Људи воле да се смеју
Они који се грохотом смеју сигурно неће рећи о чему се ради. Или не схватају или неће да открију тајну. Једноставно ће рећи да су весели и слагаће, а да ни оком не трепну. Слагаће сами себе. И тако смо, започевши причу о смеху придружили гуске људима који се смеју, јер кажемо да «гачу».1 Сад ћемо придружити и коње зато што ћемо за оне који се бучно смеју рећи да не само да «гачу», већ и да «ржу». Гуска је глупа, а коњ је похотан. Човек који се смеје као да рже и као да гаче је такође похотан и глуп. Иначе се не би смејао, или би се смејао мање и тише. То нису речи о неком далеком и туђем човеку. То су речи о самом себи, зато што и у мени постоји љубав према смеху. Љубав иза које туга и очајање крију своја црна лица.
Смех је посебно гласан за време чамотиње и бесмислице. Пир у време куге, пир Валтазара, Неронове оргије, све је то било непосредно пред смрт. Уочи погибије без покајања. Овакав смех је грчевит. Он представља звучну позадину, саундтрек управо овог пира за време куге. И сви подсмешљивци и кикотавци, слуге индустрије кикота – често су само слуге безумља, које је завладало масовном свешћу. Ево, могу да замислим како је много повода за смех Ноје пружао у старе дане својим грешним савременицима.
– Јесте ли чули? Овај безумник већ ко зна колико година гради неки огроман сандук и прича да ће бити потоп. Ха-ха-ха.
– Да, чуо сам. Спрема се да окупи животиње и уверен је да му је Бог то заповедио. Ха-ха-ха.
– Да. Овај сандук зове ковчег и хоће да плови њим док ми будемо тонули. Хи-хи-хи.
– Ми? Да тонемо? Овде су и кише ретке. Пукао сам од смеха кад сам јуче с друговима причао о тој глупости. У близини нема ни реке, ни мора. Све саме планине. И он је већ неколико деценија протраћио на своју глупу градњу. Да ли човек може тако бескорисно да употреби године живота које су му дате? Ха-ха-ха.
– Оставите на миру тог болесног човека. Нека гради свој огроман сандук и нека уђе у њега кад почне потоп који никад неће почети. Боље да се бавимо нечим пријатнијим.
И одлазили су не кријући осмех, да се баве «пријатнијим» стварима, због којих су једном почеле да лију необичне кише, и горе су постале мокре, и свако тело је покрила вода. А Ноје је представљао смешан призор. Он је био ругло и то такво ругло које је трајало и дуго година и било је бесплатно. Ноју се није смејао само слепац, а и он се вероватно помало кикотао слушајући људске приче.
Каже се да је лако смејати се боксеру, али није тако лако избећи његову узвратни смех. Лако је смејати се и свецима док не дође време да се испуни речено. Право је задовољство смејати се до миле воље блаженим чудацима док нам не закуцају на врата. Кикот поводом онога што предузима свет човек је довољно јак да покрене локомотиву. Многим Московљанима се поправљало расположење док су гледали блаженог Василија и његове испаде. Наводно, шта ће му то, и каква је то глупост – бавити се сличним стварима? Међутим, ова питања су узалудна. Узалудна и празна. Време ће све ставити на своје место.
Ево, и Лот је разговарајући са својим зетовима, односно с мушкарцима који су пристали да узму његове кћери за жене, рекао: «Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај» (1 Мојс. 19, 14). Реакција наведених зетова на речи несуђеног таста је била иста као реакција људи из времена Comedy Club, иако телевизора, као што разумете, није било. «Али се зетовима његовим учини да се (Лот) шали“. (Исто.) Шали се човек. Шта ту није јасно? Стар је, глуп је. Дешава се. Зар не може да се нашали?
И сви они који су живели у Нојево време, као и у Содому, толико су се били навикли на шале да им је без хлеба било лакше него без њих. Све под небеском капом је повод за смех. Смрт је шала. Зачеће је шала. И рођење је шала. Нож у ребро, метак у груди, аутомобил у зид – све је шала. Муж се раније вратио са службеног пута. Јеврејин, Рус и Пољак се возе у истом купеу. Грешник на вратима Раја беседи са светим Петром. Шта недостаје овим темама? Све ћемо самлети у машини за млевење шала.
И шта? Зар се не сме? Где је написано да не сме? И не поставља се питање да треба забранити шале, као што ће закључити неко ко је глуп. Смех се не може забранити, јер има корен у људској природи. Смех ће постојати до Страшног суда. Али је суштина у томе да постоји «време плача и време смеха» (Проп. 3, 4) и «време плача» наводи се испред «времена смеха», односно, оно је са смисаоне тачке гледишта прво.
Треба да научимо да плачемо у право време и да се смејемо у право време. Треба још да научимо да не плачемо онда кад треба да се веселимо и да се не смејемо кад је време за плакање. Односно, треба да учимо да разликујемо времена. Опасно је грешити у овим стварима. И кад се грешници веселе – светима није до смеха. А кад се свеци буду радовали и веселили, јер је велика њихова плата на небу, доћи ће време да грешници чупају косу и да се посипају пепелом. Проверите себе на основу овог камертона.
И главна ствар. Ако вам неко (можда и сам Лот) каже: «Иди одавде, јер је Господ проклео ово место», Боже сачувај да ове речи схватите као шалу.
1 Гоготать – гакати; фиг. грохотати, грохотом се смејати, кикотати (се).
Блажене душе
Једна млада девојка се разболела нешто пре 20. маја. Тумор на језику, рекли су лекари. Након конзилијума, донета је сагласност о операцији као једином решењу. Родитељи болеснице и пацијенткиња прихватише одлуку. Лекари све уредише за почетак операције.
- Дете моје - обрати се хирург болесници, - после операције више нећеш моћи причати и зато изговори сада своје последње речи.
А њене последње речи којима запечати своја уста беху: „Исус Христос, Избавитељ мога срца.“
Блажене и благословене душе које изнад свега највише воле Господа.
Са грчког превела А. М.
Свети Сава
Престо га је чек`о - он га није хтео,
он је нешто више духом заволео,
одазв`о се даљном лелеку и вриску,
па је загрлио будућност србинску.
Он се скромно сиђе с краљевских висина,
цвет жртвова плоду;
он неће да влада, он хоће да служи,
Богу и свом народу.
" Веру ћу да крепим, православље ширим
кроз ту маглу сиву;
темељ ћу да градим, цркву ћу да зидам,
али цркву живу."
И та нам је вера спасавала оце
од многих пропасти;
та ће иста вера - о хвала ти, Саво! -
и унуке спасти.
Ал` та вера не сме да буде без вида,
зато Свети Саво још и школе зида.
" Има л` ока слепа, школа га отвара!
Шаљ`те децу нека од њих људе ствара!
Оно што нас јача на путу поштења,
оно што нас води ка брегу спасења,
оно што нам муку ублажава љуту,
што нам не да клизнут на стрменом путу.
Оног светлог духа светле благовести,
што нас држе крепко на висини свести;
оно што нас учи да трпит умемо,
оно што нас диже да напредујемо,
што нам даје души, уму, срцу здравље:
то је српска школа, то је православље!"
То је Сава знао и пример нам дао,
срећу нам је хтео, њојзи нас повео,
одазвао се даљном лелеку и вриску,
па је загрлио будућност србинску.
Круну није хтео, није хтео славу,
али круна сама дође му на главу.
Он се хтео сићи свом народу ближе,
он се хтео спустит, - а тиме се диже,
дух нас његов купи сред Божијег храма,
дух је његов звезда над нашим школама.
Савино су тело Турци сагорели
и његов су пеп`о на ветар изнели,
и где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к роду засијала.
Данас цело Српство његов спомен слави:
" Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!"
Јован Јовановић Змај
Тишина
Подршка Двери протесту против обавезне вакцинације
Покрет Двери позива све оне који се противе тоталитарном закону о обавезној вакцинацији да се 10.маја у 12 часова на Тргу Николе Пашића придруже и пруже подршку протесту "Грађанске иницијативе за необавезну вакцинацију".
Упозоравамо да се овим законом уводи опасан преседан са далекосежним негативним последицама, јер се оваквим неуставним изменама закона о вакцинацији уводи манир преношења одлучивања о безбедности деце из руку сопствених родитеља на владајуће структуре.
Елементарно је људско право да родитељ одлучи шта ће и да ли ће бити убризгаnо у крвоток његовог детета.Ако им ово дозволимо сад, шта ће тек радити са нашим унуцима?
Данас обавезна вакцинација, сутра обавезно чиповање. Све у циљу наводне безбедности деце идруштва. Да ли ћемо седети скрштених руку?
Ово је један у низу антипородичних закона који утиру пут модерном јањичарству на које ми, као породични покрет, не можемо да останемо неми.
Испред покрета Двери на скупу ће се обратити члан стручног савета за Здравство Двери Београда, Доктор медицине Јована Стојковић.
Успротивимо се ТОТАЛИТАРИЗМУ
ОДБРАНИМО ПРАВО НА ИЗБОР
ОДБРАНИМО НАШУ ДЕЦУ
Информативна служба Двери
Захтеви протеста:
Укидање присилне вакцинације у Србији у складу са Уставом Србије.
Тражимо примену постојећег закона да се Вакцинација може одбити не само из здравствених разлога, већ и зарад личног и верског убеђења. Да се нико не кажњава због тога.
Тражимо да се исти закон уведе у Србији, као и у већини држава у којима није обавезна вакцинација.
Тражимо да се формира комисија са докторима који су за, али и против вакцинације, да анализирају податке о доказима да ли су вакцине узрочници епидемије аутизма и да ли се број аутистичне деце попео са 1 на 10.000 у 1980. на 1 на 50 вакцинисане деце у 2013. и многих других болести.
Тражимо да комисија утврди истину да је од 2006. до 2013. регистровано 30.674 пријава случајева болести и смрти од ХПВ вакцине у свету. Као и од последица поливалентних вакцина, које се најављују ускоро у Србији као обавезне, од које је умрло 145.000 деце у Америци.
Тражимо да се на националној телевизији РТС отворе панел дискусије разних стручњака на тему вакцинације у наредних годину дана.
Тражимо да се на огласним таблама у свим домовима здравља јасно истакну информације, које вакцине имају контраиндикације које могу да доведу до смртног исхода и тешких болести.
Тражимо да се сваком родитељу који жели вакцинацију покаже писано упутство, садржај, произвођач, одобрење и рок трајања вакцине, као на сваком леку који добијамо на рецепт.
Тражимо да се води јавна статистичка евиденција о проценту вакцинисане деце и одраслих и о нежељеним појавама након вакцинације, иста би се коментарисала и објављивала на месечном нивоу на државној телевизији.
Тражимо смену Министра Здравља који је донео нови закон, који подразумева присилну вакцинацију и одговорност државе и да се из буџета пореских обвезника плаћају одштете родитељима који су изгубили дете или је трајно оштећеног здравља након вакцинације. У Америци је исплаћено преко 3 милијарде долара одшете, оштећеним породицама.
Поучна легенда
Била једна мајка са јединцем сином, па јој син отиде у далеку земљу и дуго остане. Једном напише син мајци писмо с молбом да му пошаље неку ствар на сећање. Мајка завије три ствари у платно, сваку посебно, па пошаље сину. Када син одвије први завијутак, он нађе једно огледало, испод кога је мајка написала:
- Сине, огледај се какав си!
Када одвије други завијутак он нађе слику мртвачке главе, а испод ње мајчином руком написано:
- Сине, погледај какав ћеш бити!
У трећем завијутку он нађе икону Светог Георгија како убија аждају, а на дну иконе речи мајчине:
- Погледај, сине, какав треба да будеш!
Над сваком ствари син се веома зачудио, док најзад, размишљајући, није схватио духовну поуку миле мајке, забринуте да јој син у далеком свету не изгуби душу.
Ове године се на Ђурђевдан пости!
Хеклана ташна „Барокни цвет“
Рађена је од памучног конца (Сент Џорџ, Танго) и украшена бодом покрстице боје злата и златним перлицама. Ручка и каиш су прављени од скаја а у продужетку су настављени златним карикама и златно-црним ланцима; златне боје је и копча.
Репроматеријал за израду могуће је потражити на овој страници. Због изузетне услужности и сарадње топло их препоручујем.
Шеширић и лептир
Хеклани шеширић рађен је од памучног конца (Сент Џорџ, Танго) и намењен је девојчицама до седам година. Украс на шеширу је шнала која се може премештати или се, пак, може носити на коси.
Бабкен Симоњан
Мој први „додир“ са Србијом био је 1965. године, када сам имао свега 13 година. Увек ћу се сећати своје драге учитељице историје средњег века која је једном ушла у учионицу и рекла да ће говорити о Косовском боју из 1389. године. Пуних 45 минута наш разред слушао је занимљиву причу наше омиљене учитељице о Битки на Косову. Тај час за сва времена урезао се и остао у мом сећању, мада тада нисам ни слутио да ће прича наше драге учитељице о Косовском боју имати судбоносно значење у мом животу, да ћу се касније у потпуности посветити Србији, њеној историји, књижевности.
Годинама Србија је све више пуштала своје корене у мени и постала инспирација за моју списатељску и истраживачку делатност. Као песник, имам своју „поетску сербијану“, дакле моје песме посвећене Србији. Тај мој српски циклус садржи близу тридесетак песама којима изражавам своју симпатију према географски далекој а духовно блиској нам Србији.
Косовска песма
О, Косово, будна земљо, чарна,
Твоја туга шест векова траје,
Света земљо, лепа, светлозарна
Осећам твог срца откуцаје.
Бол утиснут у све оранице
Не избледи рана јатагана,
Отри ћутке сузе, чобанице,
Моја песма нек ти буде храна.
Царе Лазо, пробуди јунаке,
Још за вама тужи земља ова
Горда звона парају облаке
И чују се из древних храмова.
Опила се земља сунчаницом
Непокорна, храбра мајко српска,
Док корачам твојом ораницом
Откуцаје осећам твог срца.
У Пећи 29. 4. 1994.
