Уторак, Април 12, 2016
Добар савет
Један човек, неугодан и гневљив, био је ожењен са мирном и кротком женом. С годинама, његов карактер је постајао све лошији. Но са својом женом је живео у миру и слози.
Пријатељице ове жене, које су се често свађале са својим мужевима, нису престајале да јој се диве, молећи од ње савет.
– Реци нам – говориле су јој – како и поред тога што ти муж није цвеће, ви живите заједно. Како и ми да живимо сложно и не свађамо се са својим мужевима?
– Видите – одговорила им је – за те свађе саме сте криве. Када вам мужеви кажу какву грубу реч, ви се одмах наљутите и гневно им одговарате. Ја кад видим да ми је муж љут, не раздражујем га, већ се молим Богу да врати мир и спокој у његово срце. Када мој муж примети да му не противречим, те да немам намеру да се расправљам са њим, он се умири. Уосталом, и сам Господ нас учи да на зло не одговарамо злом. То нису празне речи и мир у породици се задобија тихом борбом над самим собом.
Причу са бугарског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
To je dobar savet za one koje su se našle u nevolji, a u svakoj nevolji se čovek dovija kako zna i ume ... ali to nikako nije i putokaz ... jer dobar savet bi bio da loše ljude treba izbegavati i po mogućnosti izbaciti iz svoga života. ;)
Довијање не иде уз кроткост.
А некад су људи лоши услед недостатка љубави и разумевања.
Сигурно да постоје изузеци, али ово је нека друга прича и - путоказ. :)