње авантура која ће га одвести до Жар-птице, Цар-девојке и заробљеног кита.

 
Торент и превод потражити на сајту
 
Руски филм 

Нови банкарски режим од данас

 

Нови национални сојеви короне од јесени – предвиђају „видовити“ лидери

Прелазак на дигитални новац обележиће и случајеви нових „Дафина“, нарочито у сфери криптовалута

У Руској Федерацији су, од 1.јула, на снази мере које обавезују све продавце електронске опреме (од паметних телефона па до чега се све сетите), да су сви продавци такве опреме у обавези да продају опрему која ће имати руске оперативне системе. Када су Руси, пре годину и по дана, тестирали свој интернет и тада сменили премијера и довели новог, који се не појављује (а можда је и холограм или његово време тек долази), тада је дата и директива којом брзином званични органи морају да уклоне сву опрему стране производње која се нарочито тиче хардвера и софтвера; све мора да буде домаће производње. То је будућност монетарне реформе.

Украјина за свој промашај у геополитици добија неке безвредне папириће као компензацију за то што руски гас неће доминантно ићи преко њене територије.

Ми смо у мини шенген зони и овде се за пар дана очекује укидање роминга, што многима неће значити много (док им за неких 50 или сто година не крену да објашњавају), али би народи овог простора могли да се припреме за најтеже сојеве короне (ако разумете).

„А ево мало вести и од стране једног номада капиталисте: Америка је кренула да убира таксе, што очекује и у ЕУ да се деси. Пред нама је време Велике Депресије, коју неће толико обележити мањак новца или робе, већ политизација проблема. Људи већ сад не могу да плате кредите и хипотеке, међутим, кад време хиперинфлације прође дуг ће морати да се отплати без обзира на све. Многи ће остати без свега. Истовремено, Италија и земље ЕУ иду путем Југославије и ускоро се може очекивати распад земаља готово идентично времену кад су то све били региони пре него што су постале државе. Ту је Италија, Енглеска, Шпанија, Немачка... (Поготово сад кад им се Русија измакла из фокуса и не могу да прете народу њоме, већ ће морати да се унутар тих држава решавају заостала нерешена питања из историје). И кад то време Велике Депресије буде готово, тад ће овај исти народ, који сад излази да гласа за ове и овакве владе у свету (и који у њима виде очински лик, а не интересну групу људи која по много чему подсећа на мафију), изаћи ће на улицу да тражи одговорне. У том тренутку, а што је свет већ прошао, појавиће се нови Мусолини или Хитлер.“

 

 

А у Берлину

У Берлину је постављен камен темељац за објекат имена  "House of One". Ту ће бити заједно смештена католичка црква, синагога и џамија. По самом имену види се да пројекат није немачки већ амерички.
 
Процес миграција постаје све јаснији. Немачка није имала никакву потребу за довођењем милиона миграната; просто је могла да своје непотребне кадрове преквалификује. Али народ из нужде је бољи, јер "гладан се пас води на дресуру". Са преваспитаним људима запад ће моћи да врши нови поход на државе из којих мигранти долазе. А ако их на неутралном тлу извежбају за "једну веру", лакше ће после ширити мисију антихриста. 
 
Један део народа увек служи за поткусуривање, и, као талац, наноси велику штету заједници.

О мужевима

Једног дана жена је пришла свештенику и рекла:

- Венчао си мене и мужа пре 2 године. Сада нас разведи. Не желим више да живим с њим.

„Који је разлог твоје жеље за разводом?“, питао је свештеник.

Жена је објаснила:

- Сви мужеви се враћају кући на време, али мој муж стално касни. Због тога код куће свакодневно имамо скандал.

Свештеник, изненађен, пита:

- Да ли је то једини разлог?

„Да, не желим да живим са мушкарцем који има такву ману“, одговорила је жена.

- Развешћу вас, али под једним условом. Врати се кући, испеци велики укусни хлеб и донеси ми га. Али док припремаш хлеб, немој ништа узимати из куће. Тражи од комшија соли, воде и брашна. И обавезно им објасни разлог таквог захтева, - рекао је свештеник.

Ова жена је отишла кући и, без одлагања, приступила послу.

Отишла је до комшинице и рекла:

- Ох, Марија, дај ми чашу воде.

- Јеси ли остала без воде? Није ли у дворишту ископан бунар?

„Воде има, али отишла сам код свештеника да се пожалим на мужа и тражила да се разведемо“, објаснила је жена, а чим је завршила, комшиница је уздахнула:

- Ех, кад би само знала какав је мој муж! - и почела да се жали на свог мужа. Тада је жена отишла до друге комшинице да је замоли за со.

- Остали сте без соли, да ли тражиш само једну кашику?

„Имам соли, али ја сам се пожалила свештенику због мужа, затражила развод“, каже жена и пре него што је успела да заврши, комшиница је узвикнула:

- Ех, кад би само знала какав је мој муж! - и почела да се жали на свог мужа.

Дакле, где год је ова жена тражила нешто на зајам, чула је притужбе свих на своје мужеве.

На крају је испекла велики укусни хлеб, донела га је свештенику и дала му рекавши:

- Хвала, пробајте мој хлеб са својом породицом. Само немој ни да помислиш да ме разводиш од мог мужа.

- Зашто, шта се догодило, ћерко? - упита свештеник.

„Мој муж је, изгледа, најбољи“, одговорила му је жена.

Поучна прича. Преведено са руског.

Никад се не буни.

 

Повређена

 
Превод
 
 Чини ми се као да сам јуче видела твоје лице
Рекао си ми колико си поносан био,али ја сам отишла
Да сам само знала оно што данас знам
Охх,оох
 
Држала бих те у мом наручју
Отерала бих бол
Захвалила за све што си учинио за мене
Опростила ти сваку грешку
Не постоји оно што не бих урадила
Само да поново чујем твој глас
Понекад пожелим да те позовем
Али знам да нећеш бити тамо
 
Охх Извини што сам тебе кривила
За све оно што што ја једноставно нисам могла урадити
И повредила сам себе,повредивши тебе
 
Дођу дани када се осећам сломљеном изнутра,али нећу то да признам
Понекад пожелим да се сакријем јер ти си тај који ми недостаје
Знаш,тешко је рећи "збогом"
Када дође до овог
 
Да ли би ми рекао да сам погрешила?
Да ли би ми помогао да разумем?
Да ли ме посматраш са неба?
Да ли си поносан на оно што сам постала?
 
Не постоји оно што не бих урадила
Само да добијем још једну прилику
Да погледам у твоје очи
И видим како и ти гледаш у мене
 
Охх Извини што сам тебе кривила
За све оно што што ја једноставно нисам могла урадити
И повредила сам себе,охх
 
Када бих имала само још један дан са тобом
Рекла бих ти колико ми недостајеш
Од кад те нема
Охх,опасно је то
Тако је узалудно
Покушати вратити време
 
Охх Извини што сам тебе кривила
За све оно што што ја једноставно нисам могла урадити
И повредила сам себе
 

Елдорадо

     Једног врелог летњег поподнева удари лисицу сунчаницa, због чега се она силно разгневи, те оде да се пожали медведу и каже му шта ће да уради.

     – Видиш ли ону ливаду? – показа му. – Е ту ћу језеро да направим!

     Медвед је само погледа и помисли да јој нису баш све козе на броју, али не рече ништа. А лисица и тако није марила шта ће и да ли ће нешто рећи, већ оде право код дабра да уговори са њим посао.

     - Управи своју брану тако да река скрене једним рукавцем ка ливади и направи језеро; биће нам обома на корист - објашњавала је овоме план.

      Дабар је погледа у чуду.

     - Као прво, ту нема никаквог базена, једва да је нешто мало удољено место, као друго, шумски живаљ нам то не би дозволио - одговори јој он.

     - Као прво, базена нема само тренутно, али ће га извесно бити, као друго - шумски живаљ ћемо позвати на отварање.

     - Како то, дакле, мислиш извести?

     - Највећи део посла урадиће зечеви.

     - Зечеви? Јаку си нам војску изабрала!

     - Најбољу! Они мисле стомаком, а срце им је вазда у петама. Сад само треба да се разгласи како се на ливади налази закопана златна шаргарепа и базен ће бити ископан за тили час.

      Дабар се, најзад, прими на ово објашњење и лисичин план поздрави раширених руку.

     И заиста! Како се шумом пронесе вест о златној шаргарепи, на хиљаде зечева изађе да копа по ливади. Ове веће зверке нису могле да се начуде толикој глупости, али нису могле а да не примете да се нешто чудно дешава. Поготово што су птице свакодневно узбуњивале зечеве да то не раде, али овима, и поред дугих ушију, то никако до вијуга није стизало; само им је златна шаргарепа била пред очима.

      Кад је рупа била довољно дубока да намири многе апетите, десило се баш оно што је лисица рекла: дабар је скренуо брану и вода је прекрила дно, што су, без имало противљења, испратиле многе живуљке.

     Потоп је преживео тек понеки зец, иако су били главни извођачи радова; сви остали уписали су се у легенду.

 

 Аутор: Јелена Јергић

 

Орање Марка Краљевића

Рецитујем ја недавно Мици: „Море, Марко, не ори друмова! Море, Турци, не газ'те орања!“, а она гледа у мене, не трепће.

- Где си то видела? - пита ме радознало.

- Читала сам у књигама - одговарам јој.

Мица се на то окреће ка полици са књигама, питајући:

- А у којој?

- Хоћеш ли да ти тета чита о Марку Краљевићу, његовом Шарцу, вили Равијојли, мајци Јевросими...?

- Да, хоћу - одговара мој двоипогодишњи књигољубац.

И тако то почиње, а ти само откриваш дубине душе.

 

 

 


Данас открих ово извођење већ познате групе и пустих је Мици, а она ће:

- Мама, Марко...!

И искочи јој из наручја да игра.

 

 

 

Вакцина и/или отказ

Ми живимо у информатичком времену и још колико данас би могли да отпусте на милионе радника и замене их роботима и то им не би био проблем већ то како да очувају конзумеризам. Без тога би се систем распао. Зато се морају наћи бесмислени послови.
И зато вам примање вакцине под силу не гарантује опстанак на послу.
 
Вакцина као вакцина, и пеницилин можете примити хиљаду пута без проблема а да вам хиљаду и први пут науди. Но овде имамо ту новину насилништва над личним избором, где у кафану могу да иду они са негативним тестом или вакцинисани, а не могу здрави, на пример.
 
Али ова уцена је ту управо да би један део радника могао бити легално отпуштен.
Ако сте добили овакво писмо, у којем се тражи да будете вакцинисани, значи да сте вишак и послодавцу и систему.
 
Како да будете сигурни?
 
Да ли је храна, хлеб, гориво поскупело? Јесте. Па све што се производи треба и да се превезе, а то кошта. Колико вам сад износи полагање возачког и колико то људи може себи да приушти? То су вам главни показатељи. А како ова уцењивачка писма првенствено круже Немачком, то јест западним земљама, то се показује да даљи одлазак у стране земље значи одлазак из плодних оаза у пустињу. У прилог томе, један немачки бизнисмен купио је 200000 контејнера како би довозио робу из Кине. У Америци нема довољно бродова да постигну исти такав транспорт. Ако они улажу паре у то и Кина постаје главна земља за производњу свега и свачега јер то може да ради за ситне паре и, тренутно, уз најбољу технологију, онда то значи да ће овај тренд да потраје.
 
И сад једини смисао има узгајати своју храну и имати неки лични мали бизнис у облику каквог заната.
 
И још нешто: ово са уценама се сад са саме власти пребацује на народ; вакцинисани и тестирани ће, преко мобилних телефона и апликација, да прате друге. 
 
И та сумња ће још више да раздире људе.
 

Лудак (2020)

Олег је московски психолог који у своју ординацију прима само одабрану клијентелу. И поред тога што је успешан у свом послу, и наравно добро плаћен, он све више почиње да презире своје пацијенте. Додатан проблем у животу му стварају чињенице да је везан за своју мајку, професорку сексологије, раздражљив и навучен на разне опијате. Ипак, највећи поремећај у његовом животу је изазвао изненадни нестанак супруге, годину дана раније. Зато је набавио гумену лутку коју облачи и са којом разговара као са својом женом.
Ово није серија за сваког, али за појединце, који примећују куда иде овај свет и како се мења, ово је добра серија и тежак жанр. Међутим, и у њој је већ присутна нова нормалност (ако је ико сумњао да су новоруси имуни на западни свет). Ово је тек почетак и није толико скндалаозно, али самим тим да је баш Москва изабрана за причу говори много. Град је место драма и скандала, село је место епова, традиције и обичаја. У наставку ћу додати само две ствари из серије: на једном од предавања из предмета сексологије професорка Кира говори да је са појавом хомосексуализма политика ушла људима у спаваћу собу, то јест кревет. Друго је ово:
 
„Искрена емпатија, саосећање, осећај здраве укључености. Они мени уопште нису својствени. Сасвим. А ту... бам! Појавили су се. Ја разумем да сам ја нешто тамо нафантазирао. Ја уопште сумњам да ја могу осећати било шта осим напада сличних љубави, симпатији. Бивају кратки, али снажни.
 
Међународна класификација болести МКБ. Чули сте?... Преписује се са завидном упорношћу. Знате, у светском друштву постала је својствена таква морална еластичност. Налазите ли? Толерантност. И није искључено да сутра лудак може постати норма са којом ће сви морати да се усаглашавају.“
 
Руски серија "Лудак"