Срби у Африци
Причу
о српском огњишту на афричком тлу започињем анегдотом о једном нашем броду у
афричким водама који се изненада, усред орканске олује, нашао у великим
невољама. Капетан брода, Србин, искусан поморац, знајући да је лука спаса
далеко, одлучи да брод приближи дивљој обали, да се ту укотви и у заветрини
сачека смирење олује. Како се брод приближавао обали, тако су мештани, у
хиљадама, трчали да би га изблиза видели. И ту се, стварно, каже та анегдота,
догодило чудо: међу толиким црнцима био је и један белац! Капетан брода,
изненађен и обрадован, нестрпљив да одгонетне ко је једини белац међу
многобројним црнцима, упита га на енглеском језику:
- "Ко си, брате?"
- "СРБИН!", одговори белац на чистом српском језику и лупи се шаком у
груди, "Србенда, бре, од пете до главе".
- "А има ли овде још Срба?", пита даље капетан, сада на српском,
изненађен овим сусретом.
- "Има још један, Бог га убио, али ја с њим не говорим!", допиру до
капетана речи овог "јуначког" Србина...
