Субота, Мај 02, 2009

У раљама живота

 
Господин Секељ је тешки болесник. Са обе одузете ноге, са рукама које некако успева да покрене, са много мучнине и крварења, са боловима и повредама, са свим оним што му је намењено у овом животу, успео је да направи пријем у свом малом дому.
 
Дошао комшилук, рођаци, пријатељи, донели леп осмех и нешто оптимизма.
 
- Ау, сестро слатка. Што ме леђа боле. Ока нисам склопила...
- Коме причаш. Једва се крећем. Пуче ми глава...
- Мене промаја уби, уши ми заглунуле...
- Ја сам се укочио, седим по цео дан, кичма ми се искривила...
- Ај, што ме леђа, него што ме и стомак савио...
- Мени притисак скочио, аритмија...
- То да не причам. Притисак ми 220, срце да искочи...
- Ја сам се једва окупао јуче. Свака кошчица ми утрнула...
- Ма мени зуб натек`о, а глава откида...
- Кад је ово време, крста севају, кичма...
- Мене простата зеза, целу ноћ у клозет...
- Комшо драги, ја ока нисам склопила. Све ме живо боли...
- Ма мени овај прст натек`о. Мораћу на операцију...
- А, што ми коске севају, да само знате...
- Сва сам онемоћала колико стомак савио...
 
- А ви, Секељ, ништа не причате? Ви, само ћутите?
 
- Па... мени није ништа. Здрав сам.
 
Мук у соби...
 
Господин Секељ баш зна да ужива у животу.
 
Само му не треба дати да дође до речи.
 
А и шта да каже?
 
Ненад Живковић
 
* * *
 
Када сам видела ову Нешину причу на Творцу, одмах га упитах за дозволу да је објавим на блогу. Добих је експресно уз коментар како је прича сасвим истинита. Знајући га, не само као писца и песника, па и власника сајта кога посећујем и који има за сваког понешто, као што се то може наћи и у сваком другом граду, нисам посумњала у његове речи. Али требало је само мало да причека, како би Причалица стигла да постави све оно што је била замислила пре тога. Надам се да ће се свима који је прочитају допасти,а Ненаду се још једном захваљујем на позајмици. Заиста, имала сам и од кога и шта да позајмим.
 

[Одговори]

eh..Poučna, životna, lijepa priča.

Nego Pričalice bona što ne spavaš, da te šta, ne d'o Bog ne boli?

Mene je malo glava bolila danas:)

auuu viđu leptirića na zidovima:)))

Comment by donna (05/02/2009 05:03)

[Одговори]

Čovjek bi trebao prvo da pogleda svijet oko sebe. Ovako izgleda svako vidi svoju muku.
pozdrav

Comment by mandrak72 (05/02/2009 07:51)

[Одговори]

Trbalo je ovo napisati,svaka pohvala...poz...

Comment by Jovan s.s. (05/02/2009 08:38)

[Одговори]

Savrsena prica....
o pravom coveku!
Hvala ti po hiljaditi put na ovim pricama.
Obogacujes si mi zivot svakom pricom.

Comment by casper (05/02/2009 09:45)

[Одговори]

Boze,sto taj covek ima bolestan komsiluk?Lepo kaze ona nasa "Svakome su svoje muke najteze."
He,he,sve u pricama biva,lepa prica!
Pozdrav.

Comment by Talas (05/02/2009 16:52)

[Одговори]

Boze,sto taj covek ima bolestan komsiluk?Lepo kaze ona nasa "Svakome su svoje muke najteze."
He,he,sve u pricama biva,lepa prica!
Pozdrav.

Comment by Talas (05/02/2009 16:52)

[Одговори]

Nekako smo svi postali sebicni, valjda su nas sve ove godine teskog zivljenja na to naterale. Nije opravdanje znam, ali ponekada prosto zaboravimo onu istinitu izreku " Zdrav covek ima hiljadu zelja a bolestan samo jednu!" Lepa je prica i poucna. Hvala.Poz.

Comment by nesanica (05/02/2009 17:27)

[Одговори]

*донна
Е да си само вало вирнула у претходни пост, видела би да сам Мандраку одговорила на слично питање како сам ловила лептириће за блог, а који су те тако изненадили, бона. Није бол, даклеМ, него лептирићи.***

Comment by pricalica (05/02/2009 18:39)

[Одговори]

*мандрак
Нарочито трагично-смешно изгледа кад се "овако болесни" почну јадати у друштву једног "овако здравог" човека. Поздрав.

Comment by pricalica (05/02/2009 18:41)

[Одговори]

*Јован с.с.
Написано је и дато на увид. Поздрав.

Comment by pricalica (05/02/2009 18:42)

[Одговори]

*каспер
Заслуга припада аутору и могу да вам пренесем његово одушевљење због тога што писање ових и оваквих прича ипак има свог смисла. Хвала теби и свима у његово и моје име.

Comment by pricalica (05/02/2009 18:44)

[Одговори]

*Талас
Јел виде ти то, мој Аласе? Па ти сад буди болестан у таквом комшилуку. Бистро!

Comment by pricalica (05/02/2009 18:45)

[Одговори]

*несаница
Хвала што нас подсети на предивну изреку. Да, отуђује се човек све више, а кад би само знали колико нам је стварно мало потребно да будемо срећни. Поздрав!

Comment by pricalica (05/02/2009 18:47)

[Одговори]

Људи су понекад баш неувиђавни. Наведени пример(ц)и су тако уобичајени, тако да је извесно да су баш болесни.
Понекад је лако прећутати главобољу и још неке бољке које нису добиле опасне размере, али много из навике не умеју да их прећуте. Ваљда мисле да ће тако побудити више интересовања и издрјствовати већу пажњу, што је погрешно јер онда нису у стању да сагледају туђу муку. Штавише, ма каква била, игноришу је, а то је страшно.
Наравно да господин Секељ нема шта да дода јер све што би искрено могао рећи овим пацијентима било би - истинито и неделотворно на њих.

Comment by Ви (05/02/2009 22:10)

[Одговори]

Eh, Pričalice, ti baš umeš da opomeneš.
A znaš, možda ljudi "licitiraju" svoje boljke misleći da će ga tako utešiti. Jeste trapavo i sasvim neprimereno, ali ljudi nekad prosto osećaju krivicu i misle da će bolesnika uvrediti svojim zdravljem. Prosto žele da mu kažu da ni njima nije sve potaman, iako su naizgled zdravi. I da ga poštede samosažaljenja.

Comment by Selica (05/02/2009 22:14)

[Одговори]

*Ви
А можда само неки људи неким болестима дају превише места у својим мислима и свом животу. Са друге стране имамо болеснике који уопште не размишљају да болести дају првенство у свом животу, па их стога и туђе приче о томе смарају. Све према човеку и прилици.

Comment by pricalica (05/02/2009 22:22)

[Одговори]

*Селица
Е, Комшо мој, како ти се радујем! А и твој пост је таман онакав какав је недостајао да се прича заокружи. Болестан не воли нико да буде, али кад се већ деси да неког Господ посети, онда ту не треба одвећ да се кука, већ да се туга растерећује. Како, то већ зависи од самог друштва и њихових интересовања. Поздрав!**

Comment by pricalica (05/02/2009 22:32)

[Одговори]

Страшно,
кад погледаш овако нешто, треба да се захвалиш Богу на здрављу... А и њихови примери су тешки, у односу на глупости на које се жалимо: те смо танки, те дебели, ниски, те високи...
И један афоризам за крај: "Плакала сам што нисам имала ципеле, све док нисам видела човека који није имао ногу." - Хелен Келер

Comment by aforizmi (05/02/2009 23:35)

[Одговори]

Pogledaj kod mene Veliki zlatni talas ljubavi,dopuna tvoje price. A dodao sam ti jednu slicicu na Bovnu,he he.
PS:Ne kradi mi slicice,alap..... jedna.
:)))

Comment by Talas (05/02/2009 23:39)

[Одговори]

Malo me podsjeti na slučaj kad je majka kćerki koja je rodila došla u posjetu. Na pitanje majke kako je kćerka joj odgovara.
Pusti majko ne pitaj. Ne znaš ti šta je dijete roditi.
laku noć i pozdrav

Comment by mandrak72 (05/03/2009 01:17)

[Одговори]

*афоризми
Афоризам је сасвим примерен теми и на месту - у свако доба и у свакој прилици. Хвала ти и на њему, али и на очигледном разумевању. Поздрав!**

Comment by pricalica (05/03/2009 01:59)

[Одговори]

*Талас
Погледала сам, Аласу један, али ћу гледати да одморна коментаришем, што сад већ нисам. А да ли ћу престати да крадем, шта да ви кажем: ти се надај, а ја ћу гледати... ето, хе, хе.

Comment by pricalica (05/03/2009 02:00)

[Одговори]

*мандрак
Да, да веома познат случај а да видиш ја баш знам једну која је то рекла својој мајци. Да ли је од ње почело, не знам, али бар потврдисмо истинитост догађаја. Поздрав и свако добро.

Comment by pricalica (05/03/2009 02:02)

[Одговори]

Могао сам је назвати и "Бескрајна прича", јер она траје...
Неке приче се никада не завршавају...

Comment by Nenad (05/04/2009 10:15)

[Одговори]

kao i uvek, kod tebe na blogu, samo priče iz kojih se mnogo uči.
svaka čast autoru i tebi koja neštedimice trošiš vreme da nas podučiš.
Prijatno!**

Comment by domacica (05/04/2009 10:27)

[Одговори]

Један мој мали бунт није остао непримећен. И на фејсбуку имам добар одзив.
Мало сам збуњен, јер све је ово више онако... из протеста... из немоћи...
Хвала свима...

Comment by Nenad (05/04/2009 17:10)

[Одговори]

*Ненад
Добро нам дошао, Ненаде! Наравно да траје, јер приче и треба да трају, будући да је свака нечему посвећена, ма била то и тренутна инспирација или континуитет. Важно да је забележено и стављено на увид. Нема потребе за збуњивањем, већ перо у руке и хватај `бунтове`. Свако добро!**

Comment by pricalica (05/04/2009 22:11)

[Одговори]

*домаћица
Све док има од кога, чега и ради кога - Причалица ће се трудити да поставља. Поздрав, драга!***

Comment by pricalica (05/04/2009 22:12)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме