Све у причама бива

Да сам мајка

волела бих на Косову децу да изродим,

јуначком епском песмом задојим,

у Грачаници да их крстим,

у Дечанима први пут причестим,

за успаванку да им Видовдан појим,

а кад порасту

да им монашке мантије кројим.

Волела бих да им је одмалена

Богородица мајка,

Њој да хрле и Њу да грле

више но мене,

да им је прво Бог, па отац,

најпре молитва, па онда књига,

светиња да им је друга кућа

заклон и штит од посрнућа.

Волела бих

да знају напамет If од Киплинга,

да Бога слуте и кроз Баха ил` Рембранта,

да Га нађу и код Шекспира,

у стиховима Хамлета или Краља Лира.

А изнад свега волела бих

да им је Православље у души,

а не на уснама,

да им крст није привезак на гуши,

већ огањ у грудима,

да не могу да мрзе ни када би хтела,

да се не свете ни када би морала.

Да сам мајка,

волела бих да сам мајка на Косову,

и зато молим све мајке

што рађају данас косовске јунаке

да ми опросте,

у име Бога и спојена три прста,

што нисам достојна њиховог крста.

 

Драгана Албијанић