Све у причама бива

" Влада Србије донела је одлуку да ограничи висину цена шећера, брашна, уља, млека и свињског меса. Двадесет година прича о лепотама слободног тржишта (изузев Небојше Катића):од Лабуса, Динкића и оних првих вуцибатина па до последњих, а на крају завршимо у интервенционизму. Како ви сад можете неком приватнику да ограничите цену за његов производ? Што је најважније: донесете уредбу по којој он не сме да испоручује мање? Шта би се десило уколико би ваша производна цена уља или меса била већа него малопродајна цена? Каква је разлика између овога и онога што је радио Милошевић? Само што је он ограничавао друштвена предузећа, па је то још и имало неког смисла, а ови ограничавају приватна предузећа. Ово ће морати да фермају мали приватници; за Темпо или Лидл то неће важити. Они који су дали велике провизије неће бити контролисани. Ово је ту само да прочитају пензионери, да виде како држава брине о њима, њиховом стандарду, а поскупљења се настављају. Не можете то зауставити јер држава није ограничила цену нафте. Чим она крене горе, и све остало ће расти. 

 

Ово никад није дало резултат сем једног: хиперинфлација је средство да се од народа извуку паре."