Понедељак, Август 17, 2009
Трагови снова
слика са нета
Путевима
неким далеким,
издељеним,
пловиш ти,
на морима сећања,
тражећи обалу једну,
коју прекрише таласи давни
и муљ тај
по коме сада газиш.
О, знаш ли да ја већ дуго
тим местима сећања не пролазим,
живота свог сјај не налазим,
због песка усковитланог,
на којима,
изузев трагова снова,
других одјека нема...
Sjajna si curo,
rekoh li ti ikada to?
Pa što češće ne daješ svoje pesme, ako imaš još ovako lepih?
"због песка усковитланог,
на којима,
изузев трагова снова,
других одјека нема..."
*каспер
А да знаш само да је то моје малтене прво стихотворење након охохој година, хе, хе... Хвала на допадању, драга.****
*сањарења
Као што рекох: сами почетак, мила. Ни сама га још нисам довољно свесна, искрено.******
Pa rasvesti se, draga, u tebi čuči pesnikinja, pusti je da se razmahne!
*сањарења
Ха, ха, идем ома да се расвештавам, мила! Можда понекад, кад наиђе, али ме сада други послови чекају...
Nije loše ponekad i proći mestima sećanja, ako je rezultat neka ovakva pesmica, zar ne?
Велики поздрав за Причалицу која је напокон признала себи да је и поетеса!
Истина, поезија је присутна и у њеној прози, тј. сва је њена проза натопљена поезијом,али је овако то постало више него очигледно.:-)
Ја с подједнаком радошћу очекујем и твоје песме у прози и твоје песме у стиху. Једноставно, све је проткано истим осећањем и истом визијом, па је лепо у шта год га обукла:-).
*полууспаванка
Мислиш овакав поздрав са тим и таквим сећањем? Могло би се рећи... У сваком случају те радосно поздрављам, драга ноћобдијко.**
*Ви
Срећом па је дао Бог да имам тебе да ме пазиш, као и то шта и како пишем, хе, хе. Ја сам са песмама почела, али како се у почетку пишу углавном неке дечије споменарске песме, ја сам на време схватила да се нас две ту нећемо разумети, као што и нисмо; мислим поезија и ја. Е сад да ли ће бити још излета у ове воде, мораћемо сви да сачекамо, хе, хе... док не видимо. Љубим!**
Ha, more ,talasi i moja prijateljica, pesnicka dusa. Bas mi se svidja, pozdravljam te.
:)))
Neka su ti otvoreni svi putevi kojima kreneš!Očekivala sam da ćeš ići mojim putem, ali neko je ostavio dublji trag u tvojoj duši.
*Талас
Поздрављам, пријатељу, и ја тебе пуууно и драго ми је да ти се допада овај мој песнички излет. Бистро!***
*Даца
Овде морам да нагласим да сам ја имала ту радост да ми у детињству бака прича бајке и приче, а сама је писала песме, као што то помало чини и мој отац. Касније је свему допринела још и моја учитељица... И ту леже почеци и зачеци мог писанија, које се још, верујем, гради.
Грлим.
na pesku mojih uspomena, ostaće trag koji vreme ne može izbrisati.
trag kojim ću uvek rado koračati, ploviti, leteti...
trag koji ostavlja svak poseta ovom blogu.
Prijatno!**
*домаћица
И траг је који радује једну причалицу. Поздрав, драга!