За ову причу чух од мог кума, а тиче се његове сестричине, девојке која је одмалена показивала чврст карактер и истрајност у оном што нађе за добро.

Негде по завршетку школовања изашла је са друштвом у неки кафић. У једном тренутку пришао јој је један момак, рекавши јој:

- Хајде да се нас двоје забављамо!

Девојка га је погледала и на његов предлог је овако одговорила:

- Дечко, мени је време да се удајем и рађам децу а не да се „забављам“!

Момак је устукнуо и посрамљено отишао од стола.

А ова мудра девојка се недуго потом удала и у браку занела.

 

На наук и добро свима који мудрости теже забележила причалица.