Четвртак, Јун 11, 2009
Наследник
Један човек на самрти позва своја три сина.
- Не могу да поделим своје имање на три дела, јер ће сваки од вас добити премало. Зато сам одлучио да оставим све ономе ко буде најпаметнији и најсналажљивији. Ево сваком иста сума пара и онај који са тим парама успе да напуни једну собу, тај ће бити мој наследник.
Први син је купио сламу, али је, са парама које је добио, успео да напуни собу до пола.
Други син је купио перје. Међутим, и он је, попут старијег брата, напунио просторију половично.
Трећи је наследио све!
Купио је само једну обичну свећу и, кад се спустила ноћ, он је запалио и испунио целу собу светлом.
Gledano sa današnje strane dovoljno bi bilo da uključi prekidač, pod uslovom da otac nije ostavio mnogo duga elektrodistribuciji.
pozdrav
Dopada mi se prica. Poucna. Veoma... Pozdrav
***
"Svetlost" je ono sto mnogima treba....
Otac je jedna najobičnija vucibatina...
Svako dete ima podjednaka prava i na nasledje i na ljubav
Onaj ko to ne može, ne treba ni da ima decu...
Priča poučna, ali uz komentare dobija na snazi.
Mandrakov savremeni, anam univerzalno ljubavni.
не пише да је купио шибицу или упаљач :D
AnaM je isključiva u ljubavi:
Sve ili ništa,
nema polovičnosti:)
*мандрак
Е али ја мислим да је прича загледана у неку другу крајност, па је из ње и донела на светлост ову причу. Поздрав!**
*behappy
У том случају те само поздрављам, јер све остало је - како треба да буде.****
*анам
А шта ако је реч о само једном детету и о томе да је отац тражио који део његове личности ће да руководи његовим животом? На пример, онај део који је уложио у празну сламу, празнословље, може бити тело; део који је уложио у кићење туђим перјем је душа; а део који је досегао мудрост јесте дух човеков. Дакле, да ли је и тада отац био непромишљен и којекакав, или је добро промишљао? То под један, а под два, ми можемо исто тако да видимо и да он, остављајући богатство најмудријем, размишља о томе ко ће од њих, након њега, бринути мудро и о другој двојици. Мени је ово баш поучна прича о љубави, а твој коментар ме је навео да причу сагледам дубље. Хвала ти на томе, Анамко мила!***
*сањарења
Кад коментари допуњују пост, онда је то милина једна за читање и размишљање. Поздрав, мила!**
*афоризми
Не пише, али не пише ни да ли је зима или лето, хе, хе... Поздрав!**
Моје прве асоцијације након прочитане приче односиле су се на став да је светлост оно што нам је најпотребније, уколико светлости дамо она значења која подразумева, пре свега - зато што нам помаже да не бауљамо по мраку незнања, непоштовања, зла...Кад сам прочитала твој одговор на коментар Анем, коцкице су се сложиле. И да је у питању једно биће, и да су у питању три, свакако је истина да наследство није нешто што треба оставити худом и лудом, јер он неће знати ни себе да сачува ни другима да помогне, док онај који је свестан потребе за светлошћу - својим решењима може обасјати живот свој и туђ.
Нисмо се разумели... :D
Мислих на шибицу којом је запалио свећу :)
*Ви
Анам је оставила изузетан коментар који је довео до тога да буба лења покрене вијуге и трага за смислом. Ето шта значи укрстити мисли! Из тога се рађају идеје. Али не само она, већ и сви коментари су помогли да се сама Причалица запита.
*афоризми
Мислим да ја тебе јесам разумела, али, по обичају, остах недоречена, па ево да исправим: можда је било лето, па је имао ону гљиву-кресиво или је била зима па је горела ватра... И њу је могао да запали кресивом, не баш шибицом. Ма знам да си се нашалио, у сваком случају, као и ја, хе, хе...
:)
podsetila si me na izreku "jedna sveća u mračnom podrumu ima o sebi bolje mišljenje nego Sunce koje samo maleni deo vasione svetlošću obasjava".
pravo rešenje je uvek na domak ruke, samo ga treba hteti videti.
Prijatno!**
*домаћица
А ти си нам допунила и украсила пост својим коментаром, заправо, зачинила да мирише. Поздрав, драга Домаћице!**