Свитац
Божји промисао
Нека сирота удовица нашла се у великој невољи после смрти свога мужа. Бездушни поверилац је од ње тражио да му врати дуг, иако му је њен муж, пре смрти, вратио сав новац. Био је убеђен да жена нема признаницу, па је хтео да се окористи удовичином невољом.
Узалуд је жена тврдила да је њен муж дуг исплатио. Поверилац је упорно тражио
да покаже признаницу. Сирота удовица није могла да нађе признаницу, зато што
је, у пометњи због изненадне смрти мужа, признаница негде затурена.
Знала је да је њен муж држао признаницу у календару. Претурила је целу кућу,
али није пронашла ни календар ни признаницу. Поверилац ју је тужио. Несрећна
жена се са децом топло молила Богу да јој притекне у помоћ како само Он уме и
може. Бог јој је услишио молитву.
Вече уочи суђења, док се са децом молила Богу, кроз отворен прозор, из топле
јулске ноћи, у собу улете свитац. Најмлађи синчић потрча да га ухвати, али се
свитац сакри иза ормара. Дете се расплака, а мајка желећи да га умири, помери
велики ормар. У том часу затурени календар са признаницом падне на под баш пред
њене ноге.
Сутрадан је удовица на суду показала признаницу и ослобођена је оптужбе, а
осуђен је онај лажљиви поверилац.
Тако је мали инсекат послужио као оруђе Божјег промисла у Његовом старању о
људима.
( "Свитац помогао жени у невољи", "Светосавско звонце", број 2/2008.)