Ловац и монах
Слика: Свети Николај Јапански
Због чега Бог није дао крила човеку?
Један ловац је волео да иде у шуму и у поље да лови. Једном се дуго пењао на високу гору следећи животиње, и уморивши се, сео је на велики камен да се одмори. Угледавши јато птица, које су прелетале с једне стране на другу, почео је да размишља: „Због чега Бог није дао крила човеку, да би могао да лети?”
У то време је туда пролазио смирени старац отшелник, и спознавши Ловчеве мисли, рече му:
- Ето, ти размишљаш, због чега ти Бог није дао крила; а да ти је дао крила, ти и даље не би био задовољан и рекао би: „Моја крила су слаба, и ја с њима не могу да долетим до неба, да видим шта тамо има “; и да су ти дана тако јака крила да можеш да се подигнеш до неба, и тада би био незадовољан и рекао би: „Не разумем шта се ту дешава”. И да ти је дат разум, ти би опет био незадовољан и рекао би: „Због чега нисам Ангео?”. И ако би те Бог учинио ангелом, опет би био незадовољан и рекао би: „Због чега нисам херувим?”. И ако би постао херувим, рекао би: „Због чега ми Бог није дао да управљам небом?”. И ако би ти чак било дато да управљаш небом, ти и тада не би био задовољан, и опет би тражио нешто више. И због тога се увек смируј и буди задовољан оним што ти се дарује, и тада ћеш живети са Богом.
Ловац је схватио да је отшелник рекао истину, и заблагодарио је Богу што му је послао монаха, који га је уразумио и открио му пут смирења.
Свети Силуан Атонски
Псалам 16. на арамејском језику којим је говорио Христос