[ Генерална ] 19 Новембар, 2017 19:31
 
Купци траже "бебе са педигреом", а то су оне рођене у браку.
Деца рођена од жена сумњивог морала и наопаког начина живота имају лошију предиспозицију.
Родитељи, послушајте макар и превентиве ради.
 
[ Генерална ] 17 Новембар, 2017 00:31

Ово није хорор филм, премда има језивих тренутака. Најбоље да о филму не знате ништа, и не читате кратке садржаје - као што сам и сама сасвим случајно налетела на њега. Довољно је рећи: ово је филм о људским карактерима у временима смутним.

Село, филм са преводом 

[ Доколичарење ] 15 Новембар, 2017 13:59
 
Више слика на блогу Јеципетља.
 
 
[ Лепота живота ] 12 Новембар, 2017 17:11
 
 
[ Генерална ] 11 Новембар, 2017 10:38

Сада настају такви дани да се свугде помиње хришћанство, отвара се више храмова, него што има верујућих. Међутим, нећемо пожурити да се радујемо. Често се догађа да је то само привид, јер изнутра нема хришћанског духа љубави, Духа Божијег, који ствара и даје живот. Напротив, тамо царује дух овога века – дух подозрења, злобе и раздора. Духови-преваранти и демонски ученици већ су отворено продрли и у црквену средину. Свештенослужитељи, црквени људи, који себи допуштају да у животу следе пожуде свога срца, истовремено се молећи Богу и служећи греху, добиће за то заслужену плату. Бог их не слуша, а ђаво, будући да није свезан силом Божијом, кроз оне које је обмануо извршава своја непотребна дела...

Сада се по земљи шири одступање од Бога и вере. Одбацујући добро и одабирајући зло, човек постаје саучесник мрачне силе у борби против дела Божијег стварања живота на земљи. Ми видимо да се то догађа.

Јован Крестјанкин 

 

 

[ Лепота живота ] 07 Новембар, 2017 19:56

 

Старац ми рецитује

„Не тражи од мене да те волим,

љубав се не тражи.

У скривеним дубинама срца

она се сама рађа.“

- Кажи ми сада, како се рађа? Хајде, реци ми!

- Не знам, старче.

-То је мала реч. Ако ти је кажем, схватићеш одмах.

„Волиш ли ме? Ах, не волиш ме! Ево, видим, не гледаш ме.“

То је некако ниско. Некако је лако изговорити те мале речи „волим те“. Али то се не говори. Задобија се ћутке личношћу коју изградиш. Изградиш се и други луди за тобом. Негујеш се изнутра и гледаш још како то да сакријеш, али онај други то осећа и привлачиш га.

Ако волиш и не тражиш љубав других, сви ће к теби долазити. То је тајна. Тајно да их волиш и они ће то знати па ће ти и издалека слати своја добра осећања. Разумеш?

- Шта да разумем? Како се горе премештају?

- То што ти олако кажеш је неприродно. Природно је ово што ти ја говорим: воли несебично!

 

Преподобни старац Порфирије

 

[ Доколичарење ] 05 Новембар, 2017 16:31
 
 
 
 
[ Музичка кутијица ] 04 Новембар, 2017 17:27
 
Учил Суворов в лихих боях
Держать во славе Российский флаг.

Отцом и братом Суворов был,
Сухарь последний с бойцом делил.

В дыму походов, в огне боёв
Ковал победу, громил врагов.

Он на Очаков, на Измаил,
Победно войско своё водил.

Учил Суворов: "Вперёд глядеть!
Уж если встали – стоять на смерть!"

Суворов, братцы, пример для нас –
Он не терялся в тяжёлый час.

За честь Отчизны я жизнь отдам,
Не дам в России гулять врагам.

За честь Отчизны я постою,
"В ученье трудно – легко в бою!"
...
/ещё раз/
За честь Отчизны я постою,
"В ученье трудно - легко в бою!" 
 
[ Музичка кутијица ] 02 Новембар, 2017 21:32
 

На стазици засутој снежним паперјем

Сретали смо се у ватри

Не иди, не иди ти за мном, драги мој

И на прозор ми не куцај.

 

И нисам ја тебе, мили, оставила

Сам си направио избор

А нисам те, нисам те, мили, зауставила

На свадби да пољубиш другу.

 

Нећу да идем за тобом около

Мој понос се противи томе

Ако бих своје срце умирила

Другу (пријатељицу) бих своју разболела.

 

Било је разних сусрета наших

Ти пољуби другу, друже мој

Када ми дођу тренуци горки

Сетим се нашег сусрета.

 

И прозор нисам закрилила

Дођи с цигаром под прозор

Несрећа страшна ми не треба

Да прати ме цео век.

 

На стазици засутој снежним паперјем

Наша су сретања горка била

Дођи, дођи на састанак, драги мој, 

И на прозорче покуцај.

 
(мој слободни превод)
 
[ Лепота живота ] 31 Октобар, 2017 23:02

 

- Где је правда? - питала је унука баку.

- У паклу - одговорила је бака

- А у рају шта је? - зачудила се унука.

- А у рају је Љубав - насмејала се бака.

 

 

[ Музичка кутијица ] 30 Октобар, 2017 07:07
 

Ах, судбо моја, судбо

 (Песма из филма "Тихи Дон")

 

Нико нас у цркви није венчао,

а сва ми душа изгара.

Зашто си, козаче, у степу одјахао

на своме вранцу?

 

Зашто си ме срео

кад си на Дону коња појио?

Зашто си, козаче, својом лепотом

моје срце покорио?

 

Ах, судбо моја, судбо, ах судбо!

Ах, судбо моја, реци: због чега је то?

Ах судбо моја, горка судбо,

никако одговор не налазим!

 

Зашто си ноћу љиљане убацио

кроз мој отворен прозор?

Зашто си ти најбоље на свету у мом животу,

као сунчев си зрак у тмини.

 

Зашто си ми тако привлачан

са тим плавим очима боје Дона у пролеће?

Зашто се сви козаци у селу

поводе за тобом?

 

Како да ми судбина одговори

а да те не изгубим?

Ни кривња, ни заборав,

Неће ме одљубити.

 

Зашто си скочио на коња

и одјахао у плаветну зору?

Ни ти, ни ја,

ни судба одговора нема.

 

(мој слободни превод) 
 
 
[ Музичка кутијица ] 27 Октобар, 2017 00:28

 

Какав си био, такав си и остао,

степски орле, козаку полетни!

Зашто, зашто си ме поново срео?

Зашто си нарушио мој мир?

 

Зашто си ме опет хтео

за своје губитке кривити?

За једно, само за једно сам крива:

што немам снаге да те заборавим.

 

И нека не могох

своју судбину са твојом свезати,

али живела сам, живела само за тебе,

чекала сам те током целог рата.

 

Чекала сам да дође време

кући да се вратиш.

И твоје оптужбе су тако горке за мене,

мој ватрени, тврдоглавче мој!

 

Твоја туга, твоја огорченост,

твој страх – непотребно је све.

Гледај, гледај душа је моја отворена,

отворена  теби јединоме.

 

Ал` ти ниси ни мислио погледати;

одјурио си у даљину,

козаку полетни!

Какав си био, такав си и остао

 

али баш такав си ми драг!

 

[ Музичка кутијица ] 26 Октобар, 2017 08:29
 
[ Музичка кутијица ] 23 Октобар, 2017 20:45
 
 
[ Лепота живота ] 22 Октобар, 2017 20:01

 

Свакога дана млади је човек из нашег града свраћао у продавницу и куповао неколико свећа. У почетку се то жени за касом није учинило чудно све док се није учесталило. Једног дана није одлолела а да га не пита:

- Извини, комшија, да теби није неко умро?

– Не – одговори млади човек помало збуњено.

– Због чега онда купујеш сваког дана свеће, ако смем да питам?

Укратко, то би била следећа прича:

За време грађанског рата, а док су овуда пролазиле и цуре из Русије, његов се отац оженио једном од њих. Ускоро су добили њега, али је отац био неозбиљан, па је мајка са сином отишла у Русију, оставивши га самог у кући. Отац се ускоро пропио, задужио и умро. У међувремену је син порастао и дошао је да живи у Србију на очевом имању. Ту се и запослио, а потом и оженио. Но, у кући није било струје, јер су очеви дугови довели до искључења. Његова плата није могла да подмири дуг, а он и младица су скоро добили и бебу. Те свеће које купује сваког дана су за осветљење и бригу о детету.

Кад је касирка за ово сазнала одмах је кренула у акцију сакупљања новчане помоћи за ову породицу. Ускоро је дуг за струју отплаћен.

Кад светло гори у људима тад тама пребива сама.