Мајчино завештање

Сине мој! Ускоро ћемо се растати

Мој час је дошао, одлазим

Тамо где нема туге, умора,

Где се Богу узноси хвала

Где нема бриге, болести, жала.

Ја већ на прагу стојим

Послушај, сине мој, мој завет

И испуни моју молбу.

 

Обуци ме просто, без одуговлачења

И обичан сандук пронађи

Позови чтеца да чита каноне

А потом и псалме.

Не прави раскошну даћу

Као што се учесталио обичај

Гордељивости приличи да се наслађује

Али то не доноси спокој души.

 

Однеси ме у цркву без песама светских

Запамти шта ти говорим

Пре погреба нек лице моје гледа у олтар

Макар и кратко.

На гроб мој постави дрвени крст

Он избавља од свих искушења

А мермер и гранит су попут клетве о врату упокојеног

То њега притиска и штети му.

 

Не помињи ме уз вино, сине мој!

То не смећи с ума никако.

Само ћеш душу моју повредити

Боље је не пити алкохол уопште.

На годишњицу закажи парастос

Поред распећа запали свећу

Удели, колико можеш, сиротима милостињу

Ти си кадар то урадити.

 

А ако ти срце закуца брже од неспокоја

Дођи на мој гроб

И прочитај „Правилце Светог Серафима“ у миру

Господ је милостив, послаће ти утеху,

Кај се и исповедај

Тражи опрост од Бога и ближњих

моли се, надај и веруј.

(мој слободни превод са руског)