- Ти мени никад ништа и не правиш! - жали се моја снајка.
- Ево, правим ти `аљину - одговарам ја утешно.
- Стварно! А како ће да изгледа?
- Сазнаћемо обе кад буде готова.
И, дао Бог, уредисмо је до финиша - недостаје још постава. Овако то изгледа, где је за израду послужио Сент Џорџов конац Танго у белој и зеленој боји, као и перлице разних величина и боја.
Наравно, морала сам да убацим златне перлице и то је одмах примећено и хаљина прихваћена са одушевљењем. Сад више није кивна на мене, већ на кројачицу што мора да чека термин за поставу.
- А шта ћеш сад да ми правиш? - уследило је питање одмах по испуштању хеклице.
- Мораш у ред - одговорих.
- Па да, ја никад нисам на реду и мени никад ништа не правиш...
Ту јој показах шибори накит.
- То да ми правиш под одмах!
- Немаш проблема, чим се преселимо у Београд.
Али то ме није извукло. Сад је на реду, чини се, црна чипкаста хаљина...
Чисто ако ме нема, да се зна где и због чега избивам...
