Субота, Мај 02, 2009
У раљама живота

eh..Poučna, životna, lijepa priča.
Nego Pričalice bona što ne spavaš, da te šta, ne d'o Bog ne boli?
Mene je malo glava bolila danas:)
auuu viđu leptirića na zidovima:)))
Čovjek bi trebao prvo da pogleda svijet oko sebe. Ovako izgleda svako vidi svoju muku.
pozdrav
Trbalo je ovo napisati,svaka pohvala...poz...
Savrsena prica....
o pravom coveku!
Hvala ti po hiljaditi put na ovim pricama.
Obogacujes si mi zivot svakom pricom.
Boze,sto taj covek ima bolestan komsiluk?Lepo kaze ona nasa "Svakome su svoje muke najteze."
He,he,sve u pricama biva,lepa prica!
Pozdrav.
Boze,sto taj covek ima bolestan komsiluk?Lepo kaze ona nasa "Svakome su svoje muke najteze."
He,he,sve u pricama biva,lepa prica!
Pozdrav.
Nekako smo svi postali sebicni, valjda su nas sve ove godine teskog zivljenja na to naterale. Nije opravdanje znam, ali ponekada prosto zaboravimo onu istinitu izreku " Zdrav covek ima hiljadu zelja a bolestan samo jednu!" Lepa je prica i poucna. Hvala.Poz.
*донна
Е да си само вало вирнула у претходни пост, видела би да сам Мандраку одговорила на слично питање како сам ловила лептириће за блог, а који су те тако изненадили, бона. Није бол, даклеМ, него лептирићи.***
*мандрак
Нарочито трагично-смешно изгледа кад се "овако болесни" почну јадати у друштву једног "овако здравог" човека. Поздрав.
*каспер
Заслуга припада аутору и могу да вам пренесем његово одушевљење због тога што писање ових и оваквих прича ипак има свог смисла. Хвала теби и свима у његово и моје име.
*Талас
Јел виде ти то, мој Аласе? Па ти сад буди болестан у таквом комшилуку. Бистро!
*несаница
Хвала што нас подсети на предивну изреку. Да, отуђује се човек све више, а кад би само знали колико нам је стварно мало потребно да будемо срећни. Поздрав!
Људи су понекад баш неувиђавни. Наведени пример(ц)и су тако уобичајени, тако да је извесно да су баш болесни.
Понекад је лако прећутати главобољу и још неке бољке које нису добиле опасне размере, али много из навике не умеју да их прећуте. Ваљда мисле да ће тако побудити више интересовања и издрјствовати већу пажњу, што је погрешно јер онда нису у стању да сагледају туђу муку. Штавише, ма каква била, игноришу је, а то је страшно.
Наравно да господин Секељ нема шта да дода јер све што би искрено могао рећи овим пацијентима било би - истинито и неделотворно на њих.
Eh, Pričalice, ti baš umeš da opomeneš.
A znaš, možda ljudi "licitiraju" svoje boljke misleći da će ga tako utešiti. Jeste trapavo i sasvim neprimereno, ali ljudi nekad prosto osećaju krivicu i misle da će bolesnika uvrediti svojim zdravljem. Prosto žele da mu kažu da ni njima nije sve potaman, iako su naizgled zdravi. I da ga poštede samosažaljenja.
*Ви
А можда само неки људи неким болестима дају превише места у својим мислима и свом животу. Са друге стране имамо болеснике који уопште не размишљају да болести дају првенство у свом животу, па их стога и туђе приче о томе смарају. Све према човеку и прилици.
*Селица
Е, Комшо мој, како ти се радујем! А и твој пост је таман онакав какав је недостајао да се прича заокружи. Болестан не воли нико да буде, али кад се већ деси да неког Господ посети, онда ту не треба одвећ да се кука, већ да се туга растерећује. Како, то већ зависи од самог друштва и њихових интересовања. Поздрав!**
Страшно,
кад погледаш овако нешто, треба да се захвалиш Богу на здрављу... А и њихови примери су тешки, у односу на глупости на које се жалимо: те смо танки, те дебели, ниски, те високи...
И један афоризам за крај: "Плакала сам што нисам имала ципеле, све док нисам видела човека који није имао ногу." - Хелен Келер
Pogledaj kod mene Veliki zlatni talas ljubavi,dopuna tvoje price. A dodao sam ti jednu slicicu na Bovnu,he he.
PS:Ne kradi mi slicice,alap..... jedna.
:)))
Malo me podsjeti na slučaj kad je majka kćerki koja je rodila došla u posjetu. Na pitanje majke kako je kćerka joj odgovara.
Pusti majko ne pitaj. Ne znaš ti šta je dijete roditi.
laku noć i pozdrav
*афоризми
Афоризам је сасвим примерен теми и на месту - у свако доба и у свакој прилици. Хвала ти и на њему, али и на очигледном разумевању. Поздрав!**
*Талас
Погледала сам, Аласу један, али ћу гледати да одморна коментаришем, што сад већ нисам. А да ли ћу престати да крадем, шта да ви кажем: ти се надај, а ја ћу гледати... ето, хе, хе.
*мандрак
Да, да веома познат случај а да видиш ја баш знам једну која је то рекла својој мајци. Да ли је од ње почело, не знам, али бар потврдисмо истинитост догађаја. Поздрав и свако добро.
Могао сам је назвати и "Бескрајна прича", јер она траје...
Неке приче се никада не завршавају...
kao i uvek, kod tebe na blogu, samo priče iz kojih se mnogo uči.
svaka čast autoru i tebi koja neštedimice trošiš vreme da nas podučiš.
Prijatno!**
Један мој мали бунт није остао непримећен. И на фејсбуку имам добар одзив.
Мало сам збуњен, јер све је ово више онако... из протеста... из немоћи...
Хвала свима...
*Ненад
Добро нам дошао, Ненаде! Наравно да траје, јер приче и треба да трају, будући да је свака нечему посвећена, ма била то и тренутна инспирација или континуитет. Важно да је забележено и стављено на увид. Нема потребе за збуњивањем, већ перо у руке и хватај `бунтове`. Свако добро!**
*домаћица
Све док има од кога, чега и ради кога - Причалица ће се трудити да поставља. Поздрав, драга!***